На празник Успенија Свете Ане, у петак 7. августа 2020. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Ваведења Пресвете Богородице - Блишкова.
Литургијско сабрање у манастиру Блишкова
Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.
У архипастирској бесједи сабранима Епископ је казао да се скоро сви свети прослављају на дан њиховог упокојења или мученичке смрти, а за људски разум је чудно како је да дан упокојења главни дан живота светих, док су на земљи.
Смрт је за човјека, по ријечима Владике Јоаникија, нешто најстрашније, док за онога ко смрт доживљава хришћански то предстаљва сједињење са Христом распетим.
„Колико је год болна, ако је хришћанска, смрт носи ознаке славе Божје зато што је смрт прелазак у нови живот и зато што они који су вјерујући и који до последњег свог даха остану у вјери, они се својим смртним страдањем сједињују са Господом. Неколике смрти називамо успенијем, то су оне које су посебно знамените - Успеније Пресвете Богородице и Успеније Свете Ане, мајке Пресвете Богородице“, рекао је Његово Преосвештенство.
Подсјетивши на благочестиви живот Свете Ане, Владика је навео да је била удата за Светог Јоакима, побожног човјека из лозе Давидове, а она је од свештеничког рода племена Левијевог. Иако задуго нијесу имали дјеце, увијек су, нагласио је Преосвећени Епископ, служили Господу, носећи тугу због тога што им Господ није дао порода.
„У Старом завјету онај који нема порода означаван је као да је од Бога кажњен. То је по Божјем промислу, може бити и због неког човјековог гријеха. Једном, кад су већ престарели, строзавјетни свештеник их је укорио, држећи се погрешно оног старозавјетног схватања које још није божанско, у правом смислу те ријечи. Укорио их је рекавши: Ви нијесте достојни да принесете Богу дар, јер нијесте оставили порода у Израиљу. Тада су доживјели врхунац свог бола, јер их је свештеник вратио те нијесу могли да приступе Господу“.
„Туговали су, али им је Господ убрзо дао пород, иако су били престарели и види се да је њихово неплодство било по Божјем промислу и то по нарочитом Божјем промислу“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.
Божји промисао је био да свог Сина пошаље у овај свијет и тражио је најдостојније лице преко кога ће Господ да дође у овај свијет. То је, поучавао је Владика, била, управо, ћерка Светих Јоакима и Ане, Пресвета Дјева Богородица
„Видите, како се срамота ових бездјетних родитеља обратила у славу и то не у привремену, пролазну славу, као што ми обично мислимо да је славан неко ко је задовољан у овом свијету, али је, ипак, све подложно пропадљивости. А слава Светих богородитеља Јоакима и Ане се обратила у вјечну њихову славу.“
„И као што је њихова туга раније била бесконачна, још више је њихова радост постала бесконачна. Испуњење њиховог живота се врхуни у њиховом сједињењу са Господом приликом одласка из овог свијета, јер су Господу послужили“, истакао је Епископ Јоаникије.
На овај свети дан Црква молитвено прославља, посебно, Свету Ану, а Свети Јоаким и Ана заједно се славе послије празника Рођења Пресвете Богородице.
„Када славимо Свете родитеље Пресвете Богородице и Њу славимо, када славимо Пресвету Богородицу славимо Христа Господа, Који је од Ње примио људску природу, постао као један од нас, Син Божји, Богочовјек, истинити Бог, истинити човјек, Спаситељ, Господ Који нас освећује и усиновљује Богу и Оцу, даје нам слободу да се свом Богу обраћамо као рођеном оцу, да се Богу Сведржитељу Творцу неба и земље обраћамо као свом љубећем оцу“.
„Такав је Божји промисао који нам даје невјероватан примјер и поуку за сва времена да у најтежим искушењима и у најтежим временима никада не смијемо клонути духом, него да се изнова оснажимо Божјом милошћу и Божјом благодаћу која је увијек са нама, уколико се обратимо Господу и затражимо од Бога Његове милости, благодати, доброте, праштања и љубави“, поучавао је Владика.
Он се осврнуо на обнову древне светиње, манастира Блишкова, чији новоподигнути конак и фрескопис монашке трпезарије су данас освештани.
„Сабрали смо се, прије 20-ак година, око разрушених темеља ове светиње, сабрали смо се из љубављи према њој, јер нас је она, и као разрушена светиња, гријала, освећивала и упућивала на прави, истинити пут Божји, па смо, полако, обновили ову светињу. Нарочито је унапређена и украшена од кад је дошао отац Владислав из Свете земље, њен игуман, који је ову светињу украсио и нови конак подигао“.
„Данас ћемо, после ове свете службе, извршити освећење фресака у трпезарији. Ријетко који наш манастир има украшену трпезарију, а отац Владислав, који се нагледао љепоте у Светој земљи, ту љепоту је овдје пренио. Хвала Богу, све чешће се сабирамо овдје, као у велико светилиште и стару светињу, која је наш коријен, која је символ нашег идентитета, наше историје, нашег памћења. Нека буде на здравље и на спасење наше данашње сабирање око Христа Бога и овај дивни и велики празник Свете Ане мајке Пресвете Богородице, која се много поштује у цијелом хришћанском свијету. Да нам њене молитве буду на помоћи“, закључио је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Након одслужене Литургије освештан је манастирски конак и фрескопис у трпезарији.
Епархија