Ријечима празничне бесједе сабранима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, указујући на свето дјело Светих Кирила и Методија, без којих, по Владикиним ријечима, не би било могуће да се у нашем роду појави ни Свети Сава.
„Неколико вјекова прије Светог Саве, Свети Кирило и Методије су просветили наш народ, а онда и њихови ученици Климент и Наум Охридски да их поменемо са другим ученицима Светих Кирила и Методија. Оно што је најважније, од њих смо примили просвећење праве, истинске вјере хришћанске, која доноси свјетлост, радост и спасење, вјере у Христа Господа, Пресвету Богородицу, Свете арханђеле, анђеле и све Свете, вјере у Цркву Божју“, навео је Владика.
Додао је да су нас Свети Кирило и Методије културно и духовно просветили, описменили, даровали нашем народу писмо, језик уобличили и уздигли нас међу културне и просвећене народе Европе.
„Тако смо напредовали неколико вјекова до појаве Светог Саве. Није Свети Сава одједном дошао, него је протекло много вјекова духовног уздизања нашег народа. Имамо Светог Јована Владимира, прије Светог Саве и још неколико србских светитеља. Свети Сава се појављује као нови апостол, као наследник дјела Светих Кирила и Методија и још чвршће утврђује вјеру у србском роду, још више нас духовно и културно уздиже“, указао је Његово Преосвештенство.
Свети Кирило и Методије су били грчког поријекла, а дубље гледано сви словенски народи су, сматра Владика, једна вјера, један језик, једна култура.
„Гледано још дубље, сви хришћани су један народ Божји, припадају Цркви Божјој и то потврђујемо, увијек, када саслужујемо са браћом Грцима, Русима или неким од других православних народа, свједочимо јединство Цркве Божје. Томе су нас учили Свети Кирило и Методије, да се уздижемо изнад наших уских ограничења, да се сједињујемо са Христом Господом, а кад смо сједињени са Њим онда смо и са свима Светима, без обзира из кога су рода и језика“, бесједио је Епископ Јоаникије, поучавајући да је духовно јединство веома значајно и да на њему треба радити у породици, дому, племену и цијелом народу.
Владика је подсјетио да је на мјесту гдје се подиже црква Светих Кирила и Методија, у Гранчареву некада била црква, што је народ сачувао у памћењу.
„Ми смо на овом светом, давно освештаном мјесту, можда, још, у доба Светих Кирила и Методија; црква у Затону је из тих времена, манастир Самоград још старији, дакле, имали неке хришћанске коријене врло јаке и дубоке и прије Светих Кирила и Методија, али су, тек, они словенске народе привели Христу“, нагласио је Владика будимљанско-никшићки.
Велику радост представља што је ова црква изграђена на старим темељима, а на подизању новог храма, истакао је Епископ, многи су уложили труд, рад, знање, вријеме и средства. Преосвећени Епископ је, овом приликом, нагласио заслугу почившег Блажа Љујића, који је водио Одбор за изградњу цркве, те се његовом заслугом храм лијепо градио.
„Ово је, можда, једна од најљепших цркава у овом крају и шире, мала је, али много лијепа. Морам, такође, да поменем и архитекту Боја Журића, који је стручно и лијепо пројектовао цркву“.
„Нека Бог награди оца Дарка и све који су се потрудили око изградње овог светог храма. Даће Бог да до јесени ову цркву освештамо, да је Богу посветимо и учинимо лијепи сабор око ње и да се тај сабор продужава убудуће. Нека буде срећан овај сабор, нека Бог благослови нашег овогодишњег домаћина, Божа Гвозденовића са породицом“, закључио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Епархија будимљанско-никшићка 
