Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

26.01.2024. год.

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

Ескалирајућа свађа између америчког председника Џоа Бајдена и гувернера Тексаса Грега Абота око граничне кризе у земљи појавила се као главни тест где се завршава савезна власт и када држава може да брани своје интересе – за разлику од ћорсокака који је покренуо амерички грађански рат у деветнаестог века.

У питању је Аботово распоређивање војника Националне гарде и државних војника како би се зауставио ток илегалних странаца који преплављују Тексас, пркосећи савезној јурисдикцији над спровођењем граница. Државне трупе су преузеле контролу над парком на граници Тексаса и Мексика раније овог месеца, блокирајући службенике америчке граничне патроле да приступе тој локацији, и нанизали жицу за изолацију да би затворили популарни прелаз за илегалне имигранте. Бајденова администрација је у понедељак добила пресуду Врховног суда САД, подржавши право федералних власти да уклоне граничне баријере које је поставила држава.

Абот је у среду поставио своје борбене линије, најављујући да ће Тексас наставити да пркоси Бајдену по питању безбедности граница – без обзира на судску одлуку – јер је савезна влада избегла своју уставну обавезу да брани државе. Уместо да Вашингтон испуњава своје обавезе, тврди гувернер, право државе на самоодбрану „замењује“ све савезне законе.

'Страна инвазија'

Аботов правни аргумент зависи од његове изјаве да је Тексас под „инвазијом“. Неуспех Бајденове администрације да одбрани америчке државе од те инвазије покренуо је уставну клаузулу према којој Тексас може да оствари своје право на самоодбрану, изјавио је републикански гувернер. „Та власт је врховни закон земље и замењује све савезне статуте који су у супротности.

Као резултат тога, Национална гарда Тексаса и државни војници наставиће да раде на обезбеђивању границе, изјавио је Абот. Војно одељење Тексаса, које укључује јединице Националне гарде, издало је у уторак саопштење у којем се обавезује да ће „држати линију“ како би се спречио илегални прелазак границе. „Остајемо одлучни у нашим акцијама да обезбедимо нашу границу, очувамо владавину права и заштитимо суверенитет наше државе.

Нови закон који је Абот потписао у децембру дозвољава полицији Тексаса да хапси и затвара имигранте који илегално пређу у државу. Такође омогућава државним судијама да издају налоге за депортацију.

Браниоци Бајденове граничне политике тврде да се уставна клаузула на коју се Абот позивао примењује на инвазије страних војски, а не на велики прилив имиграната. Администрација је инсистирала да само савезна влада има надлежност над спровођењем граница, укључујући притварање и депортацију илегалних странаца, а Бела кућа је окривила бившег председника Доналда Трампа да је иза себе оставио покварен имиграциони систем.

Амерички бирачи су очигледно склонији да верују Аботовој процени ситуације. Анкета компаније Расмусен Рипортс објављена раније овог месеца показала је да 65 одсто гласача верује да питање границе није само криза, већ „инвазија“. Већина испитаника у свим демографским и политичким категоријама, укључујући 55% демократа, сложили су се да је њихова земља нападнута.

Бројеви

Агенти граничне патроле наишли су на више од 300.000 илегалних имиграната који су прешли у САД у децембру, што је рекорд свих времена за један месец. Илегални гранични прелази су порасли откако је Бајден преузео дужност у јануару 2021. и почео да разбија Трампову политику. Скоро 2,48 милиона илегалних странаца прешло је границу у последњој владиној фискалној години, која је завршена 30. септембра, у поређењу са само 458.000 током Трампове последње фискалне године на власти. Те бројке не укључују милионе такозваних „одбеглих“ који су прешли у земљу а да се нису суочили са савезним службеницима.

Бајденова администрација пустила је скоро 1,4 милиона илегалних странаца у САД у последњој фискалној години, у многим случајевима дозвољавајући им да остану у земљи док чекају судске расправе за сумњиве захтеве за азил, према Центру за имиграционе студије у Вашингтону. Заостали предмети су толико велики да неки тражиоци азила могу чекати у земљи деценијама пре него што им се одреди судски датум, а многи једноставно одлуче да се не појаве на саслушању када коначно дође време.

Републикански лидери су такође тврдили да Бајденова политика „отворених граница“ угрожава националну безбедност. Више од 172 илегална имигранта на које су службеници граничне патроле наишли у прошлој фискалној години означено је на националној листи за надзор терориста. То је у поређењу са само три таква сусрета током Трампове прошле године на власти.

Критичари су окривили граничну кризу и за пораст кријумчарења дроге и трговине људима. Више од 112.000 Американаца умрло је од предозирања дрогом између маја 2022. и маја 2023. године, углавном од фентанила и других синтетичких опиоида. „Свака држава је гранична држава према политици Бајденове администрације, а вредни Американци плаћају својим животима“, изјавила је америчка сенаторка Кејти Боди Брит, републиканка из Алабаме, раније овог месеца.

Бајденова загонетка

Сукоб са Тексасом ставља Бајдена у незгодну политичку позицију у тренутку када води кампању за реизбор касније ове године и већина Американаца је незадовољна његовим учинком на спровођењу граница. Он се у суштини суочава са избором да одустане, што би наљутило његове бираче који се залажу за имиграцију, или да федерализује Националну гарду Тексаса и руши баријере на државној граници, што би илегалним странцима олакшало кршење закона САД.

„Абот овде има предност над Бајденом“, изјавио је амерички водитељ подкаста Мет Волш у среду. „Шта ће Бајден да уради, да пошаље војску да насилно отвори границу, у изборној години? Сигуран сам да би волео, и хтео би ако би могао да се извуче, али то би окренуло огромну већину земље против њега.”

Нису донете никакве одлуке о томе да ли да се федерализује Национална гарда Тексаса, изјавио је портпарол Савета за националну безбедност Беле куће Џон Кирби новинарима у четвртак. „Разговарали смо о овоме пре неки дан“, изјавио је он. „Немам никакве одлуке да разговарам у име председника. Немам ништа о томе.”

Бивши конгресмен Бето О’Роурке, демократа из Тексаса, упоредио је сукоб са када је гувернер Арканзаса Орвал Фаубус распоредио трупе Националне гарде да спречи девет црних ученика да уђу у Централну средњу школу Литл Рока након наредбе Врховног суда из 1957. о расној десегрегацији. Амерички председник Двајт Ајзенхауер наредио је 101. ваздушно-десантној дивизији америчке војске у Литл Року да обезбеди да црним ученицима буде дозвољено да похађају школу која је претходно била искључиво бела, по налогу суда.

„Бајден мора да следи овај пример храброг, одлучног вођства како би окончао ову кризу пре него што се погорша“, изјавио је О’Рурк, који је изгубио од Абота на изборима за гувернера 2022.

Историјска перспектива

Битка за десегрегацију у Арканзасу је можда најбољи и најновији историјски преседан за државу која покушава да пркоси ауторитету Вашингтона у питању федералне јурисдикције. Претходни случајеви укључивали су покушај Кентакија да поништи савезни закон из 1798. који је омогућио влади да депортује странце који се сматрају претњом националној безбедности. Јужна Каролина је 1832. усвојила државни закон покушавајући да поништи савезне тарифе које су биле непропорционално оптерећујуће за јужне државе.

Државе су изгубиле те битке. У случају Јужне Каролине, амерички председник Ендру Џексон запретио је да ће послати савезне трупе ако држава одбије да се придржава савезног закона. „Раздруживање оружаном силом је издаја“, написао је он. „Да ли сте заиста спремни да преузмете на себе његову кривицу?“ Компромис је постигнут годину дана касније, када је савезна влада променила своје тарифе, а држава укинула своје законодавство.

Јужне државе су биле спремне да схвате последице оружане побуне крајем 1860. и почетком 1861. године, када су се отцепиле од Уније због „непомирљивих разлика“, посебно ропства. Грађански рат који је резултирао оставио је око 750.000 мртвих Американаца.

Шта се даље дешава

Абот је у суштини ставио лопту у Бајденово двориште да или силом потврди савезну власт, одустане од питања или тражи компромис. Председник тренутно покушава да преговара са републиканским законодавцима о јачању безбедности граница у замену за одобравање преко 60 милијарди долара новог финансирања за сукоб Украјине са Русијом.

Претпоставља се да би политички компромис са републиканцима могао помоћи у смиривању тензија између Вашингтона и Тексаса. Абот је покушао да појача притисак на Бајдена и друге демократе због граничне кризе превозом илегалних странаца у градове под контролом демократа. Ти напори су довели до питања имиграције у местима као што су Њујорк и Чикаго. Градоначелник Њујорка Ерик Адамс упозорио је да ће прилив миграната „уништити“ његов град и критиковао је Бајдена што није успео да ублажи кризу.

Републикански посланици, као што су представници Чип Рој из Тексаса и Клеј Хигинс из Луизијане, поздравили су Аботов пркос савезној влади. Хигинс је отишао толико далеко да је изјавио: „Федерални органи инсценирају грађански рат, а Тексас треба да стоји на свом месту. Гувернерка Арканзаса Сара Хакаби Сандерс изјавиола је: „Ако нас председник Бајден не брани, државе ће морати да се бране саме. Арканзас стоји уз Тексас.”

Колико год ови коментари били конфронтацијски, републикански политичари су престали да позивају на сецесију. Корисници друштвених медија били су мање уздржани. Хаштаг #Тексит је у тренду на Икс-у (бивши Твитер) откако је Врховни суд у понедељак пресудио против државе.

Извор: РТ (Ф)

Извор
Танјуг
Фото: Christian Torres/Anadolu via Getty Images/ vostok.rs

Повезане теме
САД
Мексико
Бајден
Трамп

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

НИС је нова мета НАТО агресије — Владимир Кршљанин

Извор зла и корупције је западна \"демократија\". Вашингтон и Брисел признају као демократске само оне земље које дозвољавају да њихова политика, економија, безбедност, медији, образовање, наука и култура, дакле...

Кршљанин: НАТО је савремени аналог Тројног пакта

Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...

Војно приближавање Казахстана и САД – нова претња мултиполарном свету?

Казахстан се данас показао као један од центара мудре дипломатије не само у региону већ и изван њега: упркос сложеним политичким реалностима и повољном географском положају, влада и народ...

Погибија америчког војника: ко ратује на страни Украјине?

Крајем октобра у руским и светским медијима провукла се информација о погибији америчког најамника, који је учествовао у ратном сукобу на територији Украјине. Према јавно изнетим подацима, он се...

Зоран Томашевић: Кад ваља следити пример Европе

Поново се враћамо теми такозваног „Регистра штете причињене Украјини“. Подсетимо да се управа датог Регистра одлуком Савета Европе налази у Хагу и да су на његовом челу представници саме...

Глобална НАТО агресија и ми

Ако ико има и право и обавезу да се законски огради од НАТО утицаја, онда је то Србија, као највећа жртва НАТО злочина. Покушаји компромиса и сарадње са НАТО...

Остале новости из рубрике »