РТ: Карин Кнајсел: Од „мегафонске дипломатије“ до афазије - дубока неповезаност између ЕУ и Русије
Др Карин Кнајсел, бивши аустријски министар спољних послова. У јуну прошле године објавила је своју књигу под насловом „Дипломатија ствара историју - уметност дијалога у неизвесним временима". Централна поента књиге је „Дипломатија значи посвећеност дијалогу - без обзира на околности“.
Недавна посета високог представника ЕУ Жозепа Бореља Москви показала је мањкави приступ ЕУ према Русији, комбинација гласних осуда и патолошке неспособности за спровођење одговарајуће дипломатије.
У твиту прошле суботе, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ дао је извештај о својим недавним разговорима у Москви. Приметио је да су се он и његов руски колега сложили да се баве „глобалним питањима попут климатских промена и пандемије коронавируса“. Поред тога, постојала је спремност обе стране за сарадњу на Блиском истоку. У стварности, међутим, стање билатералних односа, конкретно, ниво политичког дијалога и трговинских односа између Брисела и Москве прилично је разочаравајући још од 2014. године, ескалацијом санкција и контра-санкцијама.
Ово је била прва посета у три године високог представника за спољне послове и безбедносну политику, који је, технички, најближи функцији министра спољних послова ЕУ. Жозеп Борељ заузео је ову функцију у децембру 2019. године, наследивши Федерику Могерини. Пре него што је постао шеф спољне политике ЕУ, Борељ је био на месту шпанског министра спољних послова мање од две године. У Москви се суочио са Сергејем Лавровом, магистром дипломатије са вишедеценијским искуством, који се у светској политици осећа прилично као код куће, било да се домаћим пословима бави у УН-у или као министар ветеран спољних послова Русије који је упознао многе Борељове претходнике.
Ове „тачке разговора“ најнижи су заједнички називник око којег се Борељ може договорити са државама чланицама ЕУ. Напокон, ставови 27 земаља ЕУ у значајној мери се разликују у начину на који граде билатералне везе са Русијом. Берлин, Рим и Париз традиционално одржавају активан разговор, који се огледа у различитим форматима структурираног дијалога. Берлин и Москва користе форум Петербуршког дијалога као платформу за разговор, док се француско-руска верзија истог назива Тријанонски дијалог. У мају 2019. године Беч и Москва покренули су дијалог из Сочија, који су покренули председници Русије и Аустрије. Рим жели да појача напоре на стварању сличног билатералног форума са Москвом.
Вреди напоменути да је Борељ похвалио Русију и њену вакцину за допринос у борби против пандемије коронавируса. Отуда је ЕУ одобрила идеју о куповини вакцине руске производње и то је била једна од тачака разговора у Борељовом говору, поред гласова који се противе овој одлуци. Ово је, без сумње, био ризичан чин уравнотежења за Бореља који, иако искусан политичар, нема дугу евиденцију међународних састанака овог калибра. Тешко му је да иде са Лавровом и, по свему судећи, нема пуну подршку свих 27 главних градова ЕУ. Да би могао бити високи представник ЕУ, мора се поседовати посебан таленат. Једна од њих је способност развијања конструктивних односа са колегом поштујући интересе свих укључених. То је успео бивши председник Европске комисије Жан Клод Јункер и са Доналдом Трампом и са Си Ђинпингом. Лавров је био бескомпромисно јасан у својој дијагнози односа Русије и ЕУ, описујући Европу као „непоузданог партнера“. Са своје стране, Лавров је такође представио листу тачака дневног реда које су, са становишта Русије, нарушавају односе две стране последњих година.
Протеривање дипломата
Током разговора, Лавров је такође обавестио делегацију ЕУ о скором протеривању три дипломате које су, према речима руског министра спољних послова, учествовале на неовлашћеним скуповима у знак подршке Наваљном. Иако је Министарство спољних послова Русије поступке дипломата сматрало кршењем Бечке конвенције о дипломатским односима, немачки министар спољних послова Хаико Мас је рекао да су они само желели да стекну бољу представу о протестима који се одржавају и да су тамо били само у ту сврху.
Ако покушамо да математичком формулом докучимо суштину дипломатије, то би било - дипломатија је једнако настављању дијалога с поштовањем у било којим околностима. Али већ дуги низ година оно што видимо у односима Русије и ЕУ је нека врста афазије - патолошке неспособности за комуникацију. Тако бих уоквирила тренутну ситуацију. Последњих година, Сергеј Лавров је више пута критиковао Европу због њене „мегафонске дипломатије“, тј. преплављујуће реторике у медијима.
Др Карин Кнајсел, бивши аустријски министар спољних послова
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Танјуг
- фото: © AFP / Handout / RUSSIAN FOREIGN MINISTRY / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...
Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости. О датуму завршетка специјалне операције
Остале новости из рубрике »