Руски амбасадор у Москви: Системско обуздавање Русије остаје алфа и омега америчке политике
Доласком Џозефа Бајдена у Белу кућу, Русија је одлучна да започне конструктиван дијалог са Сједињеним Државама, укључујући и уклањање нагомиланих проблема у билатералним односима. У исто време, Москва је далеко од светлих очекивања и схвата да обуздавање Русије остаје један од приоритета америчке спољне политике, рекао је руски амбасадор у Вашингтону Анатолиј Антонов. У ексклузивном интервјуу за РИА Новости непосредно након инаугурације 46. председника Сједињених Америчких Држава, говорио је о томе да ли је вредно очекивати састанак Владимира Путина и његовог новог америчког колеге већ ове године, какве су шансе да ће Москва и Вашингтон успети да успоставе сарадњу у сузбијању коронавируса, и напоменуо да шансе за очување Уговора о смањењу стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ) и даље остају - Русија чека америчке предлоге.
- Јесте ли имали прелиминарне контакте са представницима будуће администрације Џоа Бајдена након избора? О којим темама сте успели да разговарате?
- Није било таквих контаката. Међутим, многи именовани за спољну политику у новој влади су нам познати. Они су радили на руководећим местима у претходним администрацијама. Надамо се да ће, како се помера апарат Беле куће, Стејт департмента и других оделења, бити могуће започети смислен дијалог са колегама о актуелним билатералним и међународним проблемима. Пре свега, ово се тиче потребе да се елиминишу многе нагомилане иритације у нашим односима. Руски предлози о одређеним областима сарадње су више пута изношени и остају на преговарачком столу. Спремни смо за прагматичан и обострано користан дијалог до те мере до које је спремна америчка страна да то учини.
- Да ли очекујете да Вашингтон пристане на продужење СТАРТ-а? Да ли је Русија спремна да започне консултације након 20. јануара?
- Као што знате, Русија је пре више од годину дана понудила Сједињеним Државама да продуже уговор СТАРТ без икаквих предуслова. Републичка администрација категорички је одбила да продужи споразум како је потписан. Изнети су неприхватљиви услови. У ствари, једини постојећи руско-амерички споразум о контроли нуклеарног наоружања претворен је у предмет политичког преговарања. Није изненађујуће што је такав став на крају одвео билатералне консултације о судбини СТАРТ-а у ћорсокак. И то упркос чињеници да смо по многим питањима изашли у сусрет Вашингтону на пола пута. Надамо се да ће тренутна администрација поћи од здравијих и реалистичнијих принципа.
Русија је отворена за суштински дијалог о продужењу Уговора . И даље остају шансе за постизање одговарајућег споразума пре истека споразума 5. фебруара 2021. године. Лопта је на страни Вашингтона - чекамо конструктивне предлоге.
- Да ли треба очекивати састанке председника Руске Федерације и Сједињених Држава 2021. године, као и на нивоу шефова агенција за спољне послове?
- У контексту пандемије, још увек је тешко говорити о изгледима за обнављање догађаја лицем у лице, укључујући и на највишем нивоу. Претпостављамо да ће формирање распореда политичких контаката зависити од нормализације епидемиолошке ситуације, садржаја таквих састанака, могућности комуникације на пољима мултилатералних догађаја итд. У сваком случају, било који планови подлежу расправи и договору са новом америчком администрацијом.
Што се тиче формата „2 + 2“, више пута смо предложили да га Американци врате. Међутим, нисмо добили позитиван одговор. Ова иницијатива остаје на снази.
- Како оцењујете већ најављене кандидате за Бајденов спољнополитички тим? Има ли наде да ће бити могуће наставити дијалог о Ирану, Сирији, Украјини? О чему по Вашем мишљењу говори именовање посебног директора за Русију и Централну Азију особља америчког Савета за националну безбедност?
- Није наша ствар да оцењујемо кандидате за Бајденов спољнополитички тим. Полазимо од чињенице да председник Сједињених Држава, као и сваки лидер, сам бира оне специјалисте који уживају његово поверење.
Мислим да новом тиму морамо дати времена да одлучи о спољнополитичким приоритетима и приступима по одређеним питањима и да судимо о његовом међународном току практичном акцијом, а не само на основу предизборне реторике. Неко је прикладно рекао да пред изборе постоје две боје - црна и бела, а после њих само једна - сива.
Истовремено, далеко смо од светлих очекивања. Ако дође до било каквих промена у руском правцу, то неће бити у суштини, већ у нијансама. Системско обуздавање Русије остаје алфа и омега америчке политике.
Међутим, многи високи званичници у администрацији добро су нам познати под вођством Барака Обаме. На пример, комуницирали смо са Бретом Мекгурком, за којег се очекује да преузме место координатора блискоисточних питања у Белој кући. Сарађивали смо са њим током његовог мандата као специјалног председничког изасланика у коалицији против ИСИС-а.
У азијско-пацифичком правцу, наше дипломате познају кандидата за место регионалног координатора у Служби националне безбедности Курта Кембела. Надамо се конструктивном дијалогу с њим о питањима јачања мира и безбедности, укључујући, наравно, и на Корејском полуострву.
Очекујемо да ће по питању Ирана, демократска администрација следити своја предизборна обећања, пре свега у погледу повратка у Нуклеарни споразум. Очекујемо да то допринети наставку политичког дијалога и деескалацији ситуације у зони Персијског залива.
Полазимо од претпоставке да ће војске наших земаља наставити редовне контакте у Сирији како би спречиле инциденте. Поред тога, било би корисно идентификовати подручја у којима би Русија и Сједињене Државе могле успоставити сарадњу. На пример, у пружању хуманитарне помоћи, постконфликтној обнови, уклањању мина, олакшавању повратка избеглица и интерно расељених лица, као и у борби против тероризма. Спремни смо за такву интеракцију, наравно, под условом да се поштује суверенитет Сиријске Арапске Републике.
Најбоље што председничка администрација у Украјини може да учини је да убеди тим Владимира Зеленског да коначно започне са практичном применом споразума из Минска. Такође се надамо да ће ново руководство Стејт департмента означити контрапродуктивност тренутних напада Кијева на Мински пакет. Штавише, документ је одавно постао део међународног права, те је правно обавезујући.
Последњих година од украјинског руководства слушали смо опасну реторику о потреби неке модификације или чак демонтаже наводно застарелог „Минска“. Такође видимо жељу да се директни преговори са Доњецком и Луганском замене дискусијама у „нормандијском формату“, да се бескрајно и бесмислено премештање у редовима украјинских преговарача у трилатералној контакт групи представи као „кораци ка“.
С обзиром на ову позадину, прикладно је подсетити се да су споразуми из Минска потписани током Обамине администрације. Резолуција 2202 Савета безбедности УН-а, која их је одобрила, одобрена је уз учешће Саманте Паувер, која је тада била амерички стални представник. Џо Бајден, који је тада био потпредседник, није изнео никакве примедбе. Надамо се да ће такав позитиван став према „Минску“ шеф државе задржати до данас.
Мислимо да успоставимо редован дијалог са нашим америчким колегама из апарата Беле куће.
- Да ли Русија планира да понуди Бајденовој администрацији да учествује на састанку "петорке" Савета безбедности УН-а?
- Руску иницијативу претходно је подржало руководство земаља „петкорке“ и остаје на снази. Предлози на дневном реду такође су саопштени колегама. То су кључна питања која утичу на стање светске политике, безбедности и економије. Датум и место таквог састанка још нису утврђени.
Надамо се да ће нова администрација пажљиво проучити руску идеју, а самит "петорке" биће организован чим то епидемиолошка ситуација дозволи. Уверени смо у благовременост и неопходност директног разговора лидера пет држава о основама интеракције у међународним пословима и методама уклањања бројних жаришта напетости.
- Да ли ће се контакти о антитероризму наставити?
- У децембру 2018. године, у складу са споразумима између председника Русије и Сједињених Држава, настављен је руско-амерички дијалог на високом нивоу о борби против тероризма (који је водио заменик министра спољних послова Олег Сиромолотов, а затим први заменик државног секретара Џејл Саливан). У 2019. години одржана су два стручна састанка (март, јун). У септембру је одржана друга рунда преговора координатора. У октобру 2019. позвали смо Американце да размисле о организовању редовних консултација крајем јануара 2020. године. Партнери то у принципу нису одбили. Међутим, 2020. године није било контаката о антитероризму. Надамо се да ће побољшање санитарне и епидемиолошке ситуације помоћи у обнављању овог канала дијалога.
- Да ли ће бити новог предлога Русије о сарадњи са Сједињеним Државама у борби против пандемије?
- Пандемија је постала изазов за све. Због тога смо више пута предлагали удруживање снага у борби против инфекције, остављајући разлике иза себе. Уклоните баријере у снабдевању медицинским потрепштинама и основним потрепштинама, смањите терет дуга неразвијеним земљама, напустите политичке изговоре приликом пружања финансијске помоћи земљама којима је то потребно, проширите размену научног искуства.
Што се тиче САД, испало је да организују рад на одређеним аспектима. Прво је у априлу 2020. Русија послала авион са медицинским теретом у Њујорк, након чега је из Сједињених Држава у нашу земљу испоручено 200 ресоиратора заузврат (мај и јун). То се догодило у јеку епидемије. Одговарајући споразум постао је жива потврда чињенице да су народи две државе спремни да покажу солидарност и да се међусобно подржавају, без обзира на политичке разлике.
Још један позитиван пример је потписивање 30. јула 2020. године Заједничког протокола Националне академије наука, технологије и медицине САД и Руске академије наука о сарадњи у различитим истраживачким областима везаним за коронавирус.
Што се тиче вакцине, овде је ситуација била сложенија. Неки људи у Америци покушавају да политизују ову тему. Вашингтон је отворено сумњичав према нашим достигнућима. То су препарати "Спутник В" и "ЕпиВакКорона". Круже лажне информације о неефикасности и небезбедности руских вакцина.
Међутим, научна заједница је високо цени руски развој. Отворени смо за сарадњу са Сједињеним Државама у сузбијању пандемије, укључујући развој ефикасних лекова за борбу против заразних болести.
- Да ли Москва планира да се договори са новом америчком администрацијом да не размешта ракете средњег и краћег домета, посебно у Европи?
- Морамо да констатујемо да након једностраног повлачења из Уговора о ликвидацији ракета кратког и средњег домета у августу 2019. године, САД нису показале спремност за сарадњу како би се минимализовале деструктивне последице колапса споразума. Потпуно смо свесни ризика од ескалације ракетне трке у наоружању. Скоро годину дана Русија поштује своју једнострану обавезу да не распоређује ракете средњег и краћег домета копненог базирања у регионима света, док се америчке ракете не појаве на територији других земаља. Позвали смо Сједињене Државе и њихове НАТО партнере да предузму сличан корак. Међутим, наша иницијатива за увођење контра-мораторијума је одбијена. Вашингтон се ослања на убрзани развој оружја које је претходно било забрањено уговором. Већ је извршено неколико испитивања таквих система. Војно-политичко руководство Сједињених Држава не крије чињеницу да иде ка размештању оружја на територијиама савезника, укључујући и Европу.
Са своје стране чинимо све што је могуће да спречимо развој догађаја према најгорем сценарију. Дакле, у октобру је председник Владимир Путин изнео нове предлоге за стабилизацију ситуације у свету без Уговора о ликвидацији ракета средњег и кратког домета. Наше иницијативе су и даље на столу. Ако је нова администрација заинтересована за проналажење обострано прихватљивих решења за проблем Уговора, спремни смо за такав посао.
- Да ли су САД пружиле било какав доказ да Русија стоји иза сајбер напада "Соларвиндс"? Или су оптужбе биле неосноване? Да ли су пружили доказе за наводе за плаћање убистава америких војника у Авганистану?
- Нису изнете званичне оптужбе против Русије или грађана наше земље у вези са великим хакерским нападом на америчку информациону инфраструктуру. Америчке обавештајне службе саопштиле су да су за то одговорни сајбер уљези „вероватно руског порекла“. Претпоставке бројних високих званичника су њихова тачка гледишта, али се не могу сматрати доказима.
Америчка страна наставља мегафонску дипломатију - она шири верзије онога што се догодило путем медија, али не пружа никакве доказе.
Више пута смо нудили Вашингтону да се договори о размени информација о рачунарским нападима и рачунарским инцидентима. Конкретно, пренос података о таквим инцидентима путем Националног координационог центра за рачунарске инциденте. 25. септембра 2020. године објављено је саопштење председника Владимира Путина о свеобухватном програму мера за обнављање руско-америчке сарадње у области међународне информационе безбедности.
Они, између осталог, подразумевају одржавање сталног и ефикасног рада комуникационих канала између надлежних оделења наших земаља преко центара за смањење нуклеарне опасности, тимова брзог реаговања на рачунарске инциденте и високих званичника. Наши предлози су остали без одговора. Управа не користи предложене канале за стручни дијалог.
Наводи да је Руска Федерација наводно исплаћивала новчане награде за убиства америчких војника остају на савести аутора одговарајућих публикација. Званичници администрације на различитим нивоима више пута су поновили одсуство било каквих доказа о руским претњама америчким трупама у Авганистану. Штавише, сарадња у авганистанском правцу између наших земаља никада није обустављена. Наши специјални представници блиско сарађују. Желео бих да изразим наду да ће се под новом управом такав рад у интересу мира у Авганистану наставити, резимирао је руски амбасадор Анатолиј Антонов у интервјуу за РИА Новости.
- Извор
- Танјуг
- фото: © bryansk.kp.ru/ Евгения Гусева/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...
Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости. О датуму завршетка специјалне операције
Остале новости из рубрике »