Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Додик: Русија је једини гарант међународног права на Балкану
21.11.2019. год.
Русија је остала последња земља која се придржава и брани међународно право на Балкану. Уверење у то изразио је у интервјуу за ТАСС лидер Срба у Босни и Херцеговини, србски члан Председништва БиХ Милорад Додик.
"Русија је једини међународни играч у нашем региону који се држи међународног права и одржава објективност. Верује се да Русија симпатизира Србе, али је Русија нудила пројекте и Хрватима и Бошњацима, али нису хтели, јер се нису усудили пристати за такву сарадњу због Запада. Русија је данас једини чувар међународног права на Балкану, она нам даје осећај поверења, јер није све зависно од добровољности западних центара моћи, који ће тумачити све норме закона како им одговара. Видели смо како су донели одлуку о бомбардовању Србије и Републике Српске, без резолуције Савета безбедности УН, све је то врло опасно. Због тога се улаже нада да ће Русија бранити међународно право. "
Истовремено, поменувши трагичне догађаје из прошлости, Додик је изразио жаљење што „Русија није била толико јака као сада, у време распада Југославије, јер би иначе овај сукоб био много мањи“.
"Турски ток"
Дотакнувши се сарадње с Русијом у енергетском сектору, политичар је напоменуо да изградња крака из гасовода "Турски ток" "даје енергетско сампопоуздање" Републици Србској.
"Веома је важно да је питање са Бугарском решено. Изградња кроз Бугарску до Србије овде отвара могућности. Имамо одређене потписане акте са "Гаспромом", а само смо чекали на потписивање с Бугарском. Нажалост, Бугарска је једном напустила "Јужни ток" и зауставила овај процес на 10-15 година. Али, немогуће је зауставити изградњу гасовода за транспорт руског гаса, који је данас јефтинији и гарантује нам енергетску сигурност", додао је Додик.
"Такође обезбеђује да се гасна карта неће играти у политичке сврхе, као што би се десило да је гас дошао са севера из западних земаља које би блокирале руски гас на Балкану ако им се не би нешто свидело", рекао је саговорник агенције, изражавајући захвалност руководству Руске Федерације, као и шефу "Гаспрома" Алексеју Милеру на посвећености пројекту.
Раније су се власти Републике Српске договориле са "Гаспромом" о гасификацији. На састанку председавајућег Председништва БиХ Додика, председника Републике Српске Жељке Цвијановић и Милера постигнут је договор о снабдевању гасом Републике Српске. Претпоставља се да ће пројекат почети ове јесени и да ће биити реализован изградњом крака гасовода "Турски ток" до Републике Српске.
Дан победе
Одговарајући на питање о предстојећој прослави 75. годишњице победе над фашизмом, политичар је рекао да ће овај догађај прославити на Црвеном тргу у Москви.
"Да, хоћу и веома сам задовољан. Дефинитивно ћу доћи, зашто да не? Био сам тамо раније, пре 3-4 године", рекао је Додик.
Додик је такође обавестио да ће наредних дана посетити Санкт Петербург и разговарати са његовим руководством.
"Увек се осећам веома добро, било у Москви, Санкт Петербургу или неком другом граду у Русији", рекао је он.
Раније се сазнало да ће почасна чета председничке гарде Србије учествовати у Паради победе на Црвеном тргу 9. маја. Министар одбране Србије Александар Вулин, на састанку у Москви са руским колегом Сергејем Шојгуом, изјавио је да би учешће српске војске у паради била велика част за његову земљу. Председник Србије Александар Вучић, који је 9. маја 2020. већ потврдио свој долазак у Москву, лично ће посматрати пролаз припасника српске војске.
Запад жели да уншти православну цркву, као што је уништио Југославију
Истовремено, поменувши трагичне догађаје из прошлости, Додик је изразио жаљење што „Русија није била толико јака као сада, у време распада Југославије, јер би иначе овај сукоб био много мањи“.
"Турски ток"
Дотакнувши се сарадње с Русијом у енергетском сектору, политичар је напоменуо да изградња крака из гасовода "Турски ток" "даје енергетско сампопоуздање" Републици Србској.
"Веома је важно да је питање са Бугарском решено. Изградња кроз Бугарску до Србије овде отвара могућности. Имамо одређене потписане акте са "Гаспромом", а само смо чекали на потписивање с Бугарском. Нажалост, Бугарска је једном напустила "Јужни ток" и зауставила овај процес на 10-15 година. Али, немогуће је зауставити изградњу гасовода за транспорт руског гаса, који је данас јефтинији и гарантује нам енергетску сигурност", додао је Додик.
"Такође обезбеђује да се гасна карта неће играти у политичке сврхе, као што би се десило да је гас дошао са севера из западних земаља које би блокирале руски гас на Балкану ако им се не би нешто свидело", рекао је саговорник агенције, изражавајући захвалност руководству Руске Федерације, као и шефу "Гаспрома" Алексеју Милеру на посвећености пројекту.
Раније су се власти Републике Српске договориле са "Гаспромом" о гасификацији. На састанку председавајућег Председништва БиХ Додика, председника Републике Српске Жељке Цвијановић и Милера постигнут је договор о снабдевању гасом Републике Српске. Претпоставља се да ће пројекат почети ове јесени и да ће биити реализован изградњом крака гасовода "Турски ток" до Републике Српске.
Дан победе
Одговарајући на питање о предстојећој прослави 75. годишњице победе над фашизмом, политичар је рекао да ће овај догађај прославити на Црвеном тргу у Москви.
"Да, хоћу и веома сам задовољан. Дефинитивно ћу доћи, зашто да не? Био сам тамо раније, пре 3-4 године", рекао је Додик.
Додик је такође обавестио да ће наредних дана посетити Санкт Петербург и разговарати са његовим руководством.
"Увек се осећам веома добро, било у Москви, Санкт Петербургу или неком другом граду у Русији", рекао је он.
Раније се сазнало да ће почасна чета председничке гарде Србије учествовати у Паради победе на Црвеном тргу 9. маја. Министар одбране Србије Александар Вулин, на састанку у Москви са руским колегом Сергејем Шојгуом, изјавио је да би учешће српске војске у паради била велика част за његову земљу. Председник Србије Александар Вучић, који је 9. маја 2020. већ потврдио свој долазак у Москву, лично ће посматрати пролаз припасника српске војске.
Запад жели да уншти православну цркву, као што је уништио Југославију
Западне државе покушавају да униште православну цркву на исти начин као што су уништиле и Југославију, рекао је Додик, напомињући да је сада Србска православна црква у Црној Гори под таквим нападом.
"Црква је једна од наших најважнијих народних и националних институција, она нас уједињује. Ја не верујем у термин `теорија завере`, ја верујем у завере, а та завера против цркве постоји. Настала је још у време распада Османског царства, када је моћна Британија поставила циљ да смањи утицај Срба на Балкану, спречи их да створе монолитну државу, да имају јаку земљу, што подразумева и јаку цркву. Успели су да упропасте Југославију, сада покушавају да ударе на Цркву, сада видимо да се то најчешће дешава у Црној Гори, а раније у Македонији, где су узели све од СПЦ-а. Да не помињем ситуацију СПЦ-а на Косову или у Федерацији Босне и Херцеговине."
Разговарао Павел Бушуев, ТАСС"Црква је једна од наших најважнијих народних и националних институција, она нас уједињује. Ја не верујем у термин `теорија завере`, ја верујем у завере, а та завера против цркве постоји. Настала је још у време распада Османског царства, када је моћна Британија поставила циљ да смањи утицај Срба на Балкану, спречи их да створе монолитну државу, да имају јаку земљу, што подразумева и јаку цркву. Успели су да упропасте Југославију, сада покушавају да ударе на Цркву, сада видимо да се то најчешће дешава у Црној Гори, а раније у Македонији, где су узели све од СПЦ-а. Да не помињем ситуацију СПЦ-а на Косову или у Федерацији Босне и Херцеговине."
Истовремено, Додик је напоменуо да не верује у могућност уништавања СПЦ-а и православља уопште.
"Мислим да црква има потенцијал и снагу да издржи и одржи мисију уједињавања Срба око Светог Саве, јер сваки Србин има дубоко укорењен осећај припадности православном свету. Знате да на западу постоје концепти намењени обрачунавања с њим. Знам све то, али верујем да до уништења православне цркве неће доћи", рекао је србски лидер.
Црногорски томос
Раније је председник Црне Горе, Мило Ђукановић, оптужио СПЦ да покушава да одржи верски монопол у земљи. Изјавио је да ће тражити аутокефалност за "црногорску цркву" по узору на Украјину. Епископ СПЦ-а, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, коментаришући изјаве Ђукановића, напоменуо је да председник "покушава да буде поглавар цркве" и "ово је први пут у историји када атеиста ствара цркву".
Влада Црне Горе покушава да кроз парламент донесе Закон о верским слободама у земљи, који предвиђа одузимање црквене имовине од СПЦ-а. Говоримо о више од 650 објеката, укључујући такав манастир познат у православном свету као Острог. У вези с тим, председник Србије Александар Вучић затражио је од црногорске владе да још једном размотри оправданост таквог закона, који ће „неминовно погоршати добре односе Београда и Подгорице“. Као одговор, из Подгорице је изнесен оштар коментар у коме је Београд подсећен на независност Црне Горе, те је указано да влада земље самостално формира свој законодавни систем и да неће дозволити никоме да утиче на тај процес.
Интеграција у једну земљу требало би да буде национални план Срба
"Мислим да црква има потенцијал и снагу да издржи и одржи мисију уједињавања Срба око Светог Саве, јер сваки Србин има дубоко укорењен осећај припадности православном свету. Знате да на западу постоје концепти намењени обрачунавања с њим. Знам све то, али верујем да до уништења православне цркве неће доћи", рекао је србски лидер.
Црногорски томос
Раније је председник Црне Горе, Мило Ђукановић, оптужио СПЦ да покушава да одржи верски монопол у земљи. Изјавио је да ће тражити аутокефалност за "црногорску цркву" по узору на Украјину. Епископ СПЦ-а, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, коментаришући изјаве Ђукановића, напоменуо је да председник "покушава да буде поглавар цркве" и "ово је први пут у историји када атеиста ствара цркву".
Влада Црне Горе покушава да кроз парламент донесе Закон о верским слободама у земљи, који предвиђа одузимање црквене имовине од СПЦ-а. Говоримо о више од 650 објеката, укључујући такав манастир познат у православном свету као Острог. У вези с тим, председник Србије Александар Вучић затражио је од црногорске владе да још једном размотри оправданост таквог закона, који ће „неминовно погоршати добре односе Београда и Подгорице“. Као одговор, из Подгорице је изнесен оштар коментар у коме је Београд подсећен на независност Црне Горе, те је указано да влада земље самостално формира свој законодавни систем и да неће дозволити никоме да утиче на тај процес.
Интеграција у једну земљу требало би да буде национални план Срба
Уједињење свих Срба унутар једне земље требало би да постане национални план србског народа, поручио је Додик.
„Дошло је време да и сами Срби кажу шта желе, а не да неко стално долази са запада и каже: "Тако би требало да буде".
“Мислим да би свима требало бити јасно да национално уједињење треба да буде национални план у једној земљи. То је данас заиста могуће. Република Србска и Србија не би требало да крију овај концепт, који данас формално не постоји, ја то знам, али ако следите вољу народа, онда би у Србији и у Републици Србској то била неприкосновена вредност" нагласио је Додик.
Тешка прича
Лидер босанских Срба подсетио је да је 20. век, век патње за србски народ. Прво, у свим светским ратовима, Србија је изгубила од 30 до 50% свог становништва, а затим "дала" своју државност на штету држава које су ушле у Југославију.
"Раније је 500 хиљада Срба живело у Федерацији БиХ, а данас само 50 хиљада. У Хрватској је живело 500 хиљада Срба, а сада их је 100 хиљада, а оптужују нас за етничко чишћење. Али, успели смо да се уздигнемо. Данас Србија повећава свој значај и то је несумњиво, а Република Србска је данас спремна да одбаци сваку интервенцију усмерену против ње. Једном, на основу ове доминантне народне воље, створиће се услови или ће се створити политички контекст. Имамо довољно пријатеља у свету да то учинимо, а сада треба да се развијамо у постојећим условима и градимо мир“, верује политичар.
Тренутно су Срби подељени између две земље. Већина њих живи у Србији, око 7 милиона људи. Још 1,1 милион Срба живи у Републици Србској. Национално оријентисане снаге србског народа све више изјављују потребу за уједињавањем свих Срба на Балкану у једну земљу.
„Дошло је време да и сами Срби кажу шта желе, а не да неко стално долази са запада и каже: "Тако би требало да буде".
“Мислим да би свима требало бити јасно да национално уједињење треба да буде национални план у једној земљи. То је данас заиста могуће. Република Србска и Србија не би требало да крију овај концепт, који данас формално не постоји, ја то знам, али ако следите вољу народа, онда би у Србији и у Републици Србској то била неприкосновена вредност" нагласио је Додик.
Тешка прича
Лидер босанских Срба подсетио је да је 20. век, век патње за србски народ. Прво, у свим светским ратовима, Србија је изгубила од 30 до 50% свог становништва, а затим "дала" своју државност на штету држава које су ушле у Југославију.
"Раније је 500 хиљада Срба живело у Федерацији БиХ, а данас само 50 хиљада. У Хрватској је живело 500 хиљада Срба, а сада их је 100 хиљада, а оптужују нас за етничко чишћење. Али, успели смо да се уздигнемо. Данас Србија повећава свој значај и то је несумњиво, а Република Србска је данас спремна да одбаци сваку интервенцију усмерену против ње. Једном, на основу ове доминантне народне воље, створиће се услови или ће се створити политички контекст. Имамо довољно пријатеља у свету да то учинимо, а сада треба да се развијамо у постојећим условима и градимо мир“, верује политичар.
Тренутно су Срби подељени између две земље. Већина њих живи у Србији, око 7 милиона људи. Још 1,1 милион Срба живи у Републици Србској. Национално оријентисане снаге србског народа све више изјављују потребу за уједињавањем свих Срба на Балкану у једну земљу.
Референдумско питање
Одговарајући на питање о могућности одржавања референдума о одвајању Републике Српске од БиХ, Додик је рекао да то право и даље препушта Србима у Босни и Херцеговини.
Одговарајући на питање о могућности одржавања референдума о одвајању Републике Српске од БиХ, Додик је рекао да то право и даље препушта Србима у Босни и Херцеговини.
"Никада нећу престати да тврдим да народ Републике Српске и Србија имају право на референдум о свом статусу. Али нисмо авантуристи који би направили нешто што би направило више штете него користи. Ми ћемо се тврдоглаво борити политичким средствима за свој статус Били бисмо много успешнији и много развијенији да нисмо у Босни и Херцеговини", рекао је он.
Према његовим ријечима, Босна и Херцеговина "апсолутно сигурно није постала боља током посљедњих година, већ само још гора".
"Потпуно су блокирани сви елементи. Два од три уставна народа не желе да живе у БиХ, али Бошњаци покушавају да је спасу, који верују да им припада читава Босна и Херцеговина, наравно уз подршку западних ментора и дела Турске" рекао је политичар.
Према његовим ријечима, Босна и Херцеговина "апсолутно сигурно није постала боља током посљедњих година, већ само још гора".
"Потпуно су блокирани сви елементи. Два од три уставна народа не желе да живе у БиХ, али Бошњаци покушавају да је спасу, који верују да им припада читава Босна и Херцеговина, наравно уз подршку западних ментора и дела Турске" рекао је политичар.
Додик је подсетио да је идеолог и оснивач Федерације Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић у свом дјелу "Исламска декларација", која је постала програм за републику, директно рекао да земљом треба да управља шеријатски закон.
"И видимо да се све више и више група у Босни и Херцеговини организује на овај начин. БиХ, сада и у будућности, изгледа као неуспели експеримент који западне земље покушавају спасити", рекао је он.
БиХ систем
Према уставу предложеном у Општем оквирном споразуму за БиХ (Дејтонски споразум), потписаном 14. децембра 1995. у Паризу, државу БиХ чине два ентитета: Муслиманско-хрватска федерација Босне и Херцеговине (51% територије) и Република Србска ( 49% територије), као и Брчко дистрикт.
Државна структура БиХ једна је од најкомплекснијих у свету. У систему државне управе пропорционално су заступљена три главна народа: Бошњаци (Славени који су прешли у ислам), Срби (православни) и Хрвати (католици).
Република Србска нема намеру да уђе у НАТО
"И видимо да се све више и више група у Босни и Херцеговини организује на овај начин. БиХ, сада и у будућности, изгледа као неуспели експеримент који западне земље покушавају спасити", рекао је он.
БиХ систем
Према уставу предложеном у Општем оквирном споразуму за БиХ (Дејтонски споразум), потписаном 14. децембра 1995. у Паризу, државу БиХ чине два ентитета: Муслиманско-хрватска федерација Босне и Херцеговине (51% територије) и Република Србска ( 49% територије), као и Брчко дистрикт.
Државна структура БиХ једна је од најкомплекснијих у свету. У систему државне управе пропорционално су заступљена три главна народа: Бошњаци (Славени који су прешли у ислам), Срби (православни) и Хрвати (католици).
Република Србска нема намеру да уђе у НАТО
Република Србска нема намеру да се придружи НАТО-у и напусти своју политику војне неутралности, поручио је Додик.
"Ми доживљавамо значајан притисак по питању уласка у НАТО. Запад би волео да види све земље у НАТО-у. Њихови циљеви су јасни. Представљају га на такав начин да би земље требале да желе да се придруже НАТО-у, а ако то не учине, онда је то проблем. Република Србска нема намеру да мења своју стратешку сигурност, а то је војна неутралност“, рекао је Додик.
Политичар верује да би улазак у НАТО након бомбардовања Републике Српске 1995. и Србије 1999. године оправдао злочиначку агресију Северноатлантског савеза против Југославије и Републике Српске.
"Република Србска не види као други, благодати од НАТО-а. Осетили смо бомбардовање НАТО-а, знамо шта то значи. Улазак у НАТО би значило ментално оправдање тих срамотних бомбашких напада, осиромашеног уранијума, који сада убија нашу децу. То је нешто што не можемо да разумемо и прихватимо. Мислим да је коначно време да прихвате наше ставове по том питању. Ми можемо сарађивати, не можемо то избећи, али рећи да идемо ка интеграцији, или Босна и Херцеговина да иде ка чланству у НАТО, то од нас неће чути", нагласио је политичар.
Улазак БиХ у НАТО немогућ је без пристанка оба ентитета. Истовремено, парламент Републике Српске је у октобру 2017. године усвојио резолуцију о неутралности у односу на војне савезе. Срби се противе уласку у НАТО и виде резолуцију као први корак ка референдуму о приступању Босне и Херцеговине Северноатлантском савезу.
Политичар верује да би улазак у НАТО након бомбардовања Републике Српске 1995. и Србије 1999. године оправдао злочиначку агресију Северноатлантског савеза против Југославије и Републике Српске.
"Република Србска не види као други, благодати од НАТО-а. Осетили смо бомбардовање НАТО-а, знамо шта то значи. Улазак у НАТО би значило ментално оправдање тих срамотних бомбашких напада, осиромашеног уранијума, који сада убија нашу децу. То је нешто што не можемо да разумемо и прихватимо. Мислим да је коначно време да прихвате наше ставове по том питању. Ми можемо сарађивати, не можемо то избећи, али рећи да идемо ка интеграцији, или Босна и Херцеговина да иде ка чланству у НАТО, то од нас неће чути", нагласио је политичар.
Улазак БиХ у НАТО немогућ је без пристанка оба ентитета. Истовремено, парламент Републике Српске је у октобру 2017. године усвојио резолуцију о неутралности у односу на војне савезе. Срби се противе уласку у НАТО и виде резолуцију као први корак ка референдуму о приступању Босне и Херцеговине Северноатлантском савезу.
- Извор
- фото: © РИА Новости / Владимир Песня/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Србија
- РепубликаСрпска
- НАТО
- геополитика
- односи
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...
Уредник Восток вести недавно је посетио Вагнер Центар у Санкт Петербургу
Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости. О датуму завршетка специјалне операције
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
