Шаиновић: Одбили смо окупацију, бомбардовање се није могло избећи
16.03.2019. год.
Некадашњи потпредседник владе Југославије Никола Шаиновић оцењује да је Париска конференција која је почела на данашњи дан 1999. године као наставак преговора у Рамбујеу, била још једна неискрена понуда међународне заједнице да се реши косовска криза, после чије пропасти је уследило је бомбардовању Србије
Према његовим речима, скуп у Паризу који је пропао после само четири дана, био је још тужнији од Рамбујеа који је представљао крај једног процеса.
Како каже, у Рамбујеу није било преговора, а у Паризу није било ни разговора, преноси Политика.
Бомбардовање Србије је било извесно, закључује Шаиновић. Требао им је изговор – србско одбијање мировног споразума и у Паризу, а који ни Албанци нису потписали у Рамбујеу, где су претходно вођени преговори под окриљем Контакт групе за Балкан.
„Косову ни под претњом нисмо могли да дамо суверенитет као ни да истим потписом прихватимо окупацију целе земље”, рекао је Шаиновић за Танјуг и подсетио да је србској делегацији управо понуђен такав документ.
Он је подсетио да се тада „од Београда очекивало да прихвати да снаге Нато пакта дођу у земљу, да носе оружје, лишавају слободе кога хоће, да га изведу пред службеника, не пред суд”, што су све, како каже, елементи окупације.
„Само две реченице испод у документу који је требало да потпишемо, писало је да би тако било три године, а после тога би међународна конференција одлучивала у складу са вољом народа”, навео је Шаиновић.
Шаиновић је подсетио да је тадашња државна секретарка САД Мадлен Олбрајт рекла да је одбијање Србије да потпише такав текст споразума предуслов за бомбардовање.
„Ни тада нисмо, а не бисмо ни данас могли да потпишемо тај папир и то је историјска чињеница. Из дана у дан стизале су нам све лошије понуде. У Паризу нам је нуђено то исто зато што се знало да ништа не можемо да прихватимо”, рекао је он.
Годину дана након бомбардовања, стигла је нова потврда да су тврдње српске стране да циљ преговора у Рамбујеу није био тражење решења, већ начин да се бомбардује Србија, чињеница и то из Беле куће од човека кога је 15 година касније, за заслуге, одликовала косовска председница Атифете Јахјага.
Портпарол Стејт департмента и један од главних сарадника Олбрајтове Џејмс Рубин је изјавио да циљ Вашингтона није био постизање мировног договора.
„Стварна намера САД била је да започне рат у који ће увући Европу, руководећи се циљем да се југословенска делегација доведе у положај да просто не може да потпише документ. Сви званичници укључени у процес веома јасно су ставили до знања да се Срби морају учинити одговорним како би се прешло у војну акцију”, рекао је Рубин.
Цео дотадашњи процес обећавао је могућност да се криза ублажи и да не дође до оружаног сукоба, али у лето 1998. САД мењају страну што потврђују и у Женеви, каже Шаиновић.
Он додаје да је управо слика Ричарда Холбрука из Јуника, са човеком са калашњиковом, догађај који потврђује да је Албанцима обећана држава.
Речено им је да ће САД извршити такав притисак на Милошевића да промени Устав да би Косово добило независност, наводи Шаиновић и додаје да је истовремено порука била „одатле, па надаље онај ко води процес води га у рат”.
„Зато је Раумбује био осуђен на политички неуспех”, каже Шаиновић.
Он је подсетио и на то да је први човек САД Бил Клинтон рекао делегацији америчких Срба да оно што је дато Милошевићу, ни он не би потписао, а да би прекид бомбардовања довео у питање кредибилитет Нато, САД и председника САД.
Скуп у Паризу, последња рунда преговора о Косову почела је 15. марта, а окончан неуспехом после свега четири дана. Две делегације су 18. марта потписале различите споразуме.
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...