Интервју : Иван Карић
1. Kолико је Екологија и заштита животне средине битна тема на путу Србије ка ЕУ?
У практичном смислу, Поглавље 27 је најкомпликованије и најскупље на путу ка Европској Унији. Са друге стране, биће врло захтевно за имплементацију и финансирање, али ефекти на животну средину и здравље грађана и грађанки Србије ће бити вишеструко корисни. Потребно је да се пренесе и спроведе око 200 ЕУ прописа, у областима као што су управљање отпадом, отпадне воде, индустријско загађење, квалитет ваздуха, заштита природе, хемикалије, буке, климатске промене и цивилна заштита. Преговарачка група коју водим се успешно припрема за преговарање у овом поглављу и већ смо завршили неколико корака у целом процесу (5. јуна 2018. предат је 1. Нацрт на неформалне консултације у Европску комисију).
Тренутно смо у стадијуму развоја другог Нацрта Преговарачке позиције која би требало да оде на неформалне консултације у Европску комисију до 31.12.2018. Даље, већина захтева из преговарачке позиције мора бити спроведена пре приступања ЕУ, овог тренутка референтна година је 2025. Истовремено је уочено да је достизање потпуне усаглашености са правним тековинама ЕУ један од главних изазова у процесу приступања и да је неке захтеве могуће испунити само у дугорочном периоду за шта ћемо као држава тражити прелазне периоде.
2. Kоји су све програми за подршку развоју екологије доступни Србији из фондова ЕУ?
У пред-приступном периоду за заштиту животне средине најзначајнији су ИПА програми. Из ових програма Србија је финансирала врло важне програме у области депоновања смећа и управљања отпадом, као и изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода. Европска унија је Србији донирала више од 400 милиона евра за заштиту животне средине, кроз различите пројекте усмерене на све подобласти – од заштите вода и водоснабдевања, унапређења квалитета ваздуха, до управљања отпадом. Помоћ од 402 милиона евра, која се односи на период од 2000. године до данас, обухвата и реформу законодавства и изградњу капацитета. У истом периоду, држава Србија уложила је 196 милиона евра у унапређење животне средине. Неки од резултата су у области унапређења квалитета ваздуха и то уз донацију ЕУ уведено је аутоматско мерење и постављене су мерне станице широм земље. У термоелектранама у Обреновцу уграђени су филтери, док је у Kолубари инсталирана опрема за мерење емисије штетних супстанци. У Суботици, Пироту, Ужицу и Сремској Митровици/Шапцу изграђене су регионалне депоније, док су у више градова обновљени или изграђени системи за водоснабдевање. Највећи део донираних средстава, 41,3% уложен је у третирање отпадних вода.
3.Зелена енергија је једна од главних тема у свету. Где се Србија налази на светској мапи обновљиве енергије?
Потенцијали „зелене енергије“ су веома значајни и процењује се да износе око 5,65 Мтое годишње. Највише потенцијала је у биомаси и то више од 60%. О томе се, нажалост, прича и пише веома мало, јер се фаворизују мале хидро-електране, за које има све више доказа да својим радом у дугорочном периоду озбиљно нарушавају биодиверзитет и квалитет животне средине. Поред ових извора, постоје одређени потенцијали у геотермалној енергији, енергији ветра и сунца, као и био разградивом делу отпада. Република Србија је преузела обавезу да до 2020. године повећа учешће обновљивих извора енергије са садашњих око 22% на 27% у бруто финалној потрошњи и 10% учешћа обновљивих извора енергије у сектору саобраћаја.
Због негативних еколошких ефеката малих хидроелектрана (уочених у Аустрији, Немачкој, Француској и Италији) воде се озбиљне дискусије у Европском парламенту о потреби коришћења и на другој страни еколошкој штети мини-хидроелектра. У Европи је изграђено око 24.000 малих хидроелектрана (7.500 само у Немачкој), што значи да се на сваких 27 километара налази по једна.
Kао председних Зелених у Србији противим се њиховој изградњи у заштићеним подручјима, а мислим да је неопходно бити врло обазрив приликом њихове изградње и у „незаштићеним зонама“. Уколико се настави овај крајње нееколошки подухват „затрпавања“ потока и речица у цевоводе наћи ћемо се пред могућношћу да тотално уништимо најлеше делове Србије и останемо без многих ретких и угрожених биљака и животиња.
4. Kоје активности Министарства бисте посебно издвојили?
Припремамо 2. Нацрт преговарачке позиције на неформалне консултације до краја године и то значи да смо веома близу финалној верзији и могућности да отворимо Поглавље 27 до краја 2019. Веома значајна јесте и борба против еколошког криминала, коју врло успешно спроводимо. Покренули смо реализацију сакупљања и збрињавања историјског опасног отпада. Започели пројекат еколошког пошумљавања заједно са локалним самоуправама, којима сада помажемо у изради и реализацији пројеката санације и рекултивације постојећих несанитарних градских (општинских) депонија и сметлишта. Припремили Закон о климатским променама, учествовали смо и у реализацији великих инфраструктурних пројеката постројења за пречишћавање отпадних вода и подстицали развој кружне економије и рециклаже. Посебно је значајна одлука којом смо преполовили употребу пластичних кеса.
5. Шта бисте издвојили као највећи допринос Зелених Србије?
Зелени Србије су прва зелена и еколошка партија у историји нашег парламентаризма која је ушла у скупштину, 2012. године. Од тада смо имали стотине амандмана, били смо у 20 најактивнијих посланика тих неколико година и стално излазили са предлозима за унапређење животне средине и квалитет здравља.
Годинама тражимо оснивање посебног министарства, и то се 2017. и догодило. О томе смо више пута говорили у парламенту, у медијима, и слали иницијативе премијеру и Влади. Посебно министарство за екологију је сигурно један од највећих успеха.
Најзначајније активности у претходним годинама јесу борба За Србију без ГМО, прикупљених 38.000 потписа грађана и декларација која је потписивана широм Србије. Веома значајне јесу наша борба против трансмасти у исхрани и захтев за биолошки вредном или органском ужином у обдаништима и основним школама. Представили смо програм енергетске транзиције, енергетске самодовољности и енергетске ефикасности као најбољег модела рационализације потрошње електричне енергије. Предлажемо оснивање независног капиталног и риволвинг зеленог фонда који би био инвестициони механизам покретања еколошког развоја. У оквиру Зелених Србије основали смо Центар за зелену економију и кроз њега промовисали еко иновације и практична решења кружне економије која би унапредила привреду Србије и отворила зелена радна места.
6. Да ли се Србја може прикључити Европским пројектима "зелене економије" - рециклаже електронског отпада, нових еколошких материјала и еколошке производње?
Србија може и мора да промовише и помаже зелену и кружну економију. То је у 21. веку механизам за покретање зелене индустрије и привреде, зелене енергије и енергетске ефикасности, органске пољопривреде, одрживог туризма и развој еколошких иновација. Ове године је у Европском парламенту усвојен нови пакет прописа о кружној економији, који укључује директиве из сектора отпада као начин да се смањи загађење и отворе нова радна места. Управљање отпадом на ефикаснији начин је први корак ка кружној економији, у којој је неопходно да се сви производи и материјали рециклирају или користе више пута. Циркуларни економски пакет даће јасан сигнал привредницима да користе све алате који су на располагању за трансформацију своје економије, отварајући пут новим пословним приликама и подизању конкурентности. Иновативни и ефикаснији начини производње и потрошње требало би да се све више појављују као резултат подстицаја који се успостављају. Примена принципа зелене и кружне економије има намеру да успостави значајан број нових радних места, уз очување драгоцених и све оскуднијих природних ресурса, смањујући утицај коришћења ресурса на животну средину и додавање нових вредности, пре свега економских, друштвених и социјалних, отпадним материјалима.
Према тренутним проценама Преговарачке групе 27, биће потребно инвестирати преко 8 милијарди евра само у сектор отпада и вода. Потребно је планирати приближно 100 милиона евра за имплементацију до уласка Србије у ЕУ и до 400 милиона у годинама после тога. Очекује се да ћемо имати у просеку 8 нових пројеката годишње до приступања, и 32 пројекта годишње после приступања. Недавно усвојене промене Закона о заштити животне средине су отвориле могућност за кофинансирање ЕУ и билетарних пројеката.
Иван Трајковић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...
Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...
Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости. О датуму завршетка специјалне операције
Остале новости из рубрике »