Интервју : Јелена Жарић-Ковачевић

Да ли је могућа сарадња између власти и опозиције у Србији ?

Припадам политичкој опцији која је увек била спремна да понуди конкретне предлоге и конкретна решења, о било ком питању да је реч. Са друге стране, сведоци смо свакодневних напада на Српску напредну странку и Александра Вучића, иако су резултати видљиви и постигнути искључиво у интересу грађана, за разлику од периода до 2012. године. Ти напади долазе од оних који су имали 12 година да спроведу у дело све те "паметне" предлоге о којима данас говоре, али их то тада није интересовало. Тада им то није био приоритет. Тада их је интересовало лично богаћење, а резултат њихове власти било је сиромашење највећег дела грађана Србије.

Које су, по Вашем мишљењу, три најважније реформе које нас очекују?

Најважније реформе у Србији су започете 2014. године када је тадашња Влада Србије, предвођена Александром Вучићем, отпочела процес фискалне консолидације и економског опоравка земље. У склопу тих напора уследиле су измене Закона о раду, Закона о приватизацији, као и читав низ других закона из области привреде, финансија и економије. Влада ради континуирано у циљу стварања што бољег инвестиционог амбијента и жеља нам је да Србија буде држава у којој ће инвеститори радо улагати, осећајући правну сигурност. Привлачењем нових инвестиција, отварамо нова радна места, што директно утиче на бољи животни стандард грађана и побољшање укупне привредне слике.

Председник Александар Вучић је недавно покренуо друштвени дијалог о Косову. Да ли смо као друштво спремни и дорасли једној размени ставова и мишљења на нивоу нације?

Проблем Косова је проблем који јако дуго траје и који је код одређеног броја људи изазвао извесно засићење. Али без обзира на то, дијалог је отворен и свако може да изрази свој став о том питању. Чак и стручна правничка јавност, цивилни сектор и укупна јавност оцењују да ће се то питање решити у могућим и реалним оквирима. Грађани очекују да изабрани представници, који имају мандат да о томе одлуче, нађу компромисно ресење. Свакако верујем да ће се у будућности доћи до договора који би испунио минимум очекивања свих страна у преговорима.

Да ли је могућ консензус власти и опозиције око кључних националних интереса ?


Требало би да консензус измедју власти и опозиције буде могућ, али смо врло често сведоци да то није случај. Нажалост, имамо део опозиције који ствари посматра на начин - што горе за Србију, то боље за њих. Имамо протекли период у коме се формирао Савез за Србију, где се скупило све оно што се показало као јако лоше за нашу земљу. Када нека политичка партија или, у овом случају коалиција, свој политички програм заснива на мржњи, претњама, насиљу, позивању на силовање и вешање највиших државних званичника, доводи се у питање њихов однос према грађанима. У односу на то онда можемо и говорити о могућим договорима око питања која су важна за Србију. Нажалост, многе из тог Савеза интересује једино лично богаћење, па им консензуси око важних питања не представљају приоритете у политичком деловању.





Колико је Србија далеко - или близу – Европској унији у овом тренутку?

Србија је озбиљно приступила процесу придруживања Европској унији и у складу са тим се и понаша. Ради се на испуњавању услова за отварање поглавља, а онда и на спровођењу мера и упутстава како би се закони ускладили са прописима ЕУ и поглавља успешно затворила. У овом тренутку су спремна за отварање и Поглавље 2, ускоро и Поглавље 19, која се баве слободом кретања радника, социјалном политиком и проблемом запошљавања. Циљ ЕУ интеграција коме тежи Србија подразумева побољшање квалитета живота и стандарда становништва и повећање социјалне заштите. У свим областима се ради на имплементирању одговарајућих норми, али и квалитетнијој примени закона.

Како бисте оценили досадашњи рад Народне скупштине Србије?

Ако узмемо у обзир да овај сазив Народне скупштине траје несто дуже од две године, можемо рећи да Народна скупштина ефикасно обавља своје делатности, које се тичу како заседања, тако и парламентарне сарадње са другим земљама и представљања наше земље у иностранству. На предлог Владе РС много закона и других аката је донето, односно много споразума ратификовано. Овај сазив карактерише већи број посланичких група него што је то био случај у ранијим сазивима што свакако утиче на динамику рада, али и на укупну атмосферу у Парламенту.

Колико је Влада Србије до сада помогла Југу Србије? Граде се ауто-путеви, нови Килинички центар у Нишу, сведоци смо да је доста страних инвеститора отворило фабрике на Југу..


Што се тиче развоја Југа Србије и, конкретније, града Ниша, оно што је Александар Вучић обећао, спроводи се у дело. Сетимо се како је тај део Србије остао девастиран, економски и привредно потпуно срозан и уништен, моји суграђани социјално угрожени, без радних места, без здравственог и социјалног осигурања и без наде да може бити боље. 2012. године Србска напредна странка је у Нишу освојила власт и од тада креће опоравак града. Нове фабрике, нова радна места, нови Клинички центар смештен на 55.000 квадрата, нови аутопутеви, улагање у образовање, спорт, омладинска питања, туризам, велики пројекти и нада за бољу будућност су ствари које је на југ донела Влада Александра Вучића, што наставља и актуелна Влада Ане Брнабић. Ниш је сада град који је проглашен за јединицу локалне самоуправе која је прва по привлачењу страних инвестиција. Ниш више није "демократски" град који су инвеститори, па и туристи заобилазили у широком луку.


Шта бисте издвојили из Вашег досадашњег рада у Народној скупштини?

Функцију народног посланика обављам од јуна 2016.године, дакле мало дуже од две године сам у Народној скупштини, и то ми је примарни посао коме сам се посветила. Подједнако ми је важан рад у одборима и рад на самим седницама, као и учешће у делегацијама и трудим се да Народну скупштину представљам на најбољи могући начин. Оно што бих издвојила јесте чињеница да сам Председница Посланичке групе пријатељства Народне скупштине Србије са Уједињеним Арапским Емиратима, а разлог за то је донација коју су они обезбедили. Наиме, ради се о основној школи Надежда Петровић у селу Островица у општини Нишка Бања. Рад у школи је био доведен у питање због лоших услова, а са донацијом од око милион динара обезбеђени су нови прозори, врата, столице и клупе и сада деца и наставно особље раде у одговарајућим условима.

И.Трајковић