Марин ле Пен: Из Бриселa нам свима навлачe лудачке кошуље

Шитом Европе, од избора до избора, грађани одлучују да врате судбину у своје руке, а изоловано, претеће владање Европске комисије се суочава с фронтом одбијања - истиче, у ексклузивном интервјуу за свечани број "Вечерњих новости", председница француске странке Национално окупљање Марин ле Пен, објашњавајући феномен све већег буђења патриота у Европи.

У којој мери то може да промени наш континент? Какав резултат патриота очекујете на предстојећим изборима за Европски парламент?

- То је велика промена, историјска прекретница којој ћемо присуствовати. На догму федерализма који настоји да од Лисабона до Риге наметне принцип заједничког управљања и ограниченог суверенитета, европски народи одговарају да су снажно привржени праву држава, том принципу слободе на који је скретао пажњу генерал Де Гол говорећи: "Демократија се меша са националним суверенитетом. Демократија је владавина народа, народом и за народ, а национални суверенитет је народ који остварује свој суверенитет без спутавања."

* Хоће ли ЕУ, онаква кавком је познајемо данас, још дуго живети? Шта треба да се мења у Бриселу?

- Као и сваки политички систем заснован на презирању сувереног избора народа да располаже сам собом, Европска унија, која није Европа него политичка организација, осуђена је на нестајање. Оно што чини богатство европског континента јесу његове разлике, особености, идентитети изражени на његовим језицима и културама. Изједначавање свега, прављење једне смесе, негирање његових корена, суштински су супротни европском духу и историји. Европа не може да се утопи у идеолошке догме мондијалистичких елита из Европске комисије. Супротно од онога у шта верује и што хоће да наметне Жан-Клод Јункер, демократски избор је супериорнији у односу на уговоре. Европска комисија је веровала да може да навуче лудачку кошуљу европским народима, прогресивно их лишавајући читавих делова њиховог суверенитета, намећући принудну федерализацију, користећи, једне за другима, претње и уцене, да би се непокорне земље сврстале у врсту. Видели смо то у случају са Мађарском и Пољском. Због тога сам систем мора да се замени унијом европских нација, на добровољној сарадњи између европских држава.

* Да ли је завршена економска криза? Како вратити средњу класу?

- Супротно од умирујућих саопштења Европске комисије, ЕУ није донела економски просперитет европским грађанима. Економски и социјални биланс је увелико негативан. ЕУ је заједничко тржиште, отворено за ултралиберализам са свих страна, препуштено неравноправној конкуренцији, где је мањак социјалних права постао норма за све већи број европских радника. Упечатљив пример је директива о прекограничним радницима, која истовремено озваничава неправду у зарадама и социјалним правима међу радницима и пропаст наших предузећа. Споразуми о слободној трговини, који намећу потпуну дерегулацију, још један су пример. Верујемо да Европа није велико дерегулисано тржиште, већ простор сарадње и заштите. У Француској се данас сваки пети Француз налази у ситуацији прехрамбене немаштине. Политика штедње и ултралиберална ограничења која намеће ЕУ делом објашњавају ово драматично стање ствари.

* Како Немачка, за разлику од осталих у ЕУ, успева да буде све богатија?

- ЕУ је политички изграђена на немачкој основи. Као што је такође говорио генерал Де Гол, наднационална Европа је Европа под америчком војном командом, а данас под немачком политичком контролом. Европску унију је изградила Немачка, за Немачку. Данас су све кључне позиције заузели Немци. Високу администрацију, Европску инвестициону банку, Европски финансијски суд, Европски механизам стабилности, све до заједничке монете направљене као копија марке, у служби немачке економије и под контролом Европске централне банке чије је седиште у Франкфурту. Немачка је данас лидер ЕУ, јер је ЕУ кројена по мери за Немачку, са социјалним и економским моделом који је заснован на осиромашивању запослених и подржан увозом јефтине стране радне снаге. Овај модел изграђен на најнижим социјалним правима није ни одржив, ни пожељан.

* Да ли је капитализам, какав познајемо, осуђен на пропаст? Јесмо ли у последњој фази либералног капитализма? Шта нам следи после тога?

- Капитализам који смо познавали, и који је био заснован на слободи предузетништва, у супротности с планским економијама комунистичких режима, постепено је препустио место финансијском, спекулантском и глобалистичком капитализму, који није ништа друго него тоталитарно застрањивање либерализма. Овај фундаментализам тржишта одбацује нацију, бори се против државе и успоставља апсолутну догму, потпуно нерегулисање и претварање света у једно огромно тржиште. Морамо да се боримо против ове погубне визије привреде, која своди човека на улогу произвођача и потрошача, и спушта га на ниво инструмента у служби тржишта. Мора да буде потврђен принцип да је привреда у служби човека, а не обрнуто. Као што је такође од виталног значаја да држава врати своју регулаторну улогу против ексцеса финансијаризације економије. Данас су се све велике нације одлучиле да заштитите своје привреде и бране своје трговинске интересе. Повратак разумног протекционизма мора да исправи очигледне злоупотребе дивљег капитализма који служи само интересима мале мањине.

* Има ли Србија своје место у ЕУ?

- Као што знате, ми се боримо против политичког система који представља ЕУ и самим тим против принципа проширења, који је пре свега процес преноса суверенитета и утапања идентитета. Осим тога, с обзиром на тоталитарне иступе у функционисању ЕУ, не верујем да Србија има интерес да се интегрише у овај систем. Политика уцене и претњи против Мађарске због тога што с правом одбија да јој наметну мигрантске квоте и учестала политика мешања Европске комисије у политички живот држава чланица упозоравајући су сигнали које не треба занемарити.

* Мислите ли да ће једнострано проглашена независност Косова отворити Пандорину кутију у Европи? Шта је решење за Косово? Ако дођете на власт у Француској, хоћете ли поново разматрати то питање, и на који начин?

- Став присталица ЕУ, који верују да она није ограничена, јесте да је проширење непрекидан покрет, да Европа нема ни корене, ни историју, ни културу, већ да се заснива на економским и финансијским концептима. Покрет којем председавам увек се противио независности Косова и доследно је поштовао Резолуцију 1244 усвојену 10. јуна 1999. године, која потврђује приврженост свих држава чланица суверенитету и територијалном интегритету Србије. Циљ подршке ЕУ иредентизму је слабљење нација тако што ће их растакати. Ми се томе радикално противимо.

* Како гледате на историјске и тренутне односе између Француске и Србије?

- Одржавамо веома дуге односе пријатељства са Србијом, који кроз време нису ослабили. Француска, која је била уз Београд током читавог процеса еманципације од османске владавине у 19. веку, успоставила је привилеговане дипломатске, економске и културне односе, и братство по оружју ојачано током Првог светског рата. Ови односи, наравно, морају бити очувани и обогаћени ојачаним партнерством у оквиру билатералних односа. Томе ће допринети Савез европских нација који ми заговарамо и који се заснива на добровољној сарадњи између европских држава.

* Да ли Србија, Француска и остале европске земље треба да имају блиске односе с Русијом?

- Русија је привилеговани саговорник на међународној сцени и кључни актер у Европи. Француска мора да ради на повезивању ове земље са европским континентом зато што је то природно у светском поретку и зато што је то у интересу европских земаља. Треба да обновимо смирене односе са Русијом у складу са нашим дипломатским и економским интересима. Зато морамо да прекинемо економске санкције које нам наносе штету.

СИЛА НОВЦА ЗАУЗИМА МЕДИЈЕ

* ДА ли је реална објективност медија доведена у питање, када зависе од великог капитала?

- Слободна штампа је један од показатеља здраве демократије. Када медији зависе од финансијске моћи, очигледно је повећан ризик од тога да постану вектор доминантних мисли. Заузимање главних медија у нашој земљи од стране сила новца блиских властима представља велики проблем. Недавно усвајање закона о лажним вестима покреће други проблем, јер има циљ да контролише информације и да, што је више могуће, ограничи ширење било којих информација супротних званичном дискурсу.

ХОЋЕ ДА НАС УЋУТКАЈУ

* КАКО објашњавате хипокризију у политичком и медијском животу Француске према вашој странци, и поред тога што сте освојили трећину гласова на председничким изборима?

- Очигледно је да власт покушава да ућутка опозицију, да јој ускрати ресурсе и смањи јој капацитете за деловање. Наша земља и њени национални представници већ су тешко хендикепирани неправичним и неправедним системом гласања који негира принцип једнакости бирача. Сада мора да се суочи са офанзивама владе којима она настоји да опозицији смањи право на амандмане и да угуши било какву критику званичног говора веома опасним законом против лажних вести. Да не спомињемо милитантне одлуке неких судија екстремних левичара које имају циљ да најјачу опозициону странку лише финансијских средстава која јој омогућавају да постоји. То су карактеристике режима у шкрипцу.

Горан Чворовић, Новости