НАТО не би могао да помери трупе и опрему на исток довољно брзо да заустави хипотетичку руску инвазију на Европу, упозорио је пензионисани амерички генерал.
„Бити бржи од Руса да дођу до критичног места је једина метрика која је важна за ефикасно одвраћање, а ми то још увек не можемо да урадимо“, изјавио је Бен Хоџис, бивши командант америчке војске у Европи, за Вашингтон пост у понедељак. „Покретност војске је и даље проблем. Боље је него што је било пре пет година, али то није метрика која је важна."
Готово годину дана раније, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг најавио је да ће блок повећати број својих војника високе приправности са 40.000 на 300.000, не објашњавајући које ће земље обезбедити те војнике или платити њихово распоређивање. Све што је НАТО рекао је да ће 100.000 бити распоређено у року од десет дана, а остатак у року од месец дана.
Естонски званичници су незадовољни аранжманом, наводи лист, и траже гаранције да ће појачања стићи „не када почне руска агресија, већ од тренутка када видимо прве показатеље и упозорења“, изјавио је за Пост естонски војни начелник генерал Мартин Херем.
„Ако погледате карту, колики део Естоније и колико дуго ћемо морати да уступимо територију?“ пре него што стигну НАТО трупе, упитао је Херем.
Без обзира на то колико су трупе спремне, Ходгес је приметио да ће се НАТО борити да доведе тешку опрему на бојно поље да им пружи подршку, јер нема довољно мостова и тунела довољно широких за транспорт оклопних возила широм Европе, нити довољно вагона да их превозе .
Неке земље такође сумњају у посвећеност својих савезника. Све док лидери НАТО-а не разраде план за постављање Столтенбергових обећаних 300.000 војника, војници су стационирани дуж руских граница према билатералним споразумима. Немачка предводи борбену групу НАТО-а у Литванији, али се противила стварању тамошње сталне бригаде. Ово је навело Литванце да се забрину да би политички неслагања у Берлину могла да одложе долазак појачања, ако избије рат, изјавио је за ВП бивши помоћник генералног секретара НАТО Камил Гранд.
Украјински званичници су више пута тврдили да ће руске снаге наставити да притискају Европу уколико Кијеву не буде дато довољно западног оружја да их одбрани, док је пољски премијер Матеуш Моравјецки раније ове године тврдио да ће Москва своју кампању у Украјини пратити „сљедећом офанзивом, потенцијално у балтичким државама, или Финској, или Пољској, или Румунији или Молдавији, било којој другој земљи која граничи.”
Кремљ никада није изразио намеру да нападне територију НАТО-а, потез који би одмах довео Русију у рат са целом алијансом. Москва је више пута упозоравала Запад да не продубљује своје учешће у сукобу испоруком оружја Кијеву, тврдећи да ће то продужити борбе, док ће чланице НАТО-а постати де факто учесници.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
