Зоран Милошевић: Русија као Нојева барка

Владимир Михејев на порталу fondsk.ru објавио је анализу под насловом „Русија је Нојева барка 2.0, али са оградама“, указујући да је на такву политику приморава колективни Запад који перманентно рашчовечује западна друштва и при томе наводи убедљиве примере.

Пре усвајања Закона у Русији који јој омогућава да постане „Нојева барка“, 37-годишњи Тексашанин Џозеф Шуцман се преселио у Русију са супругом и седморо деце. О разлозима овог храброг чина, којем прибегава све већи број људи са Запада, испричао је у свом блогу амерички новинар Чарлс Бусман, који се са породицом такође настанио у Русији.

Џозеф Шуцман „је био успешан човек у САД – радио је у великој IТ компанији и зарађивао је велики новац“, али једноставно је одлучио: „Не желим да одгајам своју децу у овој земљи, не верујем више у њену будућност.“ Сада живе у Химкију и срећни су због тога. Реномирана компанија у Москви оберучке је прихватила новог колегу Шуцмана, упркос чињеници да је тек почео да учи руски језик. Ипак, треба нагласити да је IТ стручњацима лакше, због комуникације на енглеском језику.

„РуНет“ преноси причу о Италијану Карлу Нервију, хемичару са Универзитета у Торину који је био и гостујући професор на Сколтеху. Разлоге свог пресељења у Русију Нерви објашњава на следећи начин: „Наравно, Италија остаје у мом срцу, али токсична, неразумна и тамо је сада створена бесмислена клима“.

НЕОЛИБЕРАЛНЕ ДОГМЕ

Није тешко одгонетнути шта је ове људе покренуло и навело да оставе своје домовине и преселе се у Русију. То је одбацивање неолибералних догми наметнутих у западним друштвима; када се мајка не може јавно назвати мајком, када отац може доспети у затвор ако своју ћерку јавно назове ћерком; када се трансродним женама (биолошки гледано – мушкарцима), дозвољава да се такмиче у женским спортовима, па чак и физички повређују своје колегинице; када се деци у школи препоручују лекови који заустављају хормонални развој, и упорно им се нуди промена пола.

Усађивање искривљеног морала врши се у духу побеснелих верских фанатика мрачног средњег века у Европи. Постоји безброј примера доследне дехуманизације западних друштава.
Шкотска разматра закон који би дозволио властима да затворе свакога ко се погрешно обрати жени која покушава да постане мушкарац или себе тако доживљава. За такав грех, који се зове „погрешити у роду“, може се завршити иза решетака чак до седам година.

У Канади екстремисти опседнути догмом о 72 пола лове малолетнике и траже разлог да их одузму од родитеља. А влада је издвојила 100 милиона долара за заштиту педофила. Како каже писац Анатолиј Салуцки, „на Западу се сада не боре за права деце, већ за права оних који их кваре“.
У најплављој држави од свих, Калифорнији (плава је боја Демократске странке), право медицинских установа и лекара да обављају операције промене пола деце без пристанка родитеља је загарантовано законом.

Зашто је данас тако снажан ударац либерално-глобалне машинерије управо на традиционалне вредности, на лични идентитет? – ово питање је публици поставила председница Савета Федерације Валентина Матвијенко током паритетне дискусије „Поглед на свет који се мења“ на Евроазијском женском форуму, недавно одржаном у Санкт Петербургу. Затим је Матвијенко одговорила: „Зато што традиције које се преносе са генерације на генерацију и моралне вредности формирају мислећу особу, духовну особу, формирају личност. А ово служи као „цивилизацијски фитиљ“. Глобалисти и неолиберали у служби транснационалне финансијске олигархије „не желе да владају човечанством, они желе да владају безличном биомасом, манкуртима који не памте своје порекло, традиције и отаџбину. Да би то урадили, они уништавају све на чему се заснива хиљадугодишња историја цивилизације.“

Канада је, да подсетимо, 2016. године усвојила Закон о медицинској асистенцији у умирању (MAID – Medical assistance in dying), који, према формулацији коју користи The American Thinker, дозвољава „еутаназију људи, ако имају неизлечиву болест, као што је терминална болест или инвалидност која је довела до прогресивног неповратног уништења тела“.

Истовремено, предлажу да се убијају људи са сталним боравком у душевним болницама. Блогер Ерик Атер, позивајући се на дискусију о томе да би било добро еутаназирати наркомане, саркастично коментарише иницијативу: „Док се припремамо за нови холокауст, хајде да истребимо све алкохоличаре, такође!” Мислим, пошто сте већ пристали да истребите психички болесне (ко ће донети ту одлуку?) и оне који су физички слаби, зашто се не решити и наркомана?“ (While we’re embarking on a new Holocaust, let’s exterminate all the alcoholics, too! I mean, if you’ve already okayed offing the mentally ill (who makes that decision?) and the physically infirm, why not get rid of the druggies, too??).

У међувремену, у држави Северна Дакота, законодавци су одлучили да, ако се школарац осећа као да није људско биће, већ као представник фауне са четири ноге (појава када се тинејџер у животињском костиму креће на „четири ноге“), онда нема разлога да учи. За таква створења нижег реда биће створена посебна одељења где неће бити учења. Нико од њих неће постати Homo sapiens, већ ће се једноставно претворити у неку врсту биолошког објекта.

У једној британској школи, 14-годишњи тинејџер је одлучио да је… вук. Како пише Иван Брожик у словачкој публикацији Hlavný Denník, тинејџер „није одлучио да буде жена или транссексуалац, или било која од модерних и прогресивних 90 варијанти родног идентитета. Не, он је одлучио да буде вук.“

У фебруару ове године средњошколац једне римокатоличке (!) школе у Канади усудио се да каже да не постоје 72 пола, већ само два, мушки и женски, након чега је позвана полиција и момак је ухапшен.

У том контексту, Указ председника Владимира Путина „О пружању хуманитарне подршке појединцима који деле традиционалне руске духовне и моралне вредности“ усвојен 19. августа 2024. године, може се сматрати покушајем без преседана последњих деценија да се Русија позиционира као алтернативна цивилизација, пут развоја, Нојева барка и то први пут са тако јасно дефинисаном духовном компонентом.

Сигуран знак да је порука наишла на своју заинтересовану публику јесте статистика прегледа видео снимка са објашњењем: „За само неколико сати погледало га је 567.000 људи.“

Утицајни француски лист Фигаро цитирао је америчког радио водитеља Алекса Џонса: „Ако одбацујете бесмислену политику земаља које промовишу деструктивне, антихумане и неолибералне програме, Русија ће вам прострети црвени тепих. Дошло је време да се заштите духовне и моралне вредности“.

НОВЕ МИГРАЦИЈЕ

Истовремено, почеле су да се наводе и конкретне бројке заинтересованих људи за пресељење у Русију. „Хоће ли се три милиона људи из Европе и САД трајно преселити у Русију?“ Овакав развој догађаја је постао известан. „По мом мишљењу, најмање милион људи из Сједињених Држава је спремно да се пресели код вас“, каже Чарлс Баусман, амерички новинар који је прешао у православље.

„Живимо у највећој земљи на свету, али ову предност изузетно слабо користимо. Имамо огромну територију и врло мало људи. Да би се развила Русија будућности, потребни су досељеници, пионири. Укључујући и из иностранства. Људи који деле наше најважније вредности постаће ускоро пуноправни грађани будуће Русије“, наводи руски истраживач Акипов.

Последњих година свет доживљава велико реструктурирање вредности – и многи становници Европе, САД и других земаља постају, благо речено, неподобни у својој земљи. Они траже нови дом за себе. То није фантазија, већ њихова стварност.

Русија може да понуди физички огромне просторе, као и културне и вредносне смернице за милионе људи који желе да постану држављани Русије. У суштини, то је мултинационални и сложени, али уједињени руски свет који се градио и наставиће да се гради у будућности.

„Живим у обичном руском селу у близини Переславља-Заленског. И само у нашем округу Јарославске области знам више десетина Европљана и Американаца који су се преселили и остају да живе код нас. То су, на пример, русификовани Швајцарац Бенџамин Форстер, Американац Џејсон Силван Кембел, млада породица из Данске – Мира и Данијел Хартвигсен, Француз Фредерик Андрије, други Француз Жил Волтер, Белгијанац Јан Бесен. Листа се наставља. Ево њих, становника „просвећеног света“, који су у великом броју дошли у руску провинцију.“

Хиљаде бивших Европљана је управо у Русији нашло своје уточиште, у њој остају да раде и живе.
„Мој најближи комшија је Бенџамин Форстер, сада руски држављанин, долази из немачког дела Швајцарске, нема руске корене. Дошао је у Русију, у Переслављ-Залески, и одлучио да остане овде заувек. Оженио се и прво дете се родило у породици –Переслављ Форстер. У Русији је Бенџамин постао староверац, козак и органски пчелар”, сведочи један Рус.

Још један разлог пресељења је неслагање са вредностима новог западног живота, које се сваке године све оштрије и суровије намеће. Пример за то је исказ истог Руса, који нам даље објашњава: „Моје друге комшије, млади пар Мира и Данијел Хартвигсен, побегли су из Данске почетком 2022. године, када су обоје имали само 21 годину. У младој породици се родило дете, а данска држава је озбиљно планирала да им га одузме, с образложењем да Мира и Данијел размишљају о преласку у православну веру.”

Руске власти не морају да размишљају о примени неких механизама у будућности, да би остварили „велику миграцију странаца“ у Русију. Запад све ради сам, претварајући огроман број сопствених грађана у дисиденте. Бескрајни полови, дискриминација националне већине, култура отказивања (cancel culture), атеизам и све друге актуелне агенде неолибералне идеологије претварају милионе разумних људи у маргиналце принуђене да крију своје ставове.

„Према мојим прорачунима, најмање милион људи из Сједињених Држава је спремно да се пресели код вас”, каже Чарлс Баусман, амерички новинар који је прешао у православље. „Знам да су то добри, пристојни, вредни људи. Нормални! Имам 58 година. Америка је некада била рај за људе средње класе. Али сада је све уништено. На мети је белац са просечним примањима који је сада екстремиста.“ Према Баусмановим проценама, укупан прилив из САД, Европе и других земаља „западне цивилизације“ у Русију би у наредним годинама могао да износи око три милиона људи. „Једном сам урадио малу историјску студију, о томе како је од друге половине 19. века, па све до 1913. године, око 100 људи свакодневно мигрирало у Русију на стални боравак из Европе (!). И то је трајало скоро читав век.

„За нас, повратак таквом протоку нових становника у врло блиској будућности делује природно. А данас је таква будућност постала приметно ближа. Пред нашим очима Русија се претвара у Нојеву барку за оне који одбацују неолиберално секташтво и теже очувању сопственог људског достојанства”, пише Борис Акипов за портал vz.ru.

Ипак, најтемељнију анализу идеје „Русије као Нојеве барке“ дала је група аутора (13) под руководством Виталија Аверјанова, урађену за познати руски труст мозгова „Изборски клуб“. Они су ову идеју дефинисали као „Алтернативну стратегију светског развоја“.

Идеја Русије као Нојеве барке за савремено човечанство развија се дуги низ година. Недавно су њени изданци постали видљивији. Познате политичке личности говоре о перспективама руске Нојеве барке. Истовремено, 2019. године почели су да се нижу велики догађаји. Дакле, стручњак са Института за напредна истраживања је објавио монографију „Русија – Нојева барка човечанства“. Ова књига је била „први знак“ широке расправе о идеји, коју је пре више од 10 година први пут изнео стални члан Изборског клуба, Сергеј Владимирович Писарјев.

За Писарјева, питање: да ли нам је потребна идеологија? – звучи погрешно. Питање треба да гласи: каква је идеологија потребна да би се заменила либерална у интересу већине руског становништва?

Промена друштвених формација уз подршку одговарајућих идеологија у првој фази се увек дешава у интересу већег дела друштва. После неког времена, ова нова формација почиње да ради углавном у интересу следеће нове елите, што доводи до још једне антагонистичке противречности између елите и народа, до појаве Нове идеологије, која нуди излазе из ситуације у интересима масе итд. Бар за Русију је историјски ланац сасвим могућ: монархија – социјализам – капитализам – монархија – социјализам…

„Чини ми се да се свака идеологија рађа, развија и умире. То је природан друштвени процес. Још једном је дошло Ново време за Нову Русију. Наша верзија је „Русија – Нојева барка човечанства“, према мишљењу Писарјева.

Слично размишља и руски политичар Борис Грислов. Он је 24. јула 2023. године на седници Вишег савета партије „Јединствена Русија“ изложио идеју да је „Русија данас за свет – Нојева барка 21. века“.

ОБЕЋАНА РУСИЈА

Неопходно је у потпуности искористити потенцијал стручне заједнице и јавних организација, читав спектар културно-хуманитарне компоненте, од научних структура до верских удружења, уз помоћ „меке моћи” формирајући позитивну слику Русије као глобалног упоришта морала, очувања универзалних људских вредности и, пре свега, породичних вредности. Русија је и пример међуетничког и међуверског конструктивног суживота и развоја.

Русија је данас у свету „Нојева барка“ 21. века, где могу да живе и развијају се људи различитих националности и вероисповести, људи са традиционалним погледима на родне односе, на породицу, срећно детињство и будућност млађих генерација, где нема места за нацизам, геноцид и наметање споља сумњивих такозваних „стандарда и правила“. Таква слика Русије данас је привлачна многим људима широм света, а улога владајуће партије у промовисању овог имиџа је изузетно важна.

Вреди подсетити на Указ Владимира Путина од 9. новембра 2022. године „О одобравању принципа државне политике за очување и јачање традиционалних руских духовних и моралних вредности“ у коме се дефинишу традиционалне вредности. То су: живот, достојанство човека, људска права и слободе; патриотизам, грађанство, служење отаџбини и одговорност за њену судбину; високи морални идеали, јака породица, стваралачки рад; приоритет духовног над материјалним, хуманизам, солидарност, правда; колективизам, узајамна помоћ и узајамно поштовање; историјско памћење и континуитет генерација, јединство народа Русије.

Хоће ли Русија постати Нојева барка 2.0 за оне који траже „приоритет духовног над материјалним, хуманизам, солидарност, правду“? За представнике нација са сличним или истим коренима и културно-историјским кодом, Русија би могла да постане последње уточиште.
Међутим, „Русија се не може претворити у замак иза чијих зидова ће се сакрити све патње“, оградила се Валентина Матвијенко говорећи на форуму у Санкт Петербургу. „Морамо да сарађујемо са глобалним југом, са муслиманским земљама које не прихватају лажне вредности које су им наметнуте; сарађивати тако што ћемо се супротставити либералној woke-агенди (агенди буђења) сопственим наративом.“

[ПЕЧАТ]