Почетна страница > Новости
Судећи по извештавању медија, прва посета нашег министра спољних послова Николе Селаковића Москви протекла је у знаку афирмације значајних достигнућа у сарадњи и обостране одлучности да се тренд јачања стратешких односа настави и у наредном периоду. Ово је тиим важније што су велики резултати остварени у периоду пандемије Цовид 19 и што је пред нама период опасних глобалних турбуленција и незабележених изазова.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Ко покушава да одустане од Резолуције 1244
22.04.2021. год.
Судећи по извештавању медија, прва посета нашег министра спољних послова Николе Селаковића Москви протекла је у знаку афирмације значајних достигнућа у сарадњи и обостране одлучности да се тренд јачања стратешких односа настави и у наредном периоду. Ово је тиим важније што су велики резултати остварени у периоду пандемије Цовид 19 и што је пред нама период опасних глобалних турбуленција и незабележених изазова.
У богатим извештајима медија посебну пажњу наше јавности привукла је опаска руског министра спољних послова Сергеја Лаврова који је, говорећи о питању будућег статуса Косова и Метохије, изјавио да "у покушајима одустајања од Резолуције 1244 видимо опасност". Поновио је подршку Русије принципијелним ставовима и легитимним интересима Србије, да Космет треба да остане приоритет СБ УН, као и да резолуција 1244 треба да се изврши у целини.
У извештајима медија нема назнака ко "покушава да одустане" од опште-обавезујућег правног документа најодговорнијег органа за питања мира и безбедности. Да ли је то неко ко је учествовао у доношењу резолуције 1244, или ко није извршио своје обавезе, или ко је прекршио њене императивне одредбе, или коме је тај документ препрека у експанзији геополитичких интереса, или..? Да ли се у те "покушаје", можда, убраја закулисно ангажовање Словеније за прекрајање граница које предпоставља бар два "одустајања" - од Дејтона и од резолуције 1244? Али, какве квалификације и чија овлашћења имају Пахор и Јанша да би покретали "одустајање" од докумената који су, уз све мањкавости, стубови мира на Балкану и у Европи? Шта је заједнички именитељ напада на Резолуцију СБ УН 1244 и Дејтон?
На крају, да ли је уопште могуће да неко "одустане" од обавеза и то утврђених трајно важећим међународно-правним актом највеће правне снаге? Ако се то легитимише, каквог смисла би имале одлуке међународних форума и међунарони уговори уопште!
У извештајима медија нема назнака ко "покушава да одустане" од опште-обавезујућег правног документа најодговорнијег органа за питања мира и безбедности. Да ли је то неко ко је учествовао у доношењу резолуције 1244, или ко није извршио своје обавезе, или ко је прекршио њене императивне одредбе, или коме је тај документ препрека у експанзији геополитичких интереса, или..? Да ли се у те "покушаје", можда, убраја закулисно ангажовање Словеније за прекрајање граница које предпоставља бар два "одустајања" - од Дејтона и од резолуције 1244? Али, какве квалификације и чија овлашћења имају Пахор и Јанша да би покретали "одустајање" од докумената који су, уз све мањкавости, стубови мира на Балкану и у Европи? Шта је заједнички именитељ напада на Резолуцију СБ УН 1244 и Дејтон?
На крају, да ли је уопште могуће да неко "одустане" од обавеза и то утврђених трајно важећим међународно-правним актом највеће правне снаге? Ако се то легитимише, каквог смисла би имале одлуке међународних форума и међунарони уговори уопште!
Јасно је да министар Лавров није дао цитирану изјаву због необавештености или нереалне процене о опасности "покушаја одустајања".
Познато је да се Русија од 1999. доследно залаже за мирно политичко решење за будући статус Космета уз поштовање основних принципа међународног права, Повеље УН, на основу и у оквиру рез. СБ УН 1244. Такође, да Русија подржава легитимне интересе и ставове Србије, односно, њен суверенитет и територијални интегритет - уставни поредак.
С друге стране, представноци Србије свих нивоа, иако се ређе јавно и формално позивају на резолуцију СБ УН 1244, не пропуштају ни једну прилику да одају признање и изразе захвалност Русији, посебно председнику Путину, на принципијелним ставовима, недвосмисленој подршци суверенитету и територијалном интегритету Србије како у УН тако и на мултилатералном плану уопште.
Што се тиче приштинских лидера, они се отворено и јавно декларишу за укидање резолуције 1244. У том погледу, међу њима нема разлика јер сви имају једног истог ментора. Разуме се, њима највише сметају одредбе Резолуције 1244 о поштовању суверенитета и територијалног интегритета СРЈ, односно Србије као правне следбенице. Једнако им не одговарају ни неизвршене одредбе о праву око 250.000 протераних Срба и других не-албанаца на слободан, безбедан и достојанствен повратак, о враћању контигената српске војске и полиције на међународне граничне прелазе и друге локације на Космету, гарантовање слободе кретања, безбедности и других права.
Кад је теч о ЕУ, она је добила улогу медијатора у "статусно неутралним" преговорима од Генералне скупштине УН. Било би претерано претпоставити да би ЕУ ишла тако далеко да поверење медијатора добијено од ГС-а злоупотреби за покушај дезавуисања одлуке другог органа система УН и то СБ. Уосталом, ЕУ је један од најгласовитијих заступника поштовања међународног права. Да ЕУ има озбиљан проблем да објасни свој неуспех медијатора, посебно у сприводјењу договора, то је сваком видљиво. Ипак, то не би могло да буде оправдање за, евентуалне њене "покушаје одустајања" од Резолуције СБ УН 1244. Таква неопрезност могла би призвати анатему за "ревизионизам" у међународним односима!
Ко, дакле, "покушава да одустане" од Резолуције 1244? У новијој историји нико, бар са Запада, није одустајао од било чега што је лоше за Србију?
Живадин Јовановић
Познато је да се Русија од 1999. доследно залаже за мирно политичко решење за будући статус Космета уз поштовање основних принципа међународног права, Повеље УН, на основу и у оквиру рез. СБ УН 1244. Такође, да Русија подржава легитимне интересе и ставове Србије, односно, њен суверенитет и територијални интегритет - уставни поредак.
С друге стране, представноци Србије свих нивоа, иако се ређе јавно и формално позивају на резолуцију СБ УН 1244, не пропуштају ни једну прилику да одају признање и изразе захвалност Русији, посебно председнику Путину, на принципијелним ставовима, недвосмисленој подршци суверенитету и територијалном интегритету Србије како у УН тако и на мултилатералном плану уопште.
Што се тиче приштинских лидера, они се отворено и јавно декларишу за укидање резолуције 1244. У том погледу, међу њима нема разлика јер сви имају једног истог ментора. Разуме се, њима највише сметају одредбе Резолуције 1244 о поштовању суверенитета и територијалног интегритета СРЈ, односно Србије као правне следбенице. Једнако им не одговарају ни неизвршене одредбе о праву око 250.000 протераних Срба и других не-албанаца на слободан, безбедан и достојанствен повратак, о враћању контигената српске војске и полиције на међународне граничне прелазе и друге локације на Космету, гарантовање слободе кретања, безбедности и других права.
Кад је теч о ЕУ, она је добила улогу медијатора у "статусно неутралним" преговорима од Генералне скупштине УН. Било би претерано претпоставити да би ЕУ ишла тако далеко да поверење медијатора добијено од ГС-а злоупотреби за покушај дезавуисања одлуке другог органа система УН и то СБ. Уосталом, ЕУ је један од најгласовитијих заступника поштовања међународног права. Да ЕУ има озбиљан проблем да објасни свој неуспех медијатора, посебно у сприводјењу договора, то је сваком видљиво. Ипак, то не би могло да буде оправдање за, евентуалне њене "покушаје одустајања" од Резолуције СБ УН 1244. Таква неопрезност могла би призвати анатему за "ревизионизам" у међународним односима!
Ко, дакле, "покушава да одустане" од Резолуције 1244? У новијој историји нико, бар са Запада, није одустајао од било чега што је лоше за Србију?
Живадин Јовановић
- Извор
- Танјуг
- Живадин Јованоић, министар спољних послова СР Југославије, фото: © Танјуг/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Након вести о освајању града Гоме од стране побуњеничких снага под руандским покровитељством, у главном граду Демократске Републике Конго (ДРК), Киншаси, започели су велики анти-руандски протести који су имали...
Разговор са историчарем Алексејем Јурјевичем Плотњиковим доноси дубљи увид у значај ослобођења Пољске током Великог отаџбинског рата, цену коју је Совјетски Савез платио за ту победу, као и контроверзну...
Вашингтон и Београд намеравају да заједнички одузму имовину Русији у србској нафтној и гасној компанији
Последњих година свет доживљава велико реструктурирање вредности – и многи становници Европе, САД и других земаља постају, благо речено, неподобни у својој земљи. Они траже нови дом за себе....
Војска Републике Српске је формирана 12. маја 1992. године, а званично је укинута 1. јануара 2006. године. Животе за Републику Српску дало је 23.184 борца.
Аутор: Зоран Чворовић за Нови Стандард
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
