Почетна страница > Новости
Америчка Агенција за међународни развој (УСАИД) разматра могућност оснивања инвестиционог фонда у Србији за подршку медијима.
„Једна од области предложеног програма је стварање независног и одрживог фонда за инвестиције у медије са циљем да професионалним медијима и осталим учесницима на медијском тржишту обезбеди неограничен програм финансирања / инвестиционог капитала за развој пословања“, објашњава се у документу УСАИД-а.
Како је наведено, медији морају да се ојачају како би се обезбедила стабилност и ојачала евроатлантска интеграција Србије.
Малим и средњим медијима у Србији недостаје финансијских средстава за решавање овог проблема, наводи се у документу. Како следи из документа, агенција намерава да новом фонду обезбеди почетни капитал и гаранције за прве губитке, те да ће га морати подржати и други инвеститори.
Медијима који могу пружити „објективне информације“, који имају значајну публику или потенцијал раста, потребна су улагања, те ће моћи користити средства фонда.
Јулија Гурјејева, Анастасија Румјанцева, РТ
Извор: Восток / РТ
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
РТ: Евроатлантски пут: САД намеравају да створе фонд за развој медија у Србији
12.12.2019. год.
САД планирају да у Србији створе инвестициони фонд за финансирање локалних медија, навиди се у саопштењу који је објавила Америчка агенција за међународни развој (УСАИД). Према званичницима у владиним стрзктурама, подршка медијима у Србији је неопходна да би се ојачала евроатлантска интеграција земље. Међутим, према политолозима, "помоћ" Вашингтона је покушај да интервенише у унутрашње процесе државе и усмеравање њеног политичког пута ка Западу. При томе Београд, истичу аналитичари, истовремено води уравнотежену политику, развијајући сарадњу и са евроатлантском заједницом и са Русијом.
Америчка Агенција за међународни развој (УСАИД) разматра могућност оснивања инвестиционог фонда у Србији за подршку медијима.
„Једна од области предложеног програма је стварање независног и одрживог фонда за инвестиције у медије са циљем да професионалним медијима и осталим учесницима на медијском тржишту обезбеди неограничен програм финансирања / инвестиционог капитала за развој пословања“, објашњава се у документу УСАИД-а.
Како је наведено, медији морају да се ојачају како би се обезбедила стабилност и ојачала евроатлантска интеграција Србије.
Малим и средњим медијима у Србији недостаје финансијских средстава за решавање овог проблема, наводи се у документу. Како следи из документа, агенција намерава да новом фонду обезбеди почетни капитал и гаранције за прве губитке, те да ће га морати подржати и други инвеститори.
Медијима који могу пружити „објективне информације“, који имају значајну публику или потенцијал раста, потребна су улагања, те ће моћи користити средства фонда.
„Кључна компонента УСАИД-ове подршке за медијски инвестициони фонд биће етички критеријуми за улагање који ће се развијати у сарадњи са другим заинтересованим инвеститорима како би се подржао развој професионалних медија / информационих компанија, проширио јавни приступ поузданим и објективним информацијама и / или развила вештина критичког размишљања међу грађанима", кажу службеници агенције.
Према речима старијег научног сарадника Центра за европске студије при ИМЕМО РАС-у Владимира Оленченка, Сједињене Америчке Државе покушавају да направе механизам који ће званично финансирати лојалне медије у Србији.
„Само оне публикације које подржавају америчке иницијативе квалификоваће се као објективне и добити средства. Говоримо о мешању у унутрашње процесе стране државе и покушају да утичу на њих уз помоћ новца", прокоментарисао је УСАИД-ову иницијативу у разговору за РТ.
„Само оне публикације које подржавају америчке иницијативе квалификоваће се као објективне и добити средства. Говоримо о мешању у унутрашње процесе стране државе и покушају да утичу на њих уз помоћ новца", прокоментарисао је УСАИД-ову иницијативу у разговору за РТ.
У међувремену, Станислав Бишок, извршни директор организације за праћење ЦИС-ЕМО, приметио је да Србија још није у потпуности одлучила о свом евроатлантском избору, те да не припада ни Европској унији ни НАТО-у. С тим у вези, Вашингтон покушава да ојача западни курс Београда и да га окрене против Москве.
„Ако је циљ америчке иницијативе да повећа симпатије Србије према НАТО-у, онда то неће бити остварено, јер земља има тешко историјско искуство са вонјним савезом. Али, највероватније, говоримо о приближавању ЕУ, јер умешаност у европске послове подразумева мању солидарност са Русијом“, наводи Бишок.
Логотип USAID Reuters © Cheryl Ravelo / RT
Руски председник Владимир Путин и србски председник Александар Вучић током састанка у Сочију, фото: Reuters © Shamil Zhumatov / RT
Председник Србије Александар Вучић такође је више пута изјавио важност билатералних контаката са Русијом. Почетком децембра, током састанка са руским председником Владимиром Путином у Сочију, поново је изразио захвалност на подршци Србији.
Подсетимо да Руска Федерација и Србија имају заједничке енергетске пројекте, а гасовод "Турски ток" ће проћи кроз територију Србије.
„Ако је циљ америчке иницијативе да повећа симпатије Србије према НАТО-у, онда то неће бити остварено, јер земља има тешко историјско искуство са вонјним савезом. Али, највероватније, говоримо о приближавању ЕУ, јер умешаност у европске послове подразумева мању солидарност са Русијом“, наводи Бишок.
Логотип USAID Reuters © Cheryl Ravelo / RT
Програм мешања у унутрашње послове
Идеја о стварању фонда развија се у уској сарадњи са већ постојећим програмом УСАИД-а за јачање србских медија, осмишљеним за четири године: од 2017. до 2021. године. Његовом применом требало би да српске медије приближи стандардима Европске уније. Укупно је за програм издвојено скоро 6,5 милиона долара.
Прошле године Вашингтон је требао да покрене још један пројекат који ће помоћи Србима да разумеју локални медијски пејзаж. Примећено је да су локални медији били „присиљени“ да дистрибуишу јефтине и популарне садржаје како би одржали своје постојање, а да је то утицало и на политичке ставове публике. Стога су Сједињене Америчке Државе одлучиле да Србији обезбеде "поуздане информације". Кроз Агенцију за међународни развој, САД такође спроводе бројне програме за борбу против корупције, промовишу реформу правосуђа и подржавају цивилно друштво у Србији.
Поред тога, у балканској земљи делује и Национални фонд за подршку демократији (НЕД). Према извештају за 2018. годину, структура је поделила више од 650 хиљада долара за разне невладине организације које делују у Србији.
Поред тога, у балканској земљи делује и Национални фонд за подршку демократији (НЕД). Према извештају за 2018. годину, структура је поделила више од 650 хиљада долара за разне невладине организације које делују у Србији.
Новац је потрошен радећи с медијима, подржавајући независне новинаре и младе активисте, као и промовишући евроатлантске интеграције.
Један од прималаца грантова, Центар за евроатлантске студије, требало је да пронађе „канале утицаја“ Русије и Кине, а потом да о томе обавести српске и стране политичаре.
Како је приметио политолог Владимир Оленченко, САД сматрају да је потребно утицати на државе које имају историјску везу са Русијом.
"Американци имају опсесију да утичу на земље које су историјски биле блиске Руској Федерацији, а то су Украјина, Белорусија, Молдавија, државе Закавказја, као и Србија. Сједињене Америчке Државе улажу велике износе како би стекле лојалност и одржвале пријатељске односе, али ово је неприродан процес. Чим новац понестане или се приоритети промене, ситуација ће се окренути", наглашава Оленченко.
Уравнотежен приступ
У међувремену, Београд води уравнотежену спољну политику и развија односе и са Западом и са Русијом. Према речима шефа србског министарства спољних послова Ивице Дачића, земља тежи да се придружи Европској унији, али истовремено жели да одржи партнерство са Москвом.
"Наш стратешки курс је да постанемо чланица Европске уније. То је потпуно природно и логично, јер државе ЕУ чине готово две трећине наше укупне трговине, највеће инвестиције долазе из ЕУ, а географски и културно припадамо овој регији ... Међутим, верујемо да наш стратешки курс не сме бити штетан по сарадњу са другима, посебно са Русијом, која је наш традиционални пријатељ и партнер", рекао је он у интервјуу за ТАСС.
Уравнотежен приступ
У међувремену, Београд води уравнотежену спољну политику и развија односе и са Западом и са Русијом. Према речима шефа србског министарства спољних послова Ивице Дачића, земља тежи да се придружи Европској унији, али истовремено жели да одржи партнерство са Москвом.
"Наш стратешки курс је да постанемо чланица Европске уније. То је потпуно природно и логично, јер државе ЕУ чине готово две трећине наше укупне трговине, највеће инвестиције долазе из ЕУ, а географски и културно припадамо овој регији ... Међутим, верујемо да наш стратешки курс не сме бити штетан по сарадњу са другима, посебно са Русијом, која је наш традиционални пријатељ и партнер", рекао је он у интервјуу за ТАСС.
Руски председник Владимир Путин и србски председник Александар Вучић током састанка у Сочију, фото: Reuters © Shamil Zhumatov / RT
Председник Србије Александар Вучић такође је више пута изјавио важност билатералних контаката са Русијом. Почетком децембра, током састанка са руским председником Владимиром Путином у Сочију, поново је изразио захвалност на подршци Србији.
„Још једном, хтео бих да Вам искажем велику захвалност за сталну подршку Србији у очувању територијалног интегритета, независности и суверенитета, те Вашу подршку на међународном нивоу“, рекао је Вучић.
Путин је са своје стране током разговора приметио да земље активно сарађују како у политичкој сфери, тако и у области безбедности и економије.
Путин је са своје стране током разговора приметио да земље активно сарађују како у политичкој сфери, тако и у области безбедности и економије.
Подсетимо да Руска Федерација и Србија имају заједничке енергетске пројекте, а гасовод "Турски ток" ће проћи кроз територију Србије.
Земље такође повећавају трговину. Од јануара до септембра 2019. године, овај показатељ порастао је за више од 9% у односу на исти показатељ претходне године.
Такође се развија и одбрамбена сарадња. Раније је Русија пребацила у Србију, у оквиру војно-техничке помоћи, авионе МиГ-29, хеликоптере Ми-17, као и оклопна возила БРДМ-2, а две земље такође редовно изводе заједничке војне вежбе.
Према експертима са којима је разговарао РТ, Београд одржава пријатељске односе са Москвом, али међутим, ово приближавање две земље не одговара Вашингтону.
Према експертима са којима је разговарао РТ, Београд одржава пријатељске односе са Москвом, али међутим, ово приближавање две земље не одговара Вашингтону.
"У САД-у су уверени да ће моћи ослабити Русију њеним удаљавањем од партнера. Према томе, Србија није крајњи циљ, већ само инструмент", закључио је Владимир Оленченко.
Јулија Гурјејева, Анастасија Румјанцева, РТ
Извор: Восток / РТ
- Извор
- фото: Gettyimages.ru © Carsten Koall / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Након вести о освајању града Гоме од стране побуњеничких снага под руандским покровитељством, у главном граду Демократске Републике Конго (ДРК), Киншаси, започели су велики анти-руандски протести који су имали...
Разговор са историчарем Алексејем Јурјевичем Плотњиковим доноси дубљи увид у значај ослобођења Пољске током Великог отаџбинског рата, цену коју је Совјетски Савез платио за ту победу, као и контроверзну...
Вашингтон и Београд намеравају да заједнички одузму имовину Русији у србској нафтној и гасној компанији
Последњих година свет доживљава велико реструктурирање вредности – и многи становници Европе, САД и других земаља постају, благо речено, неподобни у својој земљи. Они траже нови дом за себе....
Војска Републике Српске је формирана 12. маја 1992. године, а званично је укинута 1. јануара 2006. године. Животе за Републику Српску дало је 23.184 борца.
Аутор: Зоран Чворовић за Нови Стандард
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
