Шетња кроз историјске музеје главног града
Ако први пут посећујете Београд и желите да за кратко време стекнете увид у бурне историјске периоде које су се одразиле на његов данашњи изглед, можда је најкраћи пут за то обилазак неког од културно-историјских музеја у Београду.
Наша престоница броји чак 15 културно-историјских музеја. Углавном се налазе у центру града, па ако желите да их обиђете у што краћем року, добро би било да се и ви сместите на блиској локацији. А кад попијете кафу без које у Србији не може да почне дан, можемо да кренемо редом.
1. Етнографски музеј
Етнографски музеј у Београду је основан 1901. издвајањем Етнографског одељења из оквира Народног музеја. Етнографски музеј је право место где можете да погледате народне ношње и научите нешто више о нашим народним обичајима.
2. Историјски музеј Србије
Историјски музеј Србије је музејска установа која има задатак да прикупља, чува, изучава, стручно и научно обрађује материјална сведочанства историје Србије, одржава и попуњава музејске збирке, као и информације и документацију о њима и чини их доступним јавности. Где бисте могли више да сазнате о новијој србској историји, ако не овде?
3. Јеврејски историјски музеј
Јеврејски историјски музеј у Београду је основан 1948. године. Музеј је у саставу Савеза јеврејских општина Србије и представља јединствену музејску установу у нашој земљи. Тематски је специјализован, а садржајно веома комплексан. Осим музејских збирки, поседује и значајан Архив.
4. Музеј Југославије
Музеј Југославије савременом интерпретацијом прошлости подстиче различите актере да активно сагледавају садашњост. Мисија им је да буду место отвореног дијалога, да размењују знања и искуства о друштвеним и културним појавама 20. века са свим установама, организацијама и појединцима заинтересованим за питања југословенског наслеђа и југословенске прошлости.
5. Конак кнегиње Љубице
Конак кнегиње Љубице је једна од малог броја сачуваних зграда из времена прве владавине кнеза Милоша Обреновиćа. Конак кнегиње Љубице је саграђен 1830. године, по плановима и под руковођењем Хаџи Николе Живковиćа, званичног кнежевог градитеља. Замишљен је да буде репрезентативни двор српске владајуćе династије Обреновиć. Своју примарну намену Конак је остварио током прве владавине кнеза Михаила (1839–1842), када је служио као његова резиденција.
6. Конак кнеза Милоша
Изградња конака је започета у марту 1831. године. Конак је подигнут по пројекту Хаџи Николе Живковиćа. Данас је то место где се налази музеј Првог србског устанка и где ће посетиоци најбоље моћи да доживе ослободилачке дане са почетка 19. века.
7. Музеј Бањичког логора
Концентрациони логор Бањица основале су немачке окупационе власти 5. јула 1941. године, у згради XВИИИ пешадијског пука Војске Краљевине Југославије. Према сачуваним књигама евиденције затвореника, кроз њега је прошло преко 23.500 лица, а њихов укупан број (са неевидентираним особама) се процењује на око 30.000. Логор је првенствено служио за затварање политичких затвореника — припадника и симпатизера партизанског и равногорског покрета, али су у њега довођени и Јевреји, Роми, криминалци, лица ухваćена у рацијама, таоци, сељаци који нису давали одговарајуćе квоте жита и др. Из њега је велики број лица депортован у разне нацистичке логоре на тлу окупиране Европе.
8. Музеј Београдске тврђаве
Обухвата Калемегдански рт, Горњи и Доњи град. На основу студије заштите Завода за заштиту природе Србије, Влада Републике Србије прогласила је за Споменик природе „Калемегдански рт“ у Београду, који се налази јужно од ушћа Саве у Дунав, на подручју града Београда, између Горњег и Доњег града Београдске тврђаве. Границама споменика природе обухваћена је јединствена природна реткост геолошког карактера на тлу Србије – профил морског спруда из најстаријег стадијума у историји некадашњег Панонског мора.