Кршљанин за РИА Фан: Балкан треба деколонизовати и отворено говорити о механизмима реалне интеграције са Русијом

 Ко стоји иза организације протеста у Србији и који су интереси организатора? Да ли се те демонстрације могу назвати покушајем прозападног Мајдана?

Треба се сетити да су повод за протесте била два масовна убиства у америчком стилу, која су се почетком маја догодила у Београду и околини. Прво, у основној школи, догодило се 3. маја, истог дана, када се у Њујорк Тајмсу појавио чланак, који оптужује Вучића за везе са организованим криминалом. Такве коинциденције се не дешавају случајно. А ко је то могао да организује – више је него очигледно.

На улице су изашли незадовољници свих политичких боја, али организацију чврсто у рукама држе шефови прозападних опозиционих партија, који због своје непопуларности у масама не излазе на говорницу, већ тамо шаљу познате глумце и новинаре. Њихов интерес је смена власти, санкције Русији и потпуно потчињавање Србије Западу.

О жељи да протесте претворе у «србски Мајдан», неки од њих већ отворено говоре. Сасавим је друга ствар да ли је то могуће. Мислим да није, јер су међу онима који протестују, сувише велике разлике. Али уверен сам да ће западни центри свим средствима подржавати протесте што је могуће дуже, као срество притиска и уцене, надајући се да на тај начин изнуде уступке власти по питањима Косова и Русије.

Шта у међународном контексту и у вези са унутрашњом ситуацијом у Србији представља заоштравање ситуације у србској јужној покрајини Косово и Метохија?

Циљ Запада је познат – они захтевају «коначно решење за Косово» до краја ове године! И «косовски премијер» Курти и НАТО желе да искористе конфликт у Украјини за своје циљеве. Али они те циљеве различито виде. Курти сања о улози Зеленског и коначном војном поразу Србије од стране НАТО. Али натовци изгледа, не желе да ратују, већ само желе да појачају и овековече своју доминацију на Балкану, користећи Куртијев екстремизам као изговор.

Колико је стабилан положај председника Вучића?

То је тешко питање. Опасних изазова има много. Полуга утицаја Запада у Србији је више него довољно! Вучић је обнављао суверенитет Србије постепено, јачајући сарадњу са Русијом и Кином, али не дирајући у огромне финансијске и агентурне шеме, које је за 12 година фактичке окупације, Запад развио у земљи.

Али на страни Вучића је његово политичко мајсторство, подршка тихе већине грађана и објективни процеси у свету – свеопшта деградација Запада и формирање Новог света на челу са Русијом и Кином, које су савезници Србије.

Колико садшњи догађаји угрожавају односе Москве и Београда?

Постоје две црвене линије, које Вучић нипошто неће прећи. То су захтеви Запада да се призна независност Косова и да се уведу санкције против Русије. Међутим, наши односи са Русијом се не могу развијати у пуној мери у условима западних санкција – ми се налазимо у окружењу ЕУ и НАТО, што је утицало и на компромисну позицију Србије: одбили смо да уводимо санкције, али смо у међународним организацијама више пута гласали за документе, који осуђују «руску агресију». И билатерални сусрети на високом нивоу се сада дешавају врло ретко.

Како се може оценити геополитички положај Србије, постоји ли опасност да Запад сломи Београд по питању санкција?

Србија је још увек на путу обнављања суверенитета, рекао бих чак – на пола пута. Русија постаје свесна да раније формуле у односима са Западом више нису могуће. Али се другачије треба односити и према ближњима. Балкан, а у првом реду Србију, треба активнијим дејствима «деколонизовати». Србија је сада у неприродном, непријатељском окружењу НАТО и ЕУ. Међутим власт, која има корене у народу, они не могу да сломе. Али тој власти треба помагати да издржи, предлагати алтернативе и коначно почети чишћење Србије од превеликог западног утицаја.

Како бисте одговорили патриотским учесницима протеста, који одбијају да поверују у очигледну чињеницу, да кључну улогу у њиховој организацији играју западни медији и НВО, јер кажу – србска власт је ионако прозападна и Запад нема разлога да је руши?

Ако су они патриоти, нека протестују против водећих западних сила, које настоје да распарчају и окупирају Србију и србски народ, а не против руководства своје земље.

Владимир Путин је потписао указ којим Вам додељује држављанство Руске Федерације. Шта то за Вас значи?

Радост. Признање за деценије труда. Корак ка остваривању најдубљих осећања покољења Срба, пре свега оних палих за слободу, међу њима и мојих предака, о томе да су Срби и Руси браћа, да су једно и да треба да буду заједно. За мене је част да будем држављанин земље, која штити живот и смисао људског постојања.

Ових дана је смењен министар-русофоб Раде Баста. Како се он нашао у влади, ако је Вучић изјављивао да га чак и не познаје и о чему говори његова смена баш сада?

Председник не мора да лично познаје све министре. Али именовање за министра човека, који је на месту дирктора «Београдских електрана» послао отворено писмо подршке америчком амбасадору је груба грешка, одговорност за коју сносе све владајуће странке. Хвала Богу, та фарса је завршена. Јер у тешким тренуцима влада мора да буде озбиљна.

Србија учествује у вежбама НАТО «Платинасти вук». Зашто је Београд био принуђен на такву одлуку?

Министар одбране Милош Вучевић је поновио да је наша одлука да привремено обуставимо све вежбе са страним армијама и даље на снази. Поменута вежба је изузетак, неопходан из техничких разлога – ради обезбеђења учешћа наших војника у међународним мировним мисијама.

Сматрам да су и ниво и обим сарадње Србије са НАТО већи од неопходног и да земљи која је жртва НАТО, наносе само штету. Али могу да се сложим да то није лако променити у условима беснила умируће звери – НАТО.

Добро сте познавали Милошевића. Неки медији и политичари праве паралеле, поредећи Вучића са Милошевићем. Колико су те паралеле оправдане и о чему оне говоре?

Говоре пре свега о томе да се у Србији поново појавио суверенитет, иако не потпун. Као људи – по темпераменту, животном искуству, идеологији, стилу живота и начину управљања државом – они су врло различити. Сличности је много мање, али међу њима је и она најважнија: обојица су правници и обојица стављају добробит своје земље и народа изнад свега у свом животу.

Милошевић је био отац-обновитељ Србије у једном од најтежих периода њене историје. У том смислу врло је тешко било коме да се са њим пореди. Он је био лидер са огромном харизмом, високоморалан, врло уравнотежен. Вучић има друге квалитете – огромну радну способност и савршено владање медијским и политичким технологијама. Човекољубље је код обојице важан квалитет, који понекад изгледа као слабост – склоност да се опраштају грешке својим саборцима.

Милошевићу је конфликт са Западом наметнут, али је он успевао да пружа активан отпор скоро без помоћи Русије. Вучић такав конфикт свим силама настоји да избегне. И засад у томе успева.

Када их пореде пријатељи – то је добро и доприноси бољем разумевању наше савремене историје. Али често их пореде непријатељи, да би их још јаче оптуживали за све грехове. Тим нападима су обојица изложени.

Шта би могла да учини Русија, да би побољшала положај Србије? Којим реалним полугама Москва располаже?

Још једном ћу подвући: односи Русије и Запада су на историјској прекретници. Русија себи више никад неће дозволити да потпадне под јак утицај Запада. Сличан закључак треба применити и на Србију и то треба да схвате и у Београду, и у Москви. Настојати да међународни положај Србије копира међународни положај несврстане Југославије је бесмислено и штетно. Неутралност између браће и агресора је немогућа. Русија свакако мора, заједно са Кином, да подржи Србију активним корацима у свим сферама – хуманитарној, економској, одбрамбеној и наравно, политичкој. Треба почети да се отворено говори о механизмима реалне интеграције.


Извор: srbratstvo.ru