BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Захтев странака немачке владајуће коалиције да Бундестаг донесе резолуцију о БиХ и Србији

Захтев странака немачке владајуће коалиције да Бундестаг донесе резолуцију о БиХ и Србији
05.06.2022. год.


Странке немачке владајуће коалиције поднеле су Бундестагу предлог резолуције ("Захтев посланичких група СПД, БУНДНИС 90/ЗЕЛЕНИ и ФДП - Подржите Босну и Херцеговину у кретању ка бољој будућности"), који је објављен у званичним парламентарним материјалима Бундестага (BT-Drucksache 20/2035).

У тексту се у негативном смислу помиње србски народ и његова грађанска и политичка права гарантована Уставом БиХ и Дејтонским споразумом, као и конститутивност народа у БиХ, а оптужује се и Србија. Резолуцијом се траже драстичне мере, стављање ван снаге Дејтонског споразума са Уставом БиХ, и подржава се рад "високог представника".

Предлог резолуције преносимо у целости:




Немачки Бундестаг

20. изборни сазив

30.05.2022


Захтев
Посланичких група СПД, БУНДНИС 90/ЗЕЛЕНИ и ФДП

Подржите Босну и Херцеговину у кретању ка бољој будућности

Бундестаг жели да одлучи:


I. Немачки Бундестаг утврђује:


Дејтонски мировни споразум од 14. децембра 1995. помогао је окончању скоро четворогодишњег бруталног рата у Босни и Херцеговини. У овом рату по бројкама Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) убијено је најмање 105.000 људи и још 2,2 милиона људи прогнано. Почињени су бројни најтежи злочин против човечности и ратни злочини. Тужни врхунац злочина био је геноцид над Бошњацима у Сребреници, први геноцид у Европи након Другог свјетског рата. Рат у Босни и Херцеговини и геноцид у Сребреници су изузетно опасни последице више националистичке и етно-националичке политике. То је  политика, која конструише претпостављену групну припадност, дели људе и хушка једне на друге и која не зазире од померања граница, протеривања и убистава. На крају, али не и најмање важно, „рат у Босни“ и геноцид у Сребреници представљају неуспех међународне заједнице да се успротиви са свом одлучношћу тој политици.


Послератни поредак у Босни и Херцеговини следио је замисао заједничког живота свих људи у једној заједничкој држави и осигурању трајног мира. Мировни споразум, канцеларија високог представника, међународне мировне снаге и перспектива чланства у Европској унији значајно су допринели томе да од 1995. године није више било тешке ескалације насиља у Босни и Херцеговини. С друге стране, Дејтонски споразум је оставио земљу без функционалне државне структуре и са  сачуваним етничким поделама које су се продубиле као последица рата уместо да се превазиђу. Резултат је устав који је делимично недемократски, који фаворизује клијентелизам фаворизован и дискриминише многе грађане и грађанке Босне и Херцеговине.


Босна и Херцеговина стога остаје земља са огромним изазовима. Наводне етничке разлике се циљно инструментализују од стране национално-политичких елита земље у србским, хрватским и бошњачким партијама, појачавају и користе за лично богаћење и очување сопствене моћи. Деценијама су блокиране реформе како би се одржао повољан амбијент за корупцију и клијентелизам, што јаче подстиче поједине лидере на сепаратизам, мржњу и хушкања - као и на одвраћање пажње од застоја и друштвене фрустрације, за коју су управо криве те исте политике снаге. Посебно деловање народно-националистичких политичара као Милорада Додика, сада члана државног председништва, и Драгана Човића, председавајућег странке ХДЗ БиХ је усмерено ка томе да се уништи Босна и Херцеговина као земља и домовина разнообразног становништва. Та политика представља претњу миру у југоисточној Европи; то је неприхватљиво и захтева одлучан, чврст отпор Европске уније, њених држава чланица и међународне заједнице.


Не стимулише се са политичке стране једно политичко и друштвено суочавање са ратним злочинима, са циљем помирења и изградње поверења унутар становништва, која би истовремено допринела томе да жртве и њихови рођаци добију правду. Порицање геноцида из Сребренице, пре свега од стране вођства босанских Срба, али и величање правоснажно осуђених ратних злочинаца дијаметрално су супротни одштети и помирењу. Посебно забрињавајуће је то што се кроз школске историјске књиге ратни злочинци приказују као хероји, што циљано индоктринира нове нараштаје и тиме спречава помирење.


Има пуно примера хуманости који ће једва наћи место у култури сећања. Политика комеморације која би могла много да допринесе помирењу признавањем ове посвећености, до сада се сувише ретко сретала.


У децембру 2021., парламент ентитета босанских Срба – Републике Српске – изгласао је повлачење из војске на државном нивоу и из правосудног и пореског система централне владе. Од јула 2021. године представници Републике Српске бојкотују државне институције. У Бањалуци су поновљене неуставне, паравојне параде у присуству високих представника Србије и Русије. Понављање и тренутно увек оштрији захтеви да се ентитет босанских Срба отцепи повећавају унутрашње тензије. Сецесионистичка реторика и текући напади на заједничке  институције од стране владе Републике Српске настављају да поткопавају Дејтонски мировни споразум. Даље подривање Дејтонског мировног споразума и европског правног поретка, посебно Споразума о стабилизацији и придруживању који је ступио на снагу 2016. године, носи значајне ризике спољне и безбедносне политике за ЕУ.


И даље је нерешен задатак да земља добије један устав и једно право гласа /или: изборни закон/, који није дискриминисано према три групе народа. Европски суд за људска права је у својим пресудама више пута јасно стављао до знања да не сме бити резерви у погледу права да се кандидује. Етнонационална подела се мора савладати и гарантовати једнакост свих грађана и грађанки. Мора се спречити да једноставно мењање изборног закона без промене устава само прикрива постојаност етничке поделе, и чак је наставља односно увршћује. Предстојећи избори у јесен ове године захтевају највиши ниво међународне пажње и подршке. Опструкција, бојкот или манипулација избора од стране поменутих снага изазвала би озбиљне последице.


Невероватна корупција у целој земљи и на свим нивоима довела је до масовне, све веће емиграције, посебно младих и добро образованих грађана и грађанки у иностранство. То значи додатни, тежак терет за развоја Босне и Херцеговине. Последњих година у просеку 100.000 људи годишње напушта земљу. Богаћење на рачун људи и њихових перспектива мора да престане. Бундестаг подржава напоре земље БиХ да се у најтежим условима активно сузбија корупција у држави и управи. Заустављање овог развоја и подршка земљи са новим перспективама један је од главних задатака процеса интеграције у Европску унију. 


Цивилно друштво у Босни и Херцеговини заслужује највеће поштовање, које се не да обесхрабрити у својим неуморним напорима против национализма и корупције и за помирење и суочавање са зверствима рата. Храброст жена да проговоре о сексуалном насиљу, које су претрпеле током рата, довела је до тога да Уједињене нације 2008. године признају силовање као злочин против човечности и као оружје рата. Демократско цивилно друштво и проевропске, демократско-политичке снаге Босне и Херцеговине морају се посматрати као наши најближи партнери за реформе и будућност земље као чланице Европске уније. Њихова упозорења да су наивни према намјерама националистичких елита и осјећај да их се недовољно слуша у европским преговорима са политичким лидерима у Босни и Херцеговини треба схватити озбиљно. Цивилно друштво у Босни и Херцеговини заслужује већу подршку и мора бити укључено у преговоре и процесе доношења одлука много више него раније.


Ових дана мора постојати врло јасно упозорење на ризик да озбиљна политичка криза у Босни и Херцеговини прерасте у безбедносну кризу. Актуелна политичка ситуација и деловање делова политичке елите забрињавају и угрожавају тешко стечено достигнуће мира у Југоисточној Европи. Припадници политичког вођства Србије не само да да се не дистанцирају од етничко-националистичких идеја "Велике Србије", већ својим изјавама потпирују такве идеје. Не треба ни потцењивати енергичну подршку руског руководства под председником Путином снагама подела у региону. Русија има нескривени интерес да дестабилизује регион Западног Балкана, а тиме и Европску унију. Као суверена држава, Босна и Херцеговина има право да слободно бира своје савезе. У том контексту, Бундестаг позитивно прихвата вољу земље да се приближи НАТО-у између осталог путем усвајања Акционог плана за чланство из 2019. године. 


Осим тога, руски агресорски рат против Украјине и акције председника Путина показују да су циљано покретање гигантских хуманитарних катастрофа, разарања великих размера, ратни злочини и злочини против човечности, нажалост, такође део европске реалности 21. века и за непосредну будућност остају замисливи. Европска унија стога мора да мобилише сву своју снагу и потенцијал да се супротстави свим покушајима дестабилизације и да одбрани демократију и мир у сопственом суседству.


II. Немачки Бундестаг изјављује:


Као Савезна Република Немачка, признајемо нашу историјску и европску одговорност за одржавање мира, стабилности и јачање регије Западног Балкана, посебно у Босни и Херцеговини. Сарадња са демократски легитимисаним институцијама и јачање плуралистичког, демократског цивилног друштва промовише мир у земљи и региону. Штитимо међународно право и његове институције у Босни и Херцеговини. Немачки Бундестаг би стога поздравио да федерална влада размотри обнову подршке операцији ЕУФОР Алтхеа као допринос стабилизацији Босне и Херцеговине и имплементацији Дејтонског споразума.


Савезна Република Немачка и Европска унија су посвећене поузданој Перспективи приступања ЕУ за све државе Западног Балкана. Немачки Бундестаг истиче свој интерес на даљој интеграцији БиХ у Европску унију и активно ће подржавати земљу и даље у њеним тежњама. Такође ћемо стимулисати имплементацију Споразума о стабилизацији и придруживању који је ступио на снагу 2016. године и користити постојеће инструменте како би се осигурало дугорочно очување стабилног мира у Босни и Херцеговини и достигла трансформација у снажну, плуралистичку демократију.



Подржавамо спровођење 14 реформских приоритета ЕУ. То је од суштинског значаја за додељивање статуса кандидата за ЕУ. Босна и Херцеговина ће добити из вишегодишњег финансијског оквира 2021-2027. знатну условљену подршку ЕУ и моћи ће, између осталог, да профитира од поднетог привредног и инвестиционог плана за Западни Балкан кроз субвенцију до девет милијарди евра. Сепаратистичка настојања су неспојива са овом финансијском подршком.


Европска унија сноси историјску одговорност за превазилажење непотпуног устава Босне и Херцеговине. Доношење устава заснованог на демократским принципима, у складу са Европском конвенцијом о људским правима и у оквиру инклузивног процеса који укључује цивилно друштво и опозицију, представља неизоставни корак у приступању земље ЕУ. Неопходна измена Устава и изборног закона Босне и Херцеговине морају имати за циљ превазилажење етничких подјела у земљи. Релевантне пресуде Европског суда за људска права (посебно у предметима Сејдић-Финци, Зорнић, Пударић, Шлаку и Пилав) морају бити имплементиране у потпуности и суштински. Бундестаг са великом забринутошћу види како се повећава негативан утицај суседних држава на могућу реформу изборног закона. Такозвани „принцип легитимног представљања“ треба одбацити. По мишљењу Бундестага, он је, између осталог, супротан равноправном учешћу свих грађана и грађанки у политичком процесу и није у складу са вредностима и стандардима ЕУ, то би додатно продубило подјелу Босне и Херцеговине и отежало провођење релевантних пресуда Европског суда за људска права. Стварање додатног трећег ентитета, уз постојећу Федерацију Босна и Херцеговина и Републику Српску би била претња територијалном интегритету земље и било би оштро супротстављено циљу плуралистичког грађанског друштва. 


Из историјске и европске одговорности за мир и стабилност на Западном Балкану, ми ћемо деловати доследно. О будућности своје земље одлучују локални политички лидери. Међутим, не можемо и нећемо дозволити поновну ескалацију насиља у региону. Такође, одлучно одбацујемо сваки облик етнонационализма и сугестију померања граница дуж локалне већинске популације. Интегритет Босне и Херцеговине није упитан. Бундестаг изричито поздравља закон који инкриминише негирање геноцида у Сребреници, ратне злочине и величање осуђених ратних злочинаца.



III. Немачки Бундестаг захтева од Савезне владе да


1. политичке вође одлучно позове на деескалацију и разградњу интерних подела;


2. у ЕУ настави да заговара санкције у блиској координацији са САД и Уједињеним Краљевством усмерених против лица, институција и предузећа које 

a. подривају суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак и међународни правни субјективитет Босне и Херцеговине;

b. озбиљно угрожавају безбедност у Босни и Херцеговини или

c. доводе у питање Општи оквирни споразум за Дејтонски/Паришки мир и његове анексе, укључујући оне садржане у мерама за његову имплементацију;


3. захтева од политичких лидера Србије, такође с обзиром на текући процес приступања ЕУ, и Хрватске врло јасно да се дистанцирају од етничко-сепаратистичких снага у Босни и Херцеговини;


4. размотри поновну подршку немачких оружаних снага за операцију ЕУ-ФОР Алтхеа као јасан сигнал подршке Немачке;


5. ојача Уред Високог представника за Босну и Херцеговину (ОХР), односно промовише извештавање у телима међународне заједнице, подржи га у имплементацији агенде 5+2 и повећа његове ресурсе;


6. стимулише државну контролу издавања малокалибарског оружја, да би се спречила илегална трговина оружјем;


7. јача оперативну сарадњу, посебно у области рада полиције и општедржавне отпорности са немачким особљем;


8. предано прати приближавање Босне и Херцеговине НАТО-у и да активно доприносе имплементацији Акционог плана за чланство;


9. активно настави „Берлински процес”;


10. одлучно инсистира на имплементацији пресуда Европског суда за људска права како би допринела превазилажењу етничких подела у земљи и уклањању озбиљног демократског дефицита;


11. одлучно инсистира заједно са ОХР-ом, Европским Саветом, Европском унијом и ОЕБС-ом на интегритету изборног процеса на предстојећим изборима за Предсједништво, Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине, парламентима Федерације и Републике Српске и десет кантона у октобру 2022.;


12. подржи одржавање слободних, тајних и фер избора 02. октобра 2022. и обезбеди за то техничку помоћ;


13. јаче услови давање средстава из билатералне развојне сарадње, посебно вишегодишњег финансијског оквира ИПА претприступних фондова, а у вези са демократизацијом и интегритетом Босне и Херцеговине и преиспита коришћење средстава међународних финансијских институција, посебно ММФ и ЕБРД;


14. да се захтева на европском нивоу интензивно праћење реформског процеса у Босни и Херцеговини од стране европских институција на локалном нивоу и за једну интензивну сарадњу специјалног представника ЕУ са демократским и реформски оријентисаним актерима и актеркама у политици и цивилном друштву;


15. подржава сарадњу цивилног друштва и демократских актера и актерки у Босни и Херцеговини значајно јаче као до данас и да подржи иницијативе за суочавање са прошлошћу и за трајно помирење међу људима;


16. посебно изгради даље ширење подршке женама и младима;


17. се залаже за континуирано и осетљиво процесуирање сексуализованог ратног насиља, насталих траума, као и за одговарајуће прописе за компензацију и психолошко саветовање и подршку за погођене користити;


18. настави да подржава билатералну Регионалну канцеларију за младе (РИЦО), како финансијски тако и политички, и апелује на Европску комисију за институционалну подршку за РИЦО користити;


19. допринесе стварању перспективе у погледу образовања и рада за младе људе у Босни и Херцеговини како би се супротставили огромној емиграцији;


20. се ангажује код Владе Босне и Херцеговине за друштвену интеграцију, тражење посла и медицинску интеграцију цивила инвалида рата;


21. подржи мере за климатски прихватљиву енергетску индустрију и већу енергетску ефикасност;


22. обезбеди да пројекти са земљама Западног Балкана добију повећану финансијску и институционалну подршку у следећим областима и институционално кроз сопствене мере у следећим тачкама:

а. Програми размене за новинаре и представнике и представнице цивилног друштво као и науке;

b. размена искуства у области дуалног образовања

c. истраживања и универзитетска сарадња;

d. пројекти цивилног друштва у области јачања владавине права;

e. рад немачких политичких фондација;

f. Програми за јачање медијске писмености и отпорности на њих кампање дезинформисања.


Берлин, 30.05.2022.


Dr. Rolf Mützenich и Посланичка група

Katharina Dröge, Britta Haßelmann и Посланичка група

Christian Dürr и Посланичка група

 


  • Извор
  • Танјуг
  • фото: © РИА Новости / Алексей Витвицкий/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Изјаве руског председника нису празне приче као оне европских политичара, рекао је мађарски лидер.


Москва мора бити „приморана“ на мир кроз снагу, изјавио је украјински лидер.

Међународни кривични суд у Хагу оптужио је израелског премијера за ратне злочине у Гази


Државе које раде на извођењу напада дубоко унутар Русије неће остати некажњене, упозорио је Сергеј Наришкин.

Кијев не би могао да изврши удар ATACMS ракетама на Русију без учешћа Вашингтона, изјавио је Сергеј Лавров.


Медији тврде да новоизабрани председник САД планира да убеди Кијев да суспендује своје НАТО амбиције


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА