РТ: Берлин навео да је „у потпуности солидаран“ са Кијевом, док САД разговарају са украјинским званичницима о безбедносним гаранцијама

31.03.2022. год.

Немачка је "100%" спремна да пружи неки облик безбедносних гаранција Украјини, док је америчка влада и даље "у сталној дискусији" са Кијевом, према званичницима обе земље.

Коментари су уследили након што су процурели предлози руско-украјинских мировних преговора који сугеришу аранжман у којем би Москва и разне западне престонице пристале да обећају заштиту Кијеву ако пристане на демилитаризацију.

„Ако су потребне гаранције, онда ће Немачка бити ту и дати гаранције“, рекла је министар спољних послова Аналена Бербок за државну телевизију АРД, рекавши да би Кијев могао да се ослони на подршку њене земље. Бербок је рекла да је Берлин "у потпуности солидаран, 100 одсто" са Украјином.

Немачки канцелар Олаф Шолц је такође рекао украјинском председнику Владимиру Зеленском да Берлин има „општу спремност“ да пружи безбедносне гаранције, али портпарол владе није прецизирао да ли ће то укључивати војну помоћ.

Кијев је стално позивао западне савезнике да разјасне свој став о евентуалном пријему Украјине у НАТО, или бар да јој обезбеде алтернативне аранжмане. Придруживање Украјине војном блоку који предводе САД дуго је била изречена „црвена линија“ за Русију.

Москва је прошлог месеца покренула војну операцију, а најновија рунда мировних преговора, одржана у уторак у Турској, открила је да је Украјина спремна да остави по страни своје НАТО амбиције, али само у замену за детаљне безбедносне гаранције треће земље.

Бербок је у среду нагласила да у овом тренутку преговори између Украјине и Русије нису довољно напредовали и да би стога Кијев и Москва могли да буду потпуно различити у разумевању предлога.

У међувремену, Вашингтон је „у сталној расправи са Украјинцима“ о начинима на које може да остане „суверен и безбедан“, рекла је у директор за комуникације Беле куће Кејт Бедингфилд. Бедингфилд је, међутим, изјавила да не постоји ништа „конкретно“ што би могла да подели „у овом тренутку“.

Бедингфилд је такође поновила став Беле куће против увођења зоне забрањених летова изнад Украјине, што би ризиковало директну конфронтацију са Русијом.

Рунду преговора између Украјине и Русије у уторак у Истанбулу многи су видели као знак да се стране приближавају споразуму.

Највиши преговарачи су саопштили да је Украјина спремна да остави по страни своје амбиције да се придружи НАТО-у, да има стране војне базе или трупе на свом тлу или да тражи нуклеарно оружје. Заузврат, Кијев жели да се Русија једног дана не противи њеном уласку у Европску унију, те је затражио гаранције своје безбедности попут НАТО-а од других земаља.

Москва је прошлог месеца покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске осмишљени су да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti