РТ: Украјина би могла одустати од кандидатуре за НАТО - украјински амбасадор

14.02.2022. год.

Изасланик Украјине у Великој Британији Вадим Пристајко рекао је да Кијев тражи „најбољи излаз“ из тренутне кризе

Украјински амбасадор у Великој Британији Вадим Пристајко је, како се чини, указао на могућност да би Кијев могао да одустане од своје кандидатуре за придруживање НАТО-у који предводе САД, ради "спречавања рата" са Русијом, истовремено признајући да би такав предлог био у супротности са основним законом његове земље.

На питање Би-Би-Сија, да ли би његова земља могла да „размишља о неучлањењу у НАТО“ како би спречила рат, Пристајко је одговорио: „Могли би, знате, посебно што смо били тако третирани, уцењивани, и гурани ка томе.”

Он је указао на то да су се неки представници војног блока такође окупили иза те опције.

„Знате, понекад ћејемо гласове из НАТО-а: ’Момци, можда, заиста, успећемо да избегнемо…’“, рекао је амбасадор, не довршивши реченицу.

Међутим, Пристајко је затим наставио са жаљењем због чињенице да Украјина тренутно није део ниједног војног савеза, за разлику од неких других земаља које се граниче са Русијом. Он је напоменуо да ће Кијев морати да се суочи сам ако криза попут ове прерасте у војни сукоб.

„Опет ћемо остати незаштићени, ни од једног пријатеља, а да нисмо чланови ниједног савеза, када су сви, сви наши суседи већ у организацији“, рекао је дипломата, мислећи на Пољску, Словачку, Румунијум Бугарску и Турску. Он је навео да статус ових земаља као држава чланица НАТО-а „није променио безбедност Русије“, инсистирајући да то неће променити ни „додавање“ Украјине.

На питање да појасни своју примедбу о НАТО-у како се не би „изгубили у преводу“, Пристајко је изгледа потврдио да би Кијев могао да преиспита своје тежње да се придружи блоку, али је признао да се тиме иде „мало против“ украјинског устава, који од 2019. укључује одредбу према којој чланство у НАТО-у представља стратешки циљ.

„Овде говорим да смо флексибилни и да покушавамо да пронађемо најбољи излаз. Ако морате да идете кроз неке озбиљне уступке, то је нешто што бисмо могли да урадимо, то је сигурно“, закључио је украјински амбасадор.

Москва је у више наврата алармирала због ширења НАТО-а на исток, на пример, позивајући се на Румунију као на „предстражу НАТО-а“ и „директну претњу“ по безбедност Русије након што је Букурешт пристао да распореди елементе НАТО-овог противракетног система на својој територији. Безбедносни предлози Русије, представљени у децембру и усмерени на јачање стабилности у Европи, предвиђају повлачење страних снага, опреме и наоружања из бивших држава Варшавског пакта које су се придружиле НАТО-у после 1997. године, укључујући Бугарску и Румунију. Један од кључних руских захтева је да Украјина никада не постане члан војног блока – нешто за шта Кијев до сада није давао никакве назнаке да би могао да узме у обзир.

Вашингтон и НАТО су раније одбацили кључне захтеве Русије за писменим гаранцијама да се војни блок предвођен САД-ом неће ширити ближе својој граници, док је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао да Кремљ нема „вето“ на кандидатуру Кијева за НАТО.

Извор: РТ