Ђинпинг назвао сепаратизам Тајвана „озбиљном скривеном опасношћу“ и обећао „мирно поновно уједињење“ са самоуправним острвом

09.10.2021. год.

\"Историјски задатак потпуног поновног уједињења матице мора бити испуњен, и дефинитивно ће бити испуњен.\"

Поновно уједињење са Кином најбоље служи интересима народа Тајвана и биће постигнуто мирним путем, инсистирао је кинески председник Си Ђинпинг, упозоравајући стране земље на мешање у то питање.

"Сепаратизам Тајвана највећа је препрека за поновно уједињење матице и најозбиљнија скривена опасност по национално благостање", рекао је Си у говору у Великој народној дворани у Пекингу.

„Остварење националног уједињења мирним средствима најбоље служи интересима нације у целини, укључујући и нашу браћу на Тајвану“, рекао је председник.

"Историјски задатак потпуног поновног уједињења матице мора бити испуњен, и дефинитивно ће бити испуњен."

Си, који је раније упозоравао да Кина неће оклевати да употреби силу против Тајвана, а у јулу обећао да ће "разбити" све покушаје успостављања формалне независности острва, овог пута је говорио блажим тоном.

Међутим, упозорио је стране нације да се мешају у тајванско питање, рекавши да је то "чисто унутрашња ствар Кине и не допушта спољно мешање".

Обраћање Ђинпинга је било поводом 110. годишњице револуције која је завршена рушењем царске владавине у Кини 1911. године. Тајван на исти датум слави Национални дан, с тим што је тамошњи устанак довео до стварања Републике Кине (Тајван). Република Кина је првобитно окупирала територије на копну, али је њено руководство било приморано да побегне на острво након грађанског рата са комунистима 1949. године. Тајван је од тада самоуправљао, али никада није званично прогласио независност од Кине, с тим што га Пекинг, према политици „једне Кине“, сматра својом територијом.

Канцеларија тајванског председника Цаи Инг Вен реаговала је на Сијеве речи понављајући да се острво сматра сувереном независном државом.

„Будућност нације почива у рукама народа Тајвана“, поручила је Вен.

Тајвански савет за копнена питања, који се бави односима острва са Пекингом, узвратио је још оштријом изјавом, позивајући Кину да „одустане од провокативних корака, узнемиравања и уништења“ и да се врати за преговарачки сто.

Напетости су у последње време биле велике између Тајпеја и Пекинга, а кинески ратни авиони су од почетка октобра извршили скоро 150 упада у тајванску противваздушну зону. Међутим, ти летови су престали у протеклих неколико дана.

У међувремену су се појавили извештаји о америчким снагама за специјалне операције које месецима тајно обучавају тајванске трупе како би их припремиле за борбу против Кине. Вашингтон одржава незваничне везе са Тајпејом и испоручује острву оружје, упркос томе што је Пекинг признао као једини легитимни ауторитет у Кини од 1979. године.

У петак је бивши аустралијски премијер Тони Аботт боравио у неслужбеној посети Тајпеју, уверавајући локалне власти да ће и Аустралија и САД помоћи Тајвану ако ескалира сукоб с Кином.

Извор: РТ