Стефановић се на 9. Московској конференцији о међународној безбедности захвалио Русији на подршци по питању Косова и Метохије

25.06.2021. год.

Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић захвалио се данас Руској Федерацији на подршци коју смо увек имали у нашим захтевима за поштовање суверенитета и територијалног интегритета наше земље. „Србски народ вам то не заборавља, хвала из срца“, рекао је министар Стефановић обраћајући се на 9. Московској конференцији о међународној безбедности.

На почетку другог дана конференције, на ком је министар имао излагање, учесницима су се обратили директор Спољнообавештајне службе Руске Федерације Сергеј Наришкин, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и секретар руског Савета безбедности Николај Патрушев.

„Свет се данас суочава са безбедносним изазовима који су без икакве дилеме све више глобалног карактера, почев од тероризма преко организованог криминала до сајбер угрожавања. Они који верују да сами могу да савладају овакве изазове у дубокој су заблуди, више него икад смо усмерени једни на друге, усмерени на сарадњу и дијалог. Република Србија је за њега опредељена чак и када је реч о такозваном Косову. Улажемо напоре да би допринели нормализацији односа и тако заштили србско становништво и наше светиње на Косову и Метохији“, рекао је Стефановић у излагању на тему „Мултиратерални дијалог у области безбедности и спречавање конфликата у функцији изградње поверења у региону Западног Балкана“.

На КиМ данас нема нормалног живота ни за Албанце, а камоли Србе

Како је истакао, Србија ће наставити да се одлучно залаже за доследно поштовање одредаба међународног права и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

„Гажење међународног права од стране међународне заједнице и нарушавање наше суверености управо је један од примера одсуства дијалога које за последицу данас има лажну творевину успостављену у нашој јужној покрајини, која је већ годинама извориште и безбедносних претњи по целу Европу, али и један од највећих извора нестабилности на Западном Балкану. Данас и земље које су спонзори такозване косовске независности више не оспоравају да је оно и база трговине наркотицима, али и извозник радикалног екстремизма, у срцу Европе. Данас је то место на ком нема нормалног живота ни за косовске Албанце, а камоли Србе и остало становништво“, поручио је Стефановић.

Западни Балкан – буре барута или оаза мира

Говорећи о стабилности Западног Балкана, министар је подсетио да је атипичан географски положај Балкана условио да његовим просторима и државама пролазе већ вековима бројне војске које су донеле многобројне ратове, a оставиле мноштво безбедносних проблема на које је и данас веома тешко одговорити.

„На његовом простору сусрећу се различите религије, а мултикултуралност и етничка разноликост представљају истовремено и богатство и изазов. Током историје ове различитости на Балкану, претварале су се од мостова сарадње и богатства у расколе који су, не тако ретко, доводили и до сукоба. Сложена политичка и безбедносна ситуација у појединим државама Балкана и нерешена етничко-национална питања и данас значајно утичу на стабилност читавог региона“, рекао је Стефановић.

Како је навео, одговор на питање да ли ће Западни Балкан у наредном периоду бити ''буре барута'' или ''оаза мира'', зависиће у будућности од много фактора, али свакако и од искреног мултилтералног дијалога међународних чинилаца. Министар је истакао да је Србија опредељена да у овом делу света буде гарант и фактор мира и стабилности.

Желимо да дамо свој допринос развоју европске безбедности

„Истакао бих и да је мултилатерализам, као носећа идеја европске политике, показао одређене слабости, како унутар граница Европске уније, тако и у односима са другим међународним субјектима, што је посебно било видљиво у време миграционе кризе и током сузбијања пандемије проузроковане вирусом COVID-19. Добро је да је ЕУ уочила ове проблеме, суочила се са њима и што мења механизме одговора на кризе, градећи чвршћи систем безбедности међу државама чланицама. Уједно, показала је да је спремна да укључи и друге земље, како земље кандидате, тако и оне које то нису, како би сви допринели већој безбедности Европе“, рекао је Стефановић.

Он је подсетио и да су државе чланице ЕУ посвећене очувању мира кроз учешће у мултинационалним операцијама широм света, где Србија има једну значајну улогу, што сматрамо важним, јер је безбедност која се гради мимо граница Европе важна за очување безбедности на територији Европе.

„Професионализам и посвећеност припадника Војске Србије у овим мисијама препознати су и високо оцењени од стране свих земаља са којима се налазимо у овим мисијама. Ми смо као земља која географски припада овом подручју, стратешки опредељени за чланство у ЕУ и желимо да дамо свој допринос развоју европске безбедности. Зато радимо са ЕУ на развоју различитих механизама безбедности, почев од система цивилне заштите, у којем опет имамо сарадњу на потпуно једнако високом нивоу и са нашим пријатељима из Русије. Не треба ни да подсећам колику су нам помоћ пружили током поплава које су задесиле нашу земљу 2014. све до данашње кризе са ковидом у којој наше земље почињу заједно да производе вакцину Спутњик В на нашем Торлаку“, рекао је министар одбране.

Мултилатерални приступ - једини пут ка безбедносној консолидацији Западног Балкана

Како је оценио, мултилатерални приступ решавању проблема заснован је на међусобном разумевању и поштовању међународних норми и једини је исправан пут ка безбедносној консолидацији региона Западног Балкана.

„Зато посебно вреднујемо принципијелни став Руске Федерације и њено залагање да се безбедносни проблеми држава Западног Балкана решавају на начин који је утемељен на одредбама међународног права и под окриљем релевантних мултилатералних формата“, рекао је Стефановић.

Он је навео и да у околностима недовољне ефикасности различитих мултилатералних формата према Западном Балкану и успорености европских интеграција, регионалне иницијативе све више добијају на значају.

„Оне су данас важне, ако не и кључне, у погледу безбедносне консолидације региона. Сагласно томе, Република Србија је снажно и недвосмислено заинтересована за изградњу заједничких регионалних механизама за превенцију ризика и претњи, као и механизама за управљање кризним ситуацијама, што је и показала у пракси приликом изналажења оптималних одговора на изазове проузроковане пандемијом COVID 19“, навео је министар.

Он је подсетио и да је Србија, између осталог, несебично помогла у вакцинацији многе земље у нашем окружењу.

Безбедност региона заједнички интерес, али обавеза и свих који живе на овом простору

„Мултилатерална сарадња представља оквир унутар кога Србија покушава да укаже на важност јачања свести о томе да је безбедност региона заједнички интерес, али и обавеза свих који живе на овом простору. Разлике и проблеми могу се превазићи искључиво сарадњом заснованој на спремности да се окренемо заједничкој будућности. Кроз мултилатерални дијалог једино је могуће постићи разумевање ширег спектра потреба и интереса, те на тај начин умањити простор за искључивост и екстремна тумачења. Такође, потпуна, а не селективна примена постигнутих споразума од суштинске је важности за кредибилитет држава и очување поверења“, поручио је Стефановић.

Он је закључио да је управо пандемија COVID-19 додатно указала да имамо обавезу да трендове унилатерализма, фрагментације и конфронтације заменимо солидарношћу и међусобним поштовањем, па самим тим и јачањем постојећих мултилатералних формата, а пре свега Организације Уједињених нација и ОЕБС.

„Јачање истинског дијалога и партнерства заснованог на принципима и равноправним основама у овом веома захтевном времену, напросто постаје императив у достизању заједничког циља – мира, стабилности и просперитета“, рекао је Стефановић.