Званично: Велика Британија напустила ЕУ, снагу ступа „прелазни период“

Дубоко подељено Уједињено Краљевство званично је завршило 47-огодишње чланство у Европској унији, након што је сат откуцао 23 часа у Лондону и поноћ у Бриселу, те званично почео 11-месечни „прелазни рок“.

Дуг и трновит пут до развода почео је пре три и по године када је 52 одсто Британаца гласало за смањење трошкова и излазак њихове земље из 28-чланог блока (сада 27).

Након промењена три премијера, одржаних двоје општих избора и много националних трвења и беса, овај дан је напокон дошао - тренутак који су га неки жељно чекали, а други очајнички плашили.

Које су тренутне промене?

Иако је излазак Велике Британије из ЕУ сеизмички политички догађај који ће на крају преобразити однос Лондона с блоком, у почетку се много тога неће практично променити за грађане.

Велика Британија ће за сада задржати неке бенефиције и обавезе повезане са чланством. Британски грађани ће и даље уживати у бесплатна путовања у ЕУ, али више неће бити држављани ЕУ. Велика Британија ће остати интегрисани део јединственог тржишта, али британски посланици ће се вратити кући и више неће моћи да говоре у процесима доношења одлука. Грађани ЕУ који бораве у Великој Британији морају да поднесу захтев за британску "устаљену схему статуса" која им омогућава да остану у земљи после Брегзита.

Све ствари попут возачких дозвола, пасоша кућних љубимаца и европских картица здравственог осигурања и даље ће се прихватати. За сада ће се трговина наставити без прекида и без икаквих нових накнада.

"Комеморативни" новчић поводом Брегзита са датумом 31. јануар и речима „Мир, благостање и пријатељство са свим народима“ такође је пуштен јуче у оптицај.

„Прелазни период“ се мења

Више промена ступиће на снагу наредних месеци. Британски пасоши ће се, на пример, вратити на стари плави и златни дизајн (иако ће досадашњи и даље бити признати).

Политички ће се фокус сада пребацити са дебата на тему одласка из ЕУ и специфичности споразума о изласку, на то како британски премијер Борис Џонсон може осигурати повољне трговинске споразуме са ЕУ и, нада се он, са САД-ом.

Очекује се да преговори с Бриселом почну 25. фебруара и очекује се да ће се бити усредсређени на низ питања, укључујући рибарство, безбедност, еколошке стандарде и порезе. Велика Британија је већ поставила своје циљеве за разговоре у документу „Политичка декларација“ на 27 страница.

Биће то напето раздобље за предузећа широм Велике Британије која још увек не знају шта да очекују након краја 2020. године. Џонсон је обећао да се прелазни период неће продужити након 31. децембра ове године, иако су стручњаци навели да је то врло оптимистично, те предвиђају да ће преговори око трговинског споразума „трајати годинама“.

Ако се Џонсон предомисли и одлучи да продужење прелазног периода ипак буде потребно, то ће морати затражити пре 1. јула.

Како се десило

Напуштајући велику уставну драму, бивши премијер Дејвид Камерон напустио је позицију у јулу 2016. након гласања о Брегзиту. Наследила га је Тереза Меј, која је шокирала земљу позивајући на ванредне изборе 2017. године.

То се на крају показало погубним за Конзервативну странку, јер је Мејова изгубила већину у Дому комуна и на тај начин направила темељ за две године застоја и заморних преокрета око формирања и доношења споразума о Брегзиту.

Споразум који је Мејова испреговарала с Бриселом претрпео је крах у Парламенту у јануару 2019. године, као и два пута у марту, што је навело Мејову да напусти функцију у јуну, пошто није успела да убеди посланике да подрже њен план.

Преузимајући место Мејове у јулу 2019. године, Борис Џонсон успео је да обезбеди неке измене у споразуму о Брегзиту пре него што је расписао ванредне изборе у децембру, на којима су Торијеци победили, осигуравајући да његов споразум прође кроз Дом комуна и да Велика Британија напусти ЕУ 31. јануара

Извор: Восток / РТ