Генерална скупштина УН усвојила антируску резолуцију о Криму

23.12.2018. год.

Генерална скупштина Уједињених нација (ГС УН) усвојила је већином гласова резолуцију коју је предложила Украјина у којој се осуђују кршења људских права која су наводно забележена на Криму и „незаконито успостављање закона, јурисдикције и управљања Русије“ у овом региону.

Документ који је предложио Кијев ове године је подржало 67 делегација, односно пет мање него 2017. године. Међу онима који су подржали резолуцију су Сједињене Америчке Државе, земље Европске уније, Турска и Јапан. Против ње је гласало 27 делегација, међу којима су Русија, Белорусија, Кина, Индија, Србија, Сирија, Јужноафричка Република, Никарагва и Венецуела, а 70 земаља било је уздржано.

Заменик сталног представника Русије у УН Генадиј Кузмин, који је говорио на заседању Генералне скупштине, назвао је овај документ „чисто антируским, лажним, подмуклим и бесмисленим по свом садржају“. Он се такође захвалио „петом одбору Генералне скупштине УН на одлуци да одустане од финансирања реализације ове резолуције“, што усвајање овог документа чини бесмисленим.

„Уз сво дужно поштовање према мишљењу наших колега који су гласали за ову резолуцију у трећем одбору, Крим се не може сатерати у своју украјинску прошлост“, нагласио је Кузмин. Он је навео да је због погоршања економске и политичке ситуације Украјина „престала да буде повољно окружење чак и за Украјинце, о чему сведочи нагли пад броја становништва“.

Дипломата је такође позвао све који желе да посете Крим како би се сами уверили да је „то данас место где живе срећни људи који су добровољно изабрали Русију као свој дом, где се граде болнице, школе, џамије и цркве и где су уложене милијарде за изградњу нових енергетских система“. Кијев је, са друге стране, како је приметио Кузмин, почео „лицемерно да се брине о становницима Крима тек када је Крим бесповратно отишао од њих“.

Трећи одбор Генералне скупштине УН, који је надлежан за социјална, хуманитарна и културна питања, усвојио је 15. новембра нацрт ове резолуције, а тада је број земаља које су гласале „за“ износио 67, „против“ је било 26, а 82 уздржане.

Извор
фото: © РИА Новости / Роман Махмутов/ vostok.rs