BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Болести срца које открива ултразвук

Болести срца које открива ултразвук
15.10.2021. год.

Уколико се пожалите лекару на симптоме попут отежаног дисања, лупања срца или болова у грудима, ваш лекар вам може затражити ултразвук срца, такође познат као ехокардиограм или ЕХО, како би пронашао узрок ваше забринутости. Ехокардиограм се најчешће тражи у случајевима ако у породици имате срчане болести или друге факторе високог ризика за срчане болести.

Ултразвук срца је неинвазиван начин којим се види колико добро ваше срце ради. Да би то сазнао може се користити самостално или заједно са тестом оптерећења, где се ваш притисак и број откуцаја срца посматрају док вежбате на траци за трчање. Овај тест може показати да ли делови срца имају недовољну снабдевеност  крвљу и проценити колико добро ваше срце ради под стресом, што је важан показатељ здравља срца.

Шта се мери помоћу ехокардиограма и када је потребно да га урадите?

Током ехокардиограма лекар може видети:

·    како функционишу срчани залисци;

·    величину и дебљину комора;

·    смер протока крви кроз срце;

·    постојање крвних угрушака у срцу;

·    места оштећеног или слабог срчаног мишићног ткива;

·    проблеме који утичу на перикардију, кесицу испуњену течношћу око срца.

Лекари такође користе ехокардиографију када желе испитати опште здравствено стање особе, посебно након срчаног или можданог удара.

Лекар ће затражити ехокардиограм ако посумња да неко има проблема са срцем, што укључује:

           отежано дисање;

           висок или низак крвни притисак;

           неправилан рад срца;

           отицање ногу;

           абнормални резултати ЕКГ-а;

           необични звукови између откуцаја срца, познати као срчани шумови.

Типови ехокардиографије

Постоји више типова ехокардиографије, као што су:

           Трансторакални ехо срца,

           Трансезофагеална ехокардиографија,

           Допплер ехокардиограм,

           Стрес ехокардиограм.

Постоји неколико различитих начина на који се може урадити ехокардиограм, али већина људи ће имати трансторакални ехокардиограм (ТТЕ), где обично неће морати учинити ништа да би се припремили за тест.

Трансторакални ехокардиограм

Код овог поступка од вас ће се тражити да скинете сву одећу која покрива горњу половину тела, пре него што легнете на кревет. Док лежите, неколико малих лепљивих сензора названих електрода, биће причвршћено на ваша прса, повезани с апаратом који прати ваш срчани ритам током теста. Гел за подмазивање наноси се на прса или изравно на ултразвучну сонду. Биће потребно да легнете на леву страну, а сонда ће се помицати по прсима. Сонда је каблом причвршћена на оближњу машину која ће приказати и снимити произведене слике.

Цели поступак обично траје између 15 и 60 минута.

Постоји и неколико других врста ехокардиограма који се могу извести:

Трансезофагеални ехокардиограм

Овде се мала сонда ставља кроз грло у ваш једњак и желудац. Грло ће бити утрнуто локалним анестетичким спрејем и добићете седатив који ће вам помоћи да се опустите;

Стресни ехокардиограм

Ехокардиограм који се проводи током или непосредно након раздобља вежбања на траци за трчање или бицикла за вежбање;

Контрастни ехокардиограм

Материја која се назива контрастно средство убризгава се у ваш крвоток пре него што се изведе ехокардиограм; твар се јасно види на скенирању и може помоћи у стварању боље слике вашег срца.

Врста ехокардиограма који ћете направити зависи о срчаном стању које се процењује и колико слике морају бити детаљне.

Постоје ли ризици или нуспојаве?

Стандардни ехокардиограм једноставан је, безболан и надасве сигуран поступак. Скенирање нема нуспојава, иако можете осетити мању нелагоду због гела за подмазивање, који је обично хладњикав.

За разлику од неких других тестова и скенирања, током ехокардиограма не користи се зрачење. Међутим, постоје неки ризици повезани с ређим врстама ехокардиограма.

Можда ће вам ТОЕ поступак бити неугодан, а грло ће вас након неколико сати можда болети. Не би требало да возите 24 сата након теста, јер ћете се и даље осећати поспано од седатива. Такође постоји мала вероватност да вам сонда оштети грло.

Током стресног ехокардиограма можете осећати мучнину и омаглицу, а можете осетити и бол у прсима. Такође постоји заиста мала вероватност да ће поступак изазвати неправилан рад срца или срчани удар, но бићете пажљиво надзирани током теста и биће заустављен ако постоје знакови било каквих проблема.

Неки људи имају реакцију на контрастно средство кориштено током контрастног ехокардиограма, међутим  то ће чешће узроковати само благе симптоме попут сврбежа, док у ретким случајевима може доћи до озбиљне алергијске реакције.

Што показује ехокардиограм?

Ехокардиограм се користи за приказ могућих абнормалности у структури и функцији срца које могу бити узрок симптома за које се сматра да су повезани са срчаним болестима. Ехокардиограм приказује структуру и функцију срца, те пружа информације о функцији пумпања срца и величини срца. Показује нам и информације о срчаним залисцима и другим структурама у срцу. Ехокардиограм такође приказује узорке протока крви кроз срце.

Пацијенти се могу упутити на ехокардиограм из различитих разлога.

У пацијената с боловима у прсима постоји низ различитих могућих узрока. Ако се сумња на зачепљење артерија, ехокардиограм може показати абнормалности у стенкама срца које опскрбљују те артерије. У случајевима перикардитиса, може доћи до накупљања текућине око срца познатог као перикардни излив.

Ехокардиографија се користи за добивање података о величини срца. Може пружити тачне димензије срчаних комора и дебљину срчаних стенки.

Допплер је врста ехокардиографије која може показати обрасце протока крви кроз срце и дати идеју о притисцима унутар срца.

Већина новије генерације ехокардиографских машина може приказати срце као 3Д слику која приказује живот попут структуре и функције.

Многи срчани поремећаји мораће се пратити с временом како би се осигурало да остану стабилни и да се не погоршају, те да би се проценио колико је добар одговор на терапију. Ехокардиографија је веома поуздан начин за показивање промена у структури и функцији срца током времена.




Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Ишијадикус бол, познат и као бол у доњем делу леђа који се шири дуж ноге због прит


Iako su ulaganja u zdravstvo širom Balkana među najvećim državnim izdacima, čini se da su pacijenti jednako nezadovoljni, i u članicama EU poput Hrvatske i Slovenije, i na celom...

Зуби су јако битни и када нам нешто није у реду са њима осећамо се нелагодно и једва


Витамин Б12 се често промовише као суплемент који може побољшати енергију, концентра

 Шта је миом? Миоми су најчешће доброћудни тумори глатких мишића материце. Представљају обољење материце које се манифестује формирањем и растом бенигног тумора у миометријуму – мишићном слоју материце. Обично се...


У суботу ће у Галерији Народног музеја у Врању бити одржан 'Омаж Др Вукашину Антићу'. Познати хирург из Врања Вукашин Антић преминуо је 1. априла 2020. године у 62....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА