РТ: Прекомерно време проведено за екраном неповратно утиче на мозак деце

11.12.2018. год.

Извор: Восток / РТ

Најгоре сумње родитеља о ефектима превише времена проведеног поред екрана на њихово потомство делимично су потврђене прелиминарним резултатима нове студије, а ефекти могу бити далекосежнији него што се сумњало.

Деца која проводе више од два сата испред екрана свакодневно имају слабије резултате на тестовима језика и мишљења, према прелиминарним резултатима студије из Националног института за здравље САД. Прва серија података из студије биће објављена следеће године, али као прелиминарни закључак, ови резултати су забрињавајући, с обзиром да просечно дете проведе шест сати дневно на свом телефону или таблету.

Студија истраживања когнитивног развоја адолесцентног мозга вредна 300 милиона долара обухвата истраживање на 11.874 деце старости од 9 до 10 година, укључујући 2.100 близанаца.

Нису сви прелиминарни резултати у потпуности разумљиви док истраживачи не добију више података. На пример, дјеца која проводе више од седам сати дневно испред екрана показала су се да доживљавају преурањено проређивање кортекса у поређењу са њиховим вршњацима који мање бораве уз електронске уређаје . Кортекс је најслабији слој мозга, место сензорног улаза и функције вишег реда која нас вероватно чини људима. На први поглед, ово прерано проређивање кортекса изгледа као још један разлог за панику.

Али истраживачи су упозорили да не можемо донети коначне закључке из овог налаза - корелација не подразумева узрочност, што значи да проређивање може проузроковати нешто друго осим дужег времена провођења испред екрана.

"Не знамо да ли је то лоша ствар", истиче директор студије Гаја Довлинг, објашњавајући како је такво проређивање обично повезано са зрелим мозгом у односу на старост 9 и 10 година експерименталних испитаника, и не зна се шта то значи у млађем мозгу.

Нису сви научници чекали да резултати дају смернице родитељима мале деце. Америчка академија педијатрије препоручује да родитељи избегавају употребу дигиталних медија, осим видео разговора, код деце млађе од 18 до 24 месеца. Др. Димитриј Кристакис, водећи аутор ових смерница, објашњава да бебе не преносе у стварни свет оно што виде на екрану.

Извор
фото: © Pixabay / asderknaster / RT/ vostok.rs

Повезане теме
медицина
истраживање

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

ŽELITE LI SAMO VIRTUELNE PRIJATELJE?

Kompanija Open Ai je najpoznatija po svom modelu veštačke inteligencije Chat GPT. Ali, poput drugih džinova iz Silikonske doline, i Open Ai želi da proširi svoj uticaj.

Кијев тражи 15 година затвора за члана посаде Међународне свемирске станице – медији

Руски космонаут Алексеј Зубрицки налази се у бази података украјинског Министарства одбране као лице које избегава регрутацију и тражен је због издаје