Мађарска је демантовала извештај немачких медија у којем се тврди да је земља спремна да подржи забрану руске нафте и гаса од стране ЕУ као одговор на војну операцију Москве у Украјини.
Будимпешта је потврдила свој став по том питању након што је немачки јавни емитер ЗДФ цитирао изворе који су навели да су „колебљиве“ земље, попут Аустрије, Мађарске и Словачке, „повукле свој вето“.
Портпарол мађарске владе Золтан Ковач написао је на Твитеру: „Не, драги уредници ЗДФ-а, Мађарска се није ’удаљила од свог вета‘. У ствари, став Мађарске о санкцијама за руску нафту и гас остаје непромењен: ми их не подржавамо.“
Мађарска, која се у великој мери ослања на руски увоз енергената, упозорила је да ће прекид снабдевања из Москве наштетити њеној економији.
„Не смемо да усвојимо санкције којима првенствено кажњавамо себе уместо оних које желимо да санкционишемо“, рекао је у недељу Гергели Гуљас, шеф кабинета премијера. Он је објаснио да његова земља доживљава инфлацију већу од очекиване и да је заинтересована да настави да добија „енергију по најјефтинијој цени“.
У одвојеном интервјуу за ХирТВ, Гуљас је потврдио да Будимпешта никада неће подржати ембарго на руску нафту и гас.
ЕУ је у марту представила план за укидање руских фосилних горива до 2030. године, али се зауставила без тренутне забране, пркосећи позивима Кијева да то учини.
Ројтерс је у понедељак цитирао званичнике ЕУ који су рекли да би Брисел могао да изузме Мађарску и Словачку из ембарга на руску нафту, који је наводно у току. Очекује се да ће најновији пакет санкција бити финализован у уторак.
Након што је Запад замрзнуо руску државну имовину као одговор на њену војну кампању у Украјини, Москва захтева да чланице ЕУ пређу на плаћање руског гаса у рубљама. Русија је прошле недеље прекинула испоруке Пољској и Бугарској јер су одбиле да плате у руској валути.
Председник Европске комисије Урсула фон дер Лајен назвала је тај потез „неоправданим и неприхватљивим“. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је данас да је захтев за плаћањем гаса у рубљама оправдан јер је Запад „украо” руску имовину, од којих је „већина зарађена испоруком гаса и нафте”.
Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti