Заштита од сунца и незнања

Само четири одсто потрошача у Србији зна какав препарат тражи, док остатак популације купује насумице ослањајући се на препоруке и скупе рекламе
Уз расхлађивање у базену неопходна и заштита од сунца Фото Жељко Јовановић

Само у последњој недељи европски систем за узбуњивање упозоравао је потрошаче на десетак врста крема за сунчање које су опасне по здравље. Поједини производи, углавном америчке и британске марке, због хемијске опасности повучени су са тржишта Европске уније. И док се тамошњи туристи спремају на летовања пажљиво бирајући средства за заштиту од сунца, купци у Србији, иако је тржиште одлично снабдевено, толико су неинформисани да купују насумице ослањајући се искључиво на цену и препоруку пријатеља. Према неким истраживањима само четири одсто овдашњих потрошача зна какав заштитни производ тражи. Остали, у тоталном незнању, најчешће пред летњу сезону ове изузетно важне производе бирају по мирису не обазирући се на факторе заштите и компоненте који гарантују безбеднији боравак на сунцу.

– Куповина препарата из такозване сунчане колекције код нас је импулсивна. То није добро у тренутку када са свих страна стижу упозорења на опасност од зрачења. Како тотална заштита не постоји (а неки произвођачи имају баш такве рекламне кампање) важно је бирати одговарајући фактор заштите, читати упутство и умерено се излагати сунцу – каже Никола Бунчић, директор продаје фирме „Парк АГ”, домаћег произвођача „топ-тен” колекције за заштиту од сунца.

Кожа „памти” свако излагање сунцу, а наплата долази касније у облику разних оштећења, објашњава наш саговорник. Зато није свеједно ни који производ користимо, ни који фактор бирамо. А шта је СПФ фактор?

– Фактор заштите од сунца (СПФ) представља временскуизложеност сунцу које је теоретски дозвољено пре могућепојаве опекотина. Ако, на пример, ваша кожа под нормалним условима и без икакве заштите почиње да црвени после десет минута излагања сунцу, примена креме са фактором 10 омогућава десет пута дуже сунчање (100 минута) без ризика од појаве опекотина – каже Бунчић.

Иначе, и код нас је прихваћен амерички стандард означавања фактора.

Препарате треба куповати у великим ланцима или апотекама и парфимеријама. Али ни марке мултинационалних компанија које су преплавиле наше тржиште не гарантују увек квалитет. Иако никада не иду мимо локалних правилника и испод доње границе квалитета, дешава се да скуп производ не гарантује квалитет какав добијају купци на тржиштима запада. Велике компаније, познато је, селе своје производње у источне земље одакле се снабдевају потрошачи из нашег региона. У том случају ништа мање нису вредни и домаћи производи. Имају сертификате квалитета, упола су јефтинији (јер послују са Ц-ценовном политиком, односно без плаћања маркетинга), па им је у трци за купцима квалитет једини адут.

У Србији је, сазнајемо, и даље „живо” и сиво тржиште на коме се препродају козметички производи који нису прошли контроле хемијске и микробиолошке исправности. Купац мора да захтева од продавца да му да на увид да декларацију производа уколико она већ није истакнута. Он, такође, мора бити претходно информисан о производима како би изабрао најбољи за заштиту коже.

– Наши купци су међу малобројним у Европи који купе производ, плате и још се извињавају. Потрошачка свест врло споро се мења и годинама се сусрећемо са истим проблемом: како да научимо купца да сам бира, а не да му трговац или скупа реклама креирају мишљење – каже директор продаје фирме „Парк АГ”.

За потрошаче треба нагласити да разлика у цениизмеђу домаћих и увозних производа потиче од трошкова царине и увоза, као и чињенице да су увозни производи изузетно оптерећени трошковима маркетинга. Све домаће фабрике производе козметику искључиво од увозних сировина.

И нишка „Аура” се суочава са сличним проблемом – како се изборити за купце и уверити их да нижа цена не подразумева лошији квалитет.

– Цена одређује марка, али и јака реклама. Козметика се субјективно доживљава, па се од потрошача тешко може очекивати објективан суд. То не значи да скуп производ није квалитетан, али на нашем тржишту се могу наћи производи по повољној цени, који су квалитетнији од оних са полица мултинационалних компанија. Сви купујемо репроматеријал и сировине на истим „пијацама”, а целокупну технологију смо увезли са Запада – каже хемичар Гордана Костић, директор развоја нишке „Ауре”, највећег домаћег произвођача декоративне козметике.

Да треба бити врло обазрив приликом одабира козметичких препарата показује и последње истраживање америчке организације „Кампања за сигурну козметику”. Оно је показало да је у 48 производа за децу и новорођенчад, који се продају у САД, присутан карциноген 1.4-диоксин, а 23 је имало формалалдехид.

На листи непожељних нашли су се и производи (шампони и дечје купке) великих светских компанија. Према америчкој Управи за храну и лекове ФДА, 1.4-диоксин познат је карциноген, који настаје као нуспродукт у производњи козметике на бази петролеја. Произвођачи могу лако уклонити 1.4-диоксин, али то се сада не тражи према козметичким стандардима у САД.

Сви увозни производи код нас пролазе кроз редовну контролу,од утврђивања физичко-хемијских параметара (на основу увозне декларације) до провере здравствене исправности. Статистика каже да је изузетно мали број узорака који не задовољавају неке од ових параметара, али треба имати у виду да се они утврђују на основу декларације произвођача.

Стеван Благојевић, истраживач са Института за општу и физичку хемију, подсећа да јеуСрбији још на снази уредба из 1983. године у којојсу прописане различите обавезе произвођача средстава за хигијену. После више од 20 година ови прописи у неким деловима супотпуно превазиђени.

– Једноставнија подела козметике је на декоративну и функционалну. Наравно, посебан проблем је „доказивање” функционалних особина, рецимо, неке креме за затезање бора. У ЕУ су прописане драконске казне за лажно рекламирање.Значи, оно што обећате у реклами мора да буде тако.Зато се у ЕУ производи функционалне козметике испитују на сличан начин као фармацеутски производи кроз претклиничка и клиничка испитивања што наравно знатно поскупљује развој производа и утиче на цену – објашњава он.

Иначе, код свих производа хемијске индустрије важно једа се адекватно складиште, а производима из ове групе не одговарају температуре испод четири и изнад 30 степени Целзијуса,док повишена влага изузетно неповољно утиче на стабилност.

Јелица Антељ –Стефан Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Сунце и морнари

До двадесетих година прошлог века није се посебно обраћала пажња на заштиту коже од сунца. Међутим, после 1945. године, када је примећено да амерички морнари имају озбиљна оштећења коже због дугог излагања сунчевим зрацима на палубама, проблемом је почела да се бави и козметичка индустрија. Савремена средства имају улогу и да негују кожу, а посебно да компензују губитак воде.Све ове производе у палети нуде само највеће светске козметичке компаније, а цене су разнолике.

На тржишту Србије продају се средства за сунчање – од онихкоја задовољавају основне критеријуме до врхунских којастају и неколико хиљада динара за 150 грама, каже Стеван Благојевић, истраживач из Института за општу и физичку хемију.

-----------------------------------------------------------

Бивши успеси

У бившој Југославији козметичка индустрија била је изузетно развијена, са школованим кадром, технологијом која је била конкурентна западној и високом продуктивношћу. Тако су 1960. године у СФРЈ произведене 1.892 тоне козметичких производа, а 1990. тај број се увећао чак 15 пута и износио 33.691 тону. После 1990. сверепубликепочеле су масовно да увозекозметику.

-----------------------------------------------------------

Савети дерматолога:

– претерано излагање сунцу је опасно по здравље

– облачно небо не штити од сунца

– темељно наносити креме и бирати СПФ фактор по типу коже

– креме наносити сат времена пре изласка на сунце и поново после изласка из воде

– за децу се не препоручују креме испод 40 СПФ фактора