У уставу ЕУ, нема Бога?
Често се, иако смело, говори о заједничким вредностима. Тог мишљења је и борац за људска права професор Бернхард Кемпен са универзитета у Келну.
„С једне стране, постоји државна институционализована страна ЕУ, у којој се гарантују основна људска права и слободе. Међутим, постоји и област која говори о религијским слободама. Једна заједница без бога за мене није замислива. Ми ћемо, наравно, у овој заједници морати да негујемо трансцедентални однос, иначе ће се заједница распасти.“
Појам бога, како је познато, није доспео у европски устав. Међутим, постигнут је договор о европском религијском наслеђу које је један од темеља ЕУ. Та формулација је присутна и у Лисабонском уговору. Да ли је та формулација више од уставне лирике, показаће време.
Формулација религијско наслеђе није конкретна. Она обухвата и све и ништа - католичанство, реформаторске цркве, јеврејство и ислам.
То сазнање је многе хришћане разочарало. Они би најрадије да се прецизира да је у питању европско хришћанско наслеђе. Није ли већ папа Јован Павле ИИ говорио о хришћанству као матерњем језику Европљана? Заштитник црквеног права, професор Штефан Мукел са универзитета у Келну каже:
„Нови европски уговор не садржи недвосмислено оно што бисмо као хришћани могли да очекујемо. При том се мора узети у обзир да у новом европском праву има много одредби које штите правни статус цркве и религијских заједница али штите и појединачне религиозне индивидуе. Много више него што је то био случај у досадашњем европском праву.“
Цркве и религијске заједнице се третирају као нераздвојиви партнер Уније, посебно када је реч о европској интеграцији. Лисабонским уговором је чак предвиђен отворен, транспарентан и непрестан дијалог са црквама и религијским заједницама. Међутим, тај дијалог није шире описан и прецизиран. Теолог Кристоф Мандри са универзитета у Ерфурту целу ствар посматра на прагматичан начин:
„Шта спада у Европу и религијско наслеђе није само историјско питање, већ је то политичко питање данашњице шта све треба да припада. Због тога се мора увидети да је интеграција у европску свест и политичку заједницу нешто што се тиче и муслимана који овде живе. Њима такође треба омогућити ту идентификацију.“
Религијско наслеђе, о коме говори Лисабонски споразум, отворено је дакле за даљи развој Уније. Тиме се европска кућа налази на променљивој основи.
- Извор
- www.dw-world.de
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »