„Шумокрадице“ и „косовокрадице“

У ватреном окршају на простору између Косова и централне Србије, група наоружаних Албанаца је убила младог припадника жандармерије, што је ко зна који пут да се понавља исти сценарио у коме се угрожавају србски животи и имовина, и то не само у јужној покрајини, него чак и ван ње. И све то поред присуства међународних снага, што ствара утисак да је постојање таквих организованих „шумокрадица“, који су у стању да у великим групама успешно ратују са србском жандармеријом, могуће само уз истовремено постојање „косовокрадица“.

То су на свој начин сасвим јасно потврдиле и колеге погинулог србског жандарма, од којих је један у рекао дословно следеће - „Ми имамо осећај да смо глинени голубови у игри коју нам намеће међународна заједница. У таквој свирепој игри, албански сепаратисти вечито имају попуст, увек за њих имају разумевања они који су признали ту квазидржаву на југу Србије“, а на крају су се још запитали „да ли ће и овог пута бити прећутана истина о томе да се заправо ради о још једном злочиначком терористичком нападу на државу Србију“, закључили су огорчени жандарми.

Дакле, ради се о томе да су се десила чак два напада са косовске стране, и то први пут када су наводне „шумокрадице“ отвориле ватру на српску полицијску патролу, и поново следеће ноћи, када је велика група од тридесетак наоружаних Албанаца, што сигурно више личи на озбиљну војну формацију него на залутале појединце, из аутоматског оружја у заседи напала додатне снаге српске жандармерије које су обезбеђивале место на коме се одиграо први инцидент. Тај мучки напад се догодио најмање пола километра унутар централне Србије, надомак села Орловац код Куршумлијске бање, а том приликом је убијен Стеван Синђелић, полицајац са врло симболичним именом, с обзиром да се исто тако звао и чувени србски војсковођа који је погинуо у боју на Чегру против Турака 1809. године.

Штавише, оружани напади косовских Албанаца на полицију и грађане чак и у централној Србији су такорећи постали уобичајена појава, исто као и отимање вредне имовине, која се по ранијој оцени стручњака из шумског газдинства „Топлица“ изражава сумом од преко 500 хиљада евра током целог низа година, а нешто слично су сада констатовали и припадници полиције који контролишу административну линију на подручју општине Куршумлија, који су истакли да Албанци упадају на то подручје већ петнаестак година, још од доласка међународне заједнице на Космет.

И ту долазимо до кључног питања – како је могуће да се дрске крађе праћене убиствима србских полицајаца, као и праве оружане битке са употребом пешадијског оружја, у којима учествују малтене читаве чете борбених „шумокрадица“ - временски поклапају баш са доласком међународне заједнице на то подручје, а то значи са доласком КФОР-а на Косово, односно НАТО снага?

Наравно, међу тим снагама доминирају пре свега оне земље које су, по речима самих припадника српске жандармерије, „признале ту квазидржаву на југу Србије, па стога увек имају разумевања за албанске сепаратисте“. Отуда би можда више имало смисла да се говори о проблему постојања „косовокрадица“, него о проблему наводних „шумокрадица“. Јер једно без другог очигледно не иде.

Ратко Паић,