BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Четири деценије од шетње по Месецу

Четири деценије од шетње по Месецу
20.07.2009. год.
Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство - изговорио је на данашњи дан, пре 40 година, први човек који је крочио на Месец. Милиони људи пратили су Нила Армстронга и развијање америчке заставе на до тада "неосвојеном тлу". Американци планирају нова путовања на Месец, упркос мишљењима да за то не постоје комерцијални разлози и да се треба окренути економски исплативијим истраживањима.
Милиони људи широм света 20. јула 1969. године били су приковани за своје црно-беле телевизоре са којих је светлуцала нестварна слика првог човека на Месецу. Четири деценије касније свет се поново ујединио, али преко интернета.


На сајту WeChooseTheMoon.org, постављеном поводом 40. годишњице спуштања на Месец, од четвртка, 16. јула, дана када је лансиран Аполо 11, емитује се историјски снимак из 1969, у "реалном времену", истом динамиком и у истом трајању.

Захваљујући Твитеру, сви који на тај начин поново или можда први пут доживљавају ту авантуру, могу да размењују утиске и коментаре.

Дотад незамислива мисија Апола 11 била је круна вишегодишњих грчевитих напора на хиљаде стручњака и научника.

Када је у априлу 1961. године, у јеку хладног рата, Јуриј Гагарин облетео Земљу као први човек у космосу, изгледало је да Совјети побеђују своје ривале на свим фронтовима. Само недељу дана касније, операција искрцавања на Кубу доживела је фијаско у Заливу свиња.

Џон Кенеди, тадашњи амерички председник, морао је хитно да повуче потез којим ће повратити поколебани морал нације. Мало је ко, међутим, могао да наслути колико ће високу мету Кенеди поставити током обраћања Конгресу, у мају 1961. године.

"Сматрам да ова нација треба да употреби све своје потенцијале и до краја ове деценије спусти човека на Месец", смирено је објавио Кенеди и додао: "Одлучни смо да одемо на Месец, не зато што је то лако, већ зато што је тешко, уверени да ће овај подухват пробудити оно најбоље у нама".

Ове, данас историјске речи, биле су шок за малобројне инжењере упућене у тајне космичког лета, али је нација здушно прихватила искушења које је пројекат Аполо донео са собом. Буџет НАСА постао је скоро неограничен.

Kosmonauti_i_-Tito.jpg
Космонаути мисије Аполо 11 у Београду
Астронаути код Тита

Одмах по повратку са Месеца, посада "Апола 11" - Армстронг, Олдрин и Колинс су посетили 22 земље међу којима је била и СФР Југославија.

Јосипу Брозу Титу донели су те 1970. године фрагменте месечевог тла, а на ручку у Белом двору су му уручили камен са Месеца.

Тито је њима узвратио табакерама.

Армстронгу, који је крочио на Месечеву површину, дао је ону тешку 146 грама, Колинсу нешто лакшу и трећем, Олдрину, незнатно мању од оне друге. Супруге астронаута добиле су брошеве са коралима, такође редом по величини, као и њихови мужеви.

Три дана лета за 25 кг Месечевог стења и прашине

И тако се 16. јула 1969, на лансирној рампи у мочварама Флориде, нашла посада Апола 11 - Нил Армстронг (капетан), Едвин Баз Олдрин (пилот месечевог модула) и Мајкл Колинс (пилот командног модула).

После три дана лета и 400.000 пређених километара, Колинс је остао да у Колумбији кружи око Месеца, док су Армстронг и Олдрин прешли у месечев модул звани "Орао" и почели завршно спуштање на Месец.

"Орао" се спустио у "Море тишине" 20. јула 1969, у 15 часова и 17 минута по Хјустону а Армстронг је на месечевом тлу изговорио чувену реченицу: "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство". Армстронгу се потом придружио и Олдрин.

Пошто је развијена америчка застава, астронаути су почели слободније да се крећу по Месецу. Током два и по часа "на терену", поставили су више научних инструмената и сакупили око 25 килограма стења и прашине са Месечеве површине.

Након двадесет часова на Месецу, Армстронг и Олдрин су активирали горњи део "Орла", придружили се Колинсу на орбити, а затим су сви заједно кренули кући. Председник Кенеди није доживео да види Американце на Месецу. Убијен је у Даласу 1963. године.

После Апола 11 Американци су још шест пута летели на Месец и начинили још пет успешних слетања. Чим је постало јасно да Совјети немају ни новац ни технологију да ураде нешто слично, Никсон је једва дочекао да обустави нове летове Апола и смањи буџет намењен будућим подухватима.

Совјетско-америчка свемирска трка се успорила након слетања Апола 11 на Месец, а многи сматрају да је њен крај дошао са заједничким пројектом Аполо-Сојуз 1975. године.

Совјетска летелица Сојуз 19 тада је у свемиру пристала на амерички Аполо, дозволивши астронаутима из супарничких држава да пређу у другу летелицу и да учествују у заједничким експериментима.

На Месец поново до 2020. године

Американци сада планирају да се до 2020. године људи поново спусте на Месец. Постоје, међутим, и они који не виде предност у повратку на Месец. Међу њима је Баз Олдрин, који данас каже да не постоје комерцијални разлози за оснивање колоније на Месецу.

Олдрин сматра да би НАСА требало да се усмери ка економски исплативим истраживањима, као што су потенцијални извори минерала на астероидима или на Марсу.

Лунарна мисија могла би да кошта више од 100 милијарди долара, па је председник Барак Обама наредио ревизију тог плана. Комисија која разматра амерички свемирски програм поднеће извештај председнику Обами у августу.

Наравно, и после четири деценије, има много поборника теорије завере који тврде да је прича о спуштању на Месец највећа лаж у историји човечанства, креирана на Земљи, у неком филмском студију. За то се наводе и бројни докази, а један од њих је и фотографија на којој се види како америчка застава пободена у тле Месеца вијори, иако је познато да на Месецу, који нема атмосферу, не може бити ветра.

Неоспорно је ипак да је 20. јула 1969. године човечанство било уједињено осећањем поноса и достојанства.

  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Изабрани председник САД изразио је негодовање због „преварних“ тарифа за пролазак кроз канал и обећао да ће осигурати да трговачки пут не дође у „погрешне руке“.


Ловац F/A-18 оборен је у инциденту „пријатељске ватре“ који је изазвала ракетна крстарица USS Gettysburg изнад Црвеног мора, саопштио је Пентагон убрзо након објављивања саопштења о још једној успешној...

Александар Вучић тврди да ће премијер Словачке Роберт Фицо посетити Русију, док се Београд припрема за изазове у снабдевању гасом.


Одлазећа администрација председника САД Џозефа Бајдена чини све како би осигурала да новоизабрани председник Доналд Трамп не буде у могућности да олакша успостављање мира у украјинском сукобу након повратка...

Председник САД Џо Бајден одобрио је 571,3 милиона долара такозване одбрамбене помоћи Тајвану, наводи се у саопштењу Беле куће у петак. Пекинг, који инсистира да је самоуправно острво део...


Војно-индустријски објекат у Кијеву погођен је високопрецизним оружјем, саопштило је Министарство одбране у Москви.


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА