Пјесма Тоде Матић-Медић

ЗЕМАЉСКИ ИЛИ НЕБЕСКИ ГРЕХ

 

Потражи ме у звезданимпољима,
 

тамоћубити у ноћимладогаМесеца
 

што ми украдедан.
 

Препознаћеш ме -  истасам!
 

Носићу у руцизаставунашељубави.
 

Стајаћунаулазунебескекапије
 

убелојвенцаницисавеломпрегрнута.
 

Љубави, чућешимојуштиклукакокорачам
 

плочникоммогаграда.
 

Свеближеиближесам горе прематеби
 

носим ти безбројземаљскихпорука
 

којесупразне: у њиманишта, семједнепесме.
 

Песмуумалоукрадеветаршто се ковитла
 

исподгустихшума И разгонипесакпомору.
 

Хтедох ти рећи да теволим, алипрећутахи не рекох,
 

а ти наставиидаље да се смешкаш.
 

Љубави, осећам да пролазимкрознекупатњу
 

"Земаљскогилинебескоггреха".
 

Не волимникогвише,  љубав се у менипрозлила
 

одкојесталнобежимиздана у дан.

 

Теодора Тода Матић-Медић

Сиднеј, Аустралија