Монтгомери: Омогућити РС-у да проведе референдум о независности

Напори западних политичара, попут недавне посјета потпредсједника Џозефа Бајдена, личе на укуцавање четвртастог клина у округлу рупу - оцјењује Монтгомери.

Бивши амерички дипломата Вилијам Монтгомери истиче да "никаква количина пријетњи или подстицаја, укључујући брзо чланство у ЕУ или НАТО-у, неће убиједити Србе у БиХ да уступе централној власти значајан дио права и привилегија које су им дате Дејтонским споразумом, а што су муслимани (Бошњаци) и међународна заједница одлучни да спроведу".

У својој колумни у "Њујорк тајмсу" Монтгомери наглашава да су Срби у БиХ "одлучни у томе да имају пуну контролу над својом властитом судбином и страхују да ће, уколико наставе да врше пренос надлежности на централне власти, бројно надмоћнији Бошњаци преузети контролу".

"Крајњи резултат је наставак тензија између два ентитета, дисфункционална држава, а изгледи на успјех дугогодишњих будућих напора западних политичара, попут недавне посјета потпредсједника Џозефа Бајдена, личе на укуцавање четвртастог клина у округлу рупу" - оцјењује Монтгомери.

Бивши амерички дипломата сматра да би рјешење требало да обухвати "обликовање различитог односа унутар БиХ и омогућавање Републици Српској (РС), српском дијелу подијељене земље, да проведе референдум о независности".

"То би морало обухватити мноштво гаранција о будућим односима и морало би бити урађено као комплетни пакет којег би водила и имплементирала међународна заједница" - објашљава Монтгомери у "Њујорк тајмсу".

Он сматра да су САД у БиХ и на Косову упале у замку "политике ровова" која онемогућава постизање стабилности или дуготрајних рјешења, успркос огромном улагању људи и ресурса посљедњих скоро двадесет година.

"На Косову је реалност да га је већина Срба напустила и да се неће вратити. Многи су остали само зато јер вјерују или се надају да могу игнорисати централну власт независног Косова и да могу да наставе да траже од Србије политичку и финансијску помоћ" - пише Монтгомери.

Он појашњава да се, нарочито Срби који живе сјеверно од Ибра, понашају као да у ствари живе у Србији.

"Предсједник Србије Борис Тадић и његова умјерена влада су ухваћени у замку подршке косовским Србима како би спријечили националистички бич док покушавају да се приближе ЕУ", оцјењује Монтгомери и истиче да ове противрјечности постају све видљивије, али и да то није највећа опасност.

"До сада су косовски Албанци били стрпљиви у вези одбијања косовских Срба да признају независност бивше српске покрајине, уздајући се у међународну заједницу да ријеши овај проблем. Али, опозициони политичари на Косову почели су критиковати косовске власти због пасивности по том питању. Ова фрустрација ће расти и довести до даљег погоршања односа између Косова, Србије и међународне заједнице, и до ескалације насиља против косовских Срба" - упозорава Монтгомери.

Према његовим ријечима, проблем је и што се наставља са инсистирањем на томе да је могуће, уз довољно притисака и охрабрења, да се успоставе потпуно функционална мултиетничка друштва у Босни и на Косову, без промјене граница.

"Континуирано смо игнорисали све доказе који су свједочили супротно и жигосали смо као кочничаре све оне који су отворено говорили о алтернативним приступима", наводи Монтгомери.

Подсјетивши на изјаву америчког предсједника Барака Обаме о Ираку да САД неће дозволити да "тежња ка савршеном ставу стане на пут циљевима који се могу постићи", Монтгомери констатује да би био огроман корак ка напретку ако би се исти приступ примјенио на БиХ и Косово.

"Ја знам о чему говорим. Више од 15 година био сам један од оних који су то покушавали. На крају сам схватио да су историјска искуства у овом региону створила начин мишљења који се много разликује од нашег. Ми и даље очекујемо од људи на Балкану да размишљају и дјелују као ми. То се неће догодити" - закључује он.

Зато Монтгомери истиче да је и на Косову и у БиХ потребно размотрити различита рјешења, која се можда неће свидјети и која ће сама по себи имати проблема, али која ће заиста бити - остварива.

"То је једини начин на који међународна заједница може привести крају своје ангажовање на Балкану" .- пише он и додаје да на Косову то вјероватно значи неки облик раздвајања Албанаца и Срба, уз комбиновање узајамног признања, пуног поштовања људских права мањина и бројних слатких мамаца из ЕУ".

"Постоји још један разлог због којега морамо проширити свој начин размишљања. Ми на Западу се понашамо као да смо ми ти који контролишемо шта се дешава у региону. То није тако, као што је доказано избијањем насиља у бившој Југославији 1990-91 и растом Ослободилачке војске Косова 1997-99", подсјећа Монтгомери.

Он указује на чињеницу да и у БиХ и на Косову "независне локалне снаге могу узети ствари у своје руке и у веома кратком року проузроковати обнову насиља које ће бити веома тешко сузбити".

"Ми себи једноставно не можемо приуштити да се још више упетљамо на Балкану" - поручује Монтгомери.

Према његовим ријечима, у оба случаја, у БиХ на Косову, било би потребно показати вољу и спремност да се употријеби војна сила како би се спријечило насиље.

"Као алкохоличар чији је први корак признање да има проблем, ми треба да прихватимо чињеницу да постојећа политика није одржива. Тек тада можемо почети размишљати конструктивно о рјешењима која могу довести до трајног мира у региону" - закључује Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у Бугарској, Хрватској и Србији/Црној Гори и бивши специјални савјетник америчког предсједника о БиХ.