Тропска глиста у Посавини

У Посавском кантону појавила се нова болест, тропска глиста или Дирофилариа репенс, која је потврђена у Заводу за паразитологију Ветеринарског факултета у Загребу.

Наиме, у Ветеринарској станици "Аргус" у Домаљевцу, 4. априла ове године дијагностикована је дирофилариоза код два пса. Власник пса из Домаљевца обратио се Ветеринарској станици "Аргус" и пријавио симптоме опште слабости код свог кућног љубимца. Пас је женка, оштродлаки њемачки птичар, стар 9,5 година, с благо повишеном температуром. Након рутинског прегледа крви, утврђена је дирофилариоза. Други случај забиљежен је само два дана касније код власника пса из Пруда, у општини Оџак, а ради се о женки златног лабрадора, старој око двије године.

- Пас је имао убодну рану испод предњег лијевог аксиларног дијела, промјера око пет центиметара и дубине шест до осам центиметара. Приликом обраде ране, случајно сам извукао црва бјелкасте боје дужине око десет центиметара и дебљине мање од један милиметар. Обзиром да смо већ имали случај дирофилариозе, анализирали смо крв, те под микроскопом видјели обилно брзо кружно кретање паразита, што представља паразитемију. Видјели смо дирофиларије, што се подударало са фотографијама које смо начинили два дана раније - каже Драго Кобаш, др ветеринарске медицине.

Ова болест појављује се у великом дијелу Америке, Азије, Африке, Аустралије, Средоземљу, те у сусједној Хрватској, Словенији, док су у посљедње вријеме регистровани случајеви и у Мађарској и Војводини.

Убодом инвадираног комарца, Д.иммитис улази под кожу животиње или човјека, гдје се даље пресвлачи и мигрира и за око стотину дана улази у циркулацију, те крвотоком доспијева у десно срце, а потом и у велике вене плућног крвотока.

У човјеку, као случајном носиоцу, филарија изазива различита оштећења крвних вена, а самим тим као посљедица може наступити инфаркт плућа.

Да се ради о веома опасној болести по здравље људи потврдио нам је и др Иво Кобаш. Према његовим ријечима, опасност је тим већа јер је на подручју посавске равнице висока концентрација комараца, који су главни преносници ове болести.

- Болест је опасна за живот људи, јер се не зна како ће дјеловати у нашем окружењу, поготово ако се зна да смо у зони гдје су комарци, малтене, домаће животиње. У првом кораку потребно је да се у кругу од око једног километра гдје су се појавили случајеви ове болести узме крв из сваког пса и мачке, те утврди колико је болест раширена. У другом кругу од свих заражених животиња требало би узети крв, како би се утврдило до које границе је болест отишла, а акција свих мора бити веома брза - истакао је Иво Кобаш, др ветеринарске медицине из Орашја.

С друге стране, надлежни инспекцијски органи у овом кантону сматрају да овоме не треба придавати велики значај.

- Болест није опасна. Број смртних случајева у свијету у просјеку је веома мали, а болест није на попису болести ветеринарске службе - каже Тадија Агатић, ветеринарски инспектор у Влади Посавског кантона.

Ова тропска зооноза не налази се на попису зооноза у БиХ, али потврда Ветеринарског факултета из Загреба о присуству ове болести изазвала је страх код становника. Због свега тога, предсједник Владе Посавског кантона, Мијо Матановић, заказао је хитан састанак, како би се размотриле могућности рјешења овог проблема.


Зараза код школе

Један обољели пас је убијен, док власник другог, из Домаљевца, не дозвољава уклањање свог љубимца. Стручњаци, међутим, тврде да је код тог пса болест у далеко тежем стадијуму. Проблем добија на тежини када се зна да се обољела животиња налази поред дворишта Основне школе у Домаљевцу.


У свијету умрло око 700 људи

Анто Петрић, министар пољопривреде, водопривреде и шумарства у Влади Посавског кантона, каже да ће Влада провести контролу крви паса и мачака у мјестима гдје су пронађени заражени пси.

- Изоловали смо животиње и сада слиједи лијечење, а ако то не успије, бићемо принуђени да уклонимо заражене животиње - казао је Петрић, те додао да је у посљедних стотину година од ове болести у свијету умрло око 700 људи.