Караџићева одбрана тражи разговор са Билтом

Одбрана Радована Караџића затражила је од судског већа Хашког трибунала да јој омогући разговор са шведским дипломатом Карлом Билтом.

Тема разговора би био споразум којим је, како тврди одбрана, амерички дипломата Ричард Холбрук 1996. Караџићу гарантовао имунитет од Трибунала.

Бивши председник Републике Српске оптужен је за геноцид и злочине против човечности над Муслиманима и Хрватима у БиХ 1992-95.

Од првог појављивања пред Трибуналом, крајем јула прошле године, Караџић тврди да му је Холбрук гарантовао имунитет. Судско веће је, међутим, већ одлучило да - чак и да споразум с Холбруком постоји - наводни Караџићев имунитет пред Трибуналом нема никакву важност, те да би само могао бити узет у обзир при евентуалном одређивању казне.

У објављеном поднеску, одбрана наводи да је у лето 1996. Билт, као високи представник међународне заједнице у БиХ, био у свакодневном контакту са Холбруком, те да су „заједнички били одговорни да испослују оставку Караџића” уочи првих избора после потписивања Дејтонског мировног споразума.

„У својој књизи, Билт описује уско координисане напоре које су он и Холбрук чинили да добију Караџићеву оставку у јулу 1996.

Карадзић, стога, верује да Билт има информације у вези са одредбама споразума са Холбруком, укључујући и обећање да Караџић неће бити подвргнут кривичном поступку пред Хашким трибуналом”, пише у поднеску.

Караџић прецизира да је крајем марта и крајем априла ове године писмом затражио од шведског амбасадора у Хагу да његовом правном саветнику Питеру Робинсону омогући разговор с Билтом, који је сада министар иностраних послова Шведске.

Будући да шведске власти нису одговориле, одбрана је од судског већа затражила да позове званични Штокхолм да министра Билта учини доступним за разговор с правним саветником оптуженог.

Билтову недоступност, одбрана је навела као разлог да јој се, по други пут, одобри додатно време за улагање захтева за одбацивање оптужнице и обуставу поступка, који заснива на тврдњи да Караџић ужива имунитет који му је гарантовао Холбрук, у име САД и УН.

Тај поднесак, Караџић би требало да уложи до 7. маја.

Као други разлог за продужење рока, у поднеску је истакнуто да САД још нису одбрани доставиле све документе о састанку Холбрука са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем, 18. јула 1996. у Београду, на којем је наводно постигнут споразум о Караџићевом имунитету.

По одбрани, вашингтонска администрација још није одобрила ни да Караџић у захтеву за одбацивање оптужнице цитира делове разговора које је његов правни саветник Робинсон, половином априла у Вашингтону, водио са америчким дипломатом Филипом Голдбергом који је на састанку Холбрука са Милошевићем водио белешке.

У Караџићевом поднеску пише да и америчке власти још нису одобриле ни да одбрана употреби дипломатску депешу коју је 22. јула 1996. Стејт департменту упутио тадашњи амбасадор САД у Сарајеву Џон Мензис.

Та депеша је, по тумачењу одбране, „важан документ који подржава његову тврдњу да је постојао споразум” којим је Холбрук обећао Караџићу имунитет од Трибунала.

Давање дозволе за употребу, САД су, у складу са правилима Трибунала, претходно поставиле као услов за достављање докумената Караџићу, као и интервјуе са својим званичницима.

Бивши председник РС оптужен је за геноцид над несрбима у Сребреници и још 11 општина у БиХ, те за прогон и друге злочине, укључујући и узимање међународних талаца.

Караџић је ухапшен у Београду 21. јула прошле године, а у Хаг је пребачен девет дана касније. У првом појављивању пред Трибуналом, одбио је да се изјасни о кривици, после чега је судија Бономи у спис, у складу са правилима, увео да је оптужени изјавио да није крив.