Дан сећања на жртве Јасеновца

Комеморације и парастос у знак сећања на више од 600.000 људи убијених у усташком логору Јасеновац одржане у Републици Српској и Хрватској. Полагању венаца у Доњој Градини присуствовала и делегација Србије на челу с премијером Цветковићем. Комеморацији у спомен комплексу у Јасеновцу присуствовали представници хрватске Владе, Сабора и председник Месић.

Његово преосвештенство владика бањалучки Јефрем служио је литургију за упокојене невине жртве јасеновачког логора Доња Градина у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици код на највећег гробног поља "Храстови".

Молитву за жртве фашистичког терора "Кадиш" служио је рабин Јеврејске заједнице у БиХ Јозеф Атијас, док је молитву за страдале Роме упутио представник Ромске заједнице и потпредседник Светског парламента Рома Драгољуб Ацковић из Београда.

Парастосу је претходило полагање цвећа и венаца на спомен плочу крај Вечне ватре на гробном пољу "Топола", где су паљене свеће за невине жртве јасеновачког логора.

Венце су положили прежели јасеновачки логораши, председник Републике Српске Рајко Кузмановић, председник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић, делегација Владе Српске на челу са премијером Милорадом Додиком као и делегација Србије коју је предводио премијер Мирко Цветковић.

Премијер Србије је поручио да је Доња Градина један од националних симбола страдања, опомиње нас да не смеју нестати из сећања сви они који су изгубили животе само зато што су били друге нације и друге вере.

"Злочини, неприхватљиви цивилизованом друштву, разуму и моралу морају бити осуђени, ова порука интерес је свих који живе на овим просторима и основа боље будућности коју би требало градити", поручио је премијер Србије.

"Настојмо да се боримо за истинске цивилизацијске вредности, настојмо да се боримо за свет у којем неће бити злочина. Прошлост и будућност нас обавезују да не дозволимо да икада више насиљу буду изложени они који су другачији, или који другачије мисле".

Ми смо изабрали пут мира на балканским просторима, нагласио је Цветковић и поручио да је Србија опредељена да, остварујући своје циљеве, поштује и разуме друге, да осуђује све злочине и да нико не носи бреме колективне кривице.

Литургији је присуствовао велики броју грађана Републике Српске, потомци и родбина настрадалих, представници општине Козорска Дубица, републичке и општинских борачких организација, заменик високог представника у БиХ Рафи Грегоријан, представници дипломатског кора у БиХ и делегација Израела.

Комеморација у Хрватској

Комеморација поводом 64. годишњице пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац одржана је у комплексу Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац у Хрватској.

Присутнима се, између осталих, обратио председник Хрватске Стјепан Месић, који је нагласио да неће дозволити порицање усташких злочина као ни политизовање страдања у Јасеновцу изједначавањем усташким злочина са злочинима из "домовинског рата".

Месић је осудио сваки злочин који игде икада учињен у хрватско име.

"Последњих недеља сведоци смо дивљања оних који се не могу помирити с ноторним чињеницама, очигледно им приближавање краја мог мандата даје знак да могу да компромитују жртве антифашизма а ја им кажем да им то неће проћи".

"Нападају и мене лично и моју породицу али на то се може одговорити само шутњом. Полуприучени историчари, оптуженици или осуђени за тешке злочине могу добити само такав одговор од мене као председника републике јер наш Устав подразумева борбу против фашизма", рекао је Месић.

Окупљенима су се обратили представник заробљеника јесеновачког логора Анкица Штефанац, представници хрватске Владе, Хрватског сабора и Савета Спомен подручја Јасеновац.

Код споменика Камени цвет положени су венци, служена је молитва и одржан минут ћутања у знак сећања на све невино страдале у том логору.

Страдало више од пола милиона Срба

У концентрационом логору Јасеновац током Другог светског рата усташе су на свиреп начин убиле више од пола милиона Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 120.000 антифашиста, припадника осталих народа и народности. Међу жртвама Јасеновца је и више од 22.000 деце, углавном српске.

Већина јасеновачких логора била је у југозападној Славонији на подручју Хрватске, док су с друге стране Саве у Републици Српској била масовна стратишта, од којих је највеће Доња Градина на коме је скончало више од 366.000 жртава.

Тачан број жртава у Јасеновцу није никад утврђен, а у у бившој Југославији и околностима политике "братства и јединства" истина о размерама овог геноцида била је непожељна.

Извештај државне Комисије ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и њихових савезника као и Центар "Симон Визентал" говоре о томе да је у логорима Јасеновца страдало између 600.000 и 700.000 људи.

Последња група жена ликвидирана је у предвечерје 21. априла, а 22. и 23. априла део преосталих мушких заточеника одлучио се на очајнички покушај пробоја из логора, који је преживело само њих 118.