Бојкот конференције УН о расизму

Након изјаве иранског председника Ахмадинежада да је Влада Израела расистичка, делегати више држава напустили Конференцију УН о расизму. Осам држава, предвођених Сједињеним Америчким Државама, бојкотује скуп због страха од коришћења конференције за решавање верских сукоба и критиковање Израела. ЕУ без јединственог става према учешћу.

Делегати више држава демонстративно су напустили конференцију Уједињених нација о расизму када је ирански председник Махмуд Ахмадинежад израелску владу назвао расистичком.
Изјаве Бан Ки Муна и Махмуда Ахмадинежада
Бан Ки Мун жали због бојкота

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун изразио је жаљење због одлуке појединих земаља да бојкотују конференцију о расизму која почиње уз учешће више од 30 земаља.

"Дубоко жалим што су неки одабрали да буду по страни. Надам се да то неће дуго трајати", рекао је Бан.

Према његовој оцени, конференција у Женеви је требало да буде наставак оне одржане у Дурбану односно да буде у знаку "нове ере мултилатералности" и са "мање конфронтација и више дијалога, са мање идеологије и више међусобног разумевања".

"Јер ниједно друштво није отпорно на расизам, без обзира да ли је богато или сиромашно", поручио је генерални секретар УН.

Феномен расизма, рекао је Бан, може да добије "институционализовани облик, а на то нас стално подсећа холокауст", али може да буде изражен и на мање формалан начин "као што је антисемитизам и од недавно 'исламофобија".
Израел "повређен и осрамоћен"

Председник Израела Шимон Перес саопштио је да је "дубоко повређен и осрамоћен" што је председник Ирана Махмуд Ахмединежад позван да говори на конференцији УН о расизму у Женеви и то баш на дан када у Израелу почиње обележавање сећања на холокауст у Другом светском рату.

"Мора бити граница чак и неутралности Швајцарске. Данас је тај дан. Тај човек ће говорити. То је изглед за будућност", нагласио је Перес, означивши Иран "центром мржње, крви и терора".

"Осећам се дубоко повређеним и осрамоћеним да се уочи дана комеморације за холокауст расистичка конференција отвара у Женеви са Махмудом Ахмединежадом као главним говорником", навео је председник Израела у саопштењу.

Перес је изразио поштовање према "Сједињеним Америчким државама и осталим земљама које су одлучиле да не присуствују тој срамоти и чувају лице хуманисти и наду за људе који би желели да виде свет без расизма, без терора, без вешања и без хушкања".

Израел је позвао свог амбасадора у Швајцарској на консултације, у знак протеста због конференције УН.

Позив амбасадора на консултације уследио је непун дан након што се председник Швајцарске Ханс-Рудолф Мерц састао са иранским колегом Ахмединежадом.

"Након Другог светског рата прибегли су војним агресијама како би читаву једну нацију протерали из домова, а све под изговором патњи Јевреја", рекао је Ахмадинежад на конференцији.

Према његовим речима, Јевреји су послали мигранте из Европе, САД и других крајева света како би успоставили потпуно расистичку владу у окупираној Палестини.

" У ствари, као компензацију за страшне последице расизма у Европи, помогли су да у Палестини на власт дође најокрутнији и најрепресивнији расистички режим", истакао је Ахмадинежад.

За Ционизам, политички национални покрет Јевреја, Ахмадинежад је рекао да "персонификује расизам", а следбенике покрета оптужио да "користе економске и политичке ресурсе како би ућуткали противнике".

Представници држава који су напустили конференцију најавили су да ће се вратити у салу када ирански председник заврши излагање.

Говор иранског председника поздрављен је аплаузом неких делегација које су остале у сали.

Британски амбасадор Питер Гудерам, чија је држава одлучила да не пошаље представника у Женеву, сматра да "таквим срамним антисемитским опаскама није место на конференцији УН против расизма".

Француски амбасадор Жан Батист Матеи истакао је да је "штета што Ахмадинежад конференцију држи као таоца", нагласивши да су учесници спремни за озбиљну дискусију.

Женева је домаћин четвородневне конференције Уједињених нација о расизму, на којој се оцењује напредак у остваривању циљева које је поставила Светска конференција у борби против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције.

Припрему конференције Дурбан II, у женевској Палати нација, обележило је очекивање да ће у центру пажње бити иступање председника Ирана Махмуда Ахмадинежада и одустајање многих земаља од учешћа.

САД, Израел, Аустралија, Канада, Холандија, Немачка, Нови Зеланд и Пољска бојкотују конференцију, објашњавајући одлуку страхом да би конференција могла да буде само терен за вршење притиска на решавање верских и међуконфесионалних сукоба.

Председник Ирана један је од ретких који је прихватио позив УН за учешће на заседању у Женеви, а својевремено је изјавио да Израел треба да буде "избрисан са мапе", а холокауст назвао "митом".

Европска унија нема заједнички став према учешћу на конференцији.

Француска, као и Британија и Чешка, је упутила амбасадора, али је министар иностраних послова Француске Бернар Кушнер раније најавио да ће француски представник напустити заседање уколико председник Ирана буде износио "антисемитске оптужбе.

"Нећемо толерисати никакве ексцесе, никакве провокације", рекао је Кушнер.

Немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер позвао је земље које буду учествовале на конференцији да не користе састанак "за друге циљеве", најављујући да ће Берлин пратити ток конференције пажљиво као посматрач.

Пољска истиче да је Варшава увек имала као приоритетан циљ борбу са појавама расизма и ксенофобије, али да,"на жалост, постоји основ за страховање да ће конференција бити поново искоришћена, као у Дурбану 2001. године, као форум за недопустива иступања и поступке, који противрече духу уважавања других раса и религија".

Западне земље страхују да би муслиманске државе могле да иступе са оштром критиком Израела због угњетавања Палестинаца и да искористе конференцију као својеврстан антиизраелски суд, као и да покушају да ограниче слободу дискусије када се поведе реч о исламу.

Наставак конференције у Дурбану

Конференција се одржава као наставак првог таквог форума који је одржан у јужноафричком граду Дурбану 2001. године и на њему се планира разматрање проблема борбе против свих појава расизма, ксенофобије, верских и других облика дискриминације.

Планира се разматрање испуњавања Декларације из Дурбана и Програма активности борбе против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и других манифестација нетрпељивости повезаних са њима.

Делегације САД и Изреаела су демонстративно напустиле форум у Дурбану, сматрајући да су у завршном документу активности Израела на палестинским територијама окарактерисане као расистичка политика.

Портпарол Стејт департмента Роберт Вуд рекао је да је завршни документ, упркос недавним изменама, и даље неприхватљив за Вашингтон, пошто понавља закључке са форума у Јужној Африци.

Заменик министра иностраних послова Русије Александар Јаковенко изјавио је да се различит однос земаља према појавама расизма, ксенофобије и нетрпељивости одразио и на њихов однос према конференцији.

Према речима Јаковенка, због скандала у Данској, са карикатуром пророка Мухамеда, која је повредила осећања милиона муслимана, исламске земље залажу се да завршни документ из Женеве укључује одредбе које би осигурале уважавање ислама.

Врховни комесар УН за људска права Наванетхем Пилеј рекла је да "шокирана и дубоко разочарана" одлуком појединих земаља да не учествују на конференцији.

"Све разлике могу бити превазиђене у дијалогу, а одустајање од њега не може се сматрати конструктивним", рекла је она.

Нацрт завршног документа из Женеве рађен је дуго и са тешкоћама, а према дипломатским изворима, у њему ће бити констатован "одређени напредак" у реализацији одлука из Дурбана.

Јеврејске организације поздрављају бојкот

Централни савет Јевреја у Немачкој поздравио је одлуку владе у Берлину да не учествује на конференцији УН.

Немачки бојкот конференције поздравио је и Амерички јеврејски комитет (АЈЦ).

Генерални секретар организације Дејвид Харис је оценио да су савезна канцеларка Ангела Меркел и шеф дипломатије Штајнмајер овим гестом "потврдили изузетно пријатељство Немачке према Израелу".

Потпредседник Централног савета Јевреја у Немачкој Дитер Грауман позитивно је оценио немачку одлуку наводећи да је конференција "ионако само пропагандни шоу за фанатичне израеломрсце".

Грауман је додао и да је "срамота" што ЕУ у вези са учешћем на конференцији није донела јединствен став.

Немачка опозициона Левица је бојкот, који представља први изостанак Немачке са једне конференције УН, назвала "медвеђом услугом коју је земља учинила борби против расизма и антисемитизма".

Но, одлуку је оштро критиковао и спољнополитички стручњак владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Ангеле Меркел, Вили Вимер.

Оцењујући да одлука "не показује баш мудрост немачке спољне политике" Вимер је рекао да се одлука о учешћу на конференцији УН "не може доносити зависно од тога да ли нам неки од говорника одговара или не".