BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Неко из СИПА мора да сноси посљедице

Неко из СИПА мора да сноси посљедице
16.03.2009. год.

Њемачка није задовољна начином подношења извјештаја СИПА Тужилаштву БиХ против премијера РС и неколико особа из РС и неко мора сносити посљедице због тога, рекао је Гернот Ерлер, савезни министар Њемачке.

Неко из СИПА мора да сноси посљедице

"Јако је лоше када се то дешава са таквим институцијама, које дјелимично стоје под контролом и под утицајем ОХР-а и међународне заједнице, које се морају посебно стриктно држати правила", навео је Ерлер.

Он је нагласио да Њемачка подржава улаз БиХ у ЕУ, али да због лоших искустава са пријемом Бугарске и Румуније неће бити попуштања, нити убрзаног пријема за било коју земљу.

НН: Постоје мишљења да у посљедњих неколико година спољна политика ЕУ није пуно тога постигла на западном Балкану. Да ли се Ви с тиме слажете?

ЕРЛЕР: Ако идемо даље назад у прошлост, ја бих се с тиме сложио. Једна од тамнијих мрља на мапи Европе је рат који се десио на европском тлу деведесетих година са више од два милиона избјеглица и више од 300.000 погинулих. Али након тога мислим да је вођена једна разумна политика јер смо понудили европску перспективу балканским земљама. И Њемачка је увијек улагала напоре да се та политика до краја проведе упркос критичарима којих има пуно. Ту постоји један објективан проблем, а то је проблем могућности Европе за даље ширење. То много зависи и од ратификације Лисабонског уговора.

НН: Македонија има проблем због имена с Грчком, питање Косова није до краја ријешено, БиХ такође има проблеме, а сада постоји и гранични проблем Хрватске и Словеније. Није ли то доказ да европска политика на Балкану не успијева?

ЕРЛЕР: Не слажем се. Политички успјех се не мјери тиме колико има проблема, него има ли адекватних одговора и да ли постоји простор за дјеловање. У свим подручјима које сте поменули показује се да је Европа нешто позитивно урадила. Након проглашења независности Косова, напетости су смањене, а стање је стабилније. Улажемо напор и у рјешавање словеначко-хрватског питања. У овом тренутку ипак је највећа брига БиХ.

НН: Како коментаришете да у БиХ толико година након рата и даље постоји јако присуство међународне заједнице?

ЕРЛЕР: Након смањења напетости на Косову наша пажња је поново усмјерена на БиХ и овдје смо пред једном новом фазом. Ви знате да се Њемачка залаже за затварање ОХР-а и утврђивање мандата европског специјалног представника, али постоји још неколико предуслова за затварање ОХР-а. Ми желимо да земља сама преузме одговорност. Можда ћете рећи да то траје предуго и то је тачно, али БиХ је најкомпликованији случај у конфликтима на Балкану током деведесетих година.

НН: Неки кажу да је присуство међународне заједнице доказ да европска политика ипак не функционише добро у БиХ?

ЕРЛЕР: Ситуација је таква да различито груписање, које је углавном на етничким линијама, захтијева јако ангажовање међународне заједнице. Ми смо пуно помогли БиХ. Европа је у БиХ инвестирала скоро десет милијарди евра, а то је новац наших пореских обвезника. Није увијек било лагодно за вас да се препустите међународној заједници. Зато мислим да је крајње вријеме да се то промијени.

НН: Неки кажу да је потребно да ЕУ ипак направи уступке како би се БиХ и друге балканске земље што прије прикључиле ЕУ?

ЕРЛЕР: Имали смо нажалост лоша искуства са политичким уступцима у приступном процесу, као на примјер код приступања Бугарске и Румуније. Тада смо направили уступке јер смо рекли да ћемо преостали дио посла у питањима као што су правна држава, борба против корупције и слично, урадити касније. То није било добро. Сада имамо прагматичнији и одлучнији став ЕУ да више нема уступака. Чак и ако би то било сврсисходно и ако би то помогло у процесу, то се више неће дешавати. Друго, нема више ни групног приступа ЕУ. Ми смо 1. маја 2004. године у ЕУ примили 10 земаља. Сви су дошли у исто вријеме. Ни тога више нема. Од сада ће то ићи само према индивидуалним заслугама. Прва ће вјероватно бити Хрватска, али неко ће нажалост морати бити задњи. И о томе морате водити рачуна.

НН: Како коментаришете недавни случај око извјештаја који је СИПА поднијела против премијера РС и више особа из РС Тужилаштву БиХ?

ЕРЛЕР: Наравно, разумјећете да вам не могу ништа рећи око евентуалне кривице или невиности било кога, али и ми смо пажљиво проучили цијели тај поступак и закључили да он није био проведен према правилима. Било је пуно нерегуларности. То се мора разјаснити и Њемачка сматра да неко мора сносити посљедице због тога. Јако је лоше када се то дешава са таквим институцијама, које дјелимично стоје под контролом и под утицајем ОХР-а и међународне заједнице, које се морају посебно стриктно држати правила. Због тога смо незадовољни начином на који је то проведено.

НН: Шта би се десило да у Њемачкој замјеник шефа Савезне полиције упути извјештај у Савезно тужилаштво у вези с предсједником једне њемачке савезне земље без знања директора полиције и главног тужиоца?

ЕРЛЕР: То је тешко успоредити јер ми имамо институције које функционишу према праву и прописима, а нисмо ни под контролом међународне заједнице, али као и у било којој другој земљи то би изазвало много гњева.

НН: Прије неколико дана Хришћанско-демократска унија Њемачке (ЦДУ) је у изборном програму за европске изборе навела да након пријема Хрватске треба направити паузу у ширењу ЕУ. Треба ли ми у БиХ да се забринемо?

ЕРЛЕР: Мислим да то треба узети за оно што јесте, а то је предизборна кампања, али чињенице су другачије. У овом тренутку имамо обавезујући програм Владе у великој коалицији у којем стоји да европска перспектива за све балканске земље остаје на снази. То је став и моје партије, СПД-а. Око тога ће бити још пуно говора и у предизборној кампањи у септембру за њемачке изборе, али ми сматрамо да је политика проширења у ствари политика мира. Алтернатива би поново били ратови попут оних деведесетих година. За мене би било посебно проблематично ако сад неко покуша да тим земљама затвори европска врата.

Дејан Шајиновић



  • Извор
  • Независне новине
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете


Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...

Кијев је прекршио „правила ратовања“ циљајући високог војног официра у Москви, изјавио је Кит Келог


Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...

Новоизабрани председник САД одбио је да коментарише да ли је већ било контаката са Кремљом


Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА