Руси неће да попусте НАТО

Криза у односима Русије са САД и НАТО око намере Вашингтона да изгради одбрамбени ракетни систем у Европи ушла је јуче у нову фазу. У Бечу је почео хитан, четвородневни састанак представника земаља потписница споразума о конвенционалном наоружању у Европи из 1990. године.
Састанак је заказан на иницијативу Русије, након најаве председника Владимира Путина да би званична Москва могла да стави мораторијум на споразуме о неширењу наоружања са САД и НАТО. Сличан став јуче је у престоници Аустрије изнео и Анатолиј Антонов, шеф руске делегације.
„Русија размишља о суспензији учешћа у кључном споразуму о наоружању са Европом. Ипак, ми не размишљамо о потпуном напуштању споразума. Главни проблем је ограничавање размештања војних снага. Према споразуму, Русији се не омогућава да слободно размешта своје оружане снаге на сопственој територији“, рекао је Антонов.
Он је додао да на састанку у Бечу неће бити речи о америчком одбрамбеном ракетном систему, који ће бити тема разговора између председника САД и Русије Џорџа Буша и Владимира Путина на састанку почетком јула у Америци.
Споразум о конвенционалном наоружању у Европи ограничава размештање тенкова и трупа у земљама чланицама НАТО и некадашњег Варшавског пакта у Источној Европи. Споразум прописује са колико наоружања може да располаже НАТО, односно Варшавски пакт. У међувремену, иако су бивше чланице Варшавског пакта попут Пољске и балтичких земаља постале чланице НАТО, оружје које се налази на територији тих земаља и даље се приписује Варшавском пакту, због тога што чланице НАТО нису ратификовале измењени споразум из 1999. којим се констатује измењено стање након распада СССР. Русија је потписала нову верзију споразума којом су предвиђена ограничења за тешко наоружање.
Међутим, он не може да ступи на снагу јер га већина чланица НАТО још није ратификовала, а као главни разлог се спомиње то што Русија није испоштовала преузете обавезе. То су прихватање Русије за размештање међународних мировних снага у Придњестровљу, сепаратистичкој провинцији у Молдавији где већином живе Руси, и повлачење руских трупа из Грузије. Константин Косачев, председавајући Комитета за међународне односе у Думи каже да је узрок спора одбијање НАТО и САД да узму у обзир ставове Русије:
„Русији је доста тога да нико не узима озбиљно њене ставове. Ако желите Русију као партнера, најмање што морате да урадите јесте да разговарате с нама. У супротном, морамо да предузмемо кораке који ће показати да ситуацију схватамо озбиљно.“

Руски радар „Габала“ види пола света

Консултације стручњака из Русије и САД алтернативном антиракетном штиту у Азербејџану, који је предложио председник Владимир Путин, требало би да почну наредног месеца, изјавио је генерал Јуриј Балујевски, начелник руског генералштаба. Предлог Путина подразумева да Америка одустане од изградње штита у Чешкој и Пољској, јер Русија у Азербејџану поседује већ радарску станицу, једну од највећих у свету - „Габала“. Он би могао да буде алтернатива делу штита који САД треба да изграде у Чешкој, који подразумева радар средњег домета. Није понуђена алтернатива за важнији део штита - десет одбрамбених ракетних система који САД планирају да поставе у Пољској. Да би систем који је Путин предложио „прорадио“, радарска станица би морала да се повеже са системом за пресретање ракета. „Габала“ радар у Азербејџану покрива цео Индијски океан, Блиски исток и северну Азију. Њега је направио некадашњи Совјетски Савез 1985. и омогућује откривање лансирања балистичких пројектила у кругу од 6.000 километара. Опслужује га око 1.000 руских војника. После распада Совјетског Савеза, Русија и Азербејџан су потписали уговор о изнајмљивању радарске станице Русији до 2012. године, и то за седам милиона долара годишње.