Уставне промјене у БиХ могу да запале Балкан
Живимо у ровитом окружењу и у будућности биће нам потребно много кадрова, којима је безбједност занимање и професија. Због тога смо и одлучили да Факултет безбједности при Универзитету у Београду већ ове јесени отвори своје одјељење у Бањој Луци
Ово је у интервјуу "Фокусу" рекао професор доктор Владимир Н. Цветковић, декан Факултета безбједности из Београда, напоменувши да ова установа већ има веома добре везе с институцијама Републике Српске.
ФОКУС: Република Српска, очигледно је, кубури с кадровима из области безбједности. Мислите ли да ће отварање једног оваквог факултета помоћи да се ствари промијене?
ЦВЕТКОВИЋ: Тачно је, Република Српска заиста кубури с овим кадровима. Примјера ради, на нашем факултету имамо много људи из МУП-а РС на различитим специјалистичким студијама, затим неколико има пријављене магистарске радове и докторате, а неки су и на основним студијама. Одатле је, да тако кажем, потекла иницијатива да би нешто требало да урадимо по овом питању.
ФОКУС: Каква је тренутна безбједносна ситуација на овим, да их тако назовемо, нашим просторима?
ЦВЕТКОВИЋ: Живимо у ровитом безбједносном окружењу, најкраће је што могу да кажем о томе. И то није нешто што је од јуче. Овдје стабилности нема, јер се овдје, а при томе мислим и на Србију и на БиХ, Хрватску, Црну Гору, Македонију и цијелу Југоисточну Европу или Западни Балкан, како вам је драже, преплићу интереси многих јаких држава свијета. А када је таква ситуација на терену, неминовно страда локално становништво. Ових дана видимо како се појачавају безбједносне пријетње на простору БиХ. О Србији нећу ни да говорим, јер ситуација с Косовом јесте нешто што ће дугорочно да држи у нестабилности цијели тај регион.
ФОКУС: Који су то безбједносни ризици првенствено изражени у БиХ?
ЦВЕТКОВИЋ: Уставно прекомпоновање БиХ један је од најактуелнијих безбједносних ризика. Постојећи уставни поредак у БИХ јесте посљедица грађанског рата, који је, такорећи, јуче буктио на овим просторима. Мијењати тај уставни поредак, с једне стране, јесте шанса да се ствари поставе на нов, свјежији и перспективнији начин, али с друге стране, отвара могућност да ствари оду у другу крајност. То значи, повећање нестабилности, омогућавање локалних чарки, затим и озбиљних сукоба, које нико неће мирно посматрати са стране. Оно што је посебно опасно јесте чињеница да само један мали инцидент или конфликт у БиХ може да запали цијели овај простор. Био би то класичан домино ефекат. Преко ноћи би ушли у нови зачарани круг крвавих сукоба.
ФОКУС: Шта мислите, коме би, уопште, било у интересу да изазове некакав нови сукоб у БиХ?
ЦВЕТКОВИЋ: Свакоме ко покушава да наметне своју вољу против воље других. Јасно је да сваки једнострани потез води у велики проблем. Чак и ако тај потез повуче дојучерашња неприкосновена сила. Предвидјети шта ће се у наредне двије, три или десет година догодити у БиХ, мислим да је потпуно немогуће. Не само због тога што су локални актери такви какви су и што имају некакве међусобне неријешене рачуне, већ због тога што је спољни оквир потпуно непредвидив. Једнострани, насилни потези никоме неће донијети добро, тога су свјесни сви, и локални и спољни играчи.
ФОКУС: Колико су безбједни грађани у земљи у којој први човјек Министарства безбједности упорно негира постојање опасности од тероризма?
ЦВЕТКОВИЋ: Тај човјек очигледно води класичну политику ноја - глава у пијеску док опасност не прође. Тероризам није ирелевантна појава, нико нема право да игнорише лица или информације које указују на присуство опасности од терористичких напада. Чак и ако се покаже да су одређене информације биле нетачне, реаговати се мора!
ФОКУС: По вама, колико смо данас близу или далеко од Европске уније?
ЦВЕТКОВИЋ: По ономе што се може чути из Брисела, али и Лондона, врата Европске уније за наше земље биће можда отворена тек 2018. године. Оно што је посебно важно нагласити јесте чињеница да ћемо у Европу ући сви заједно, а не појединачно, како се то упорно жели приказати. Исто тако, морамо знати да многе ствари не зависе од нас. Ући ћемо у ЕУ онда када нам то они дозволе.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »