„Мали НАТО“ формира снаге за брза дејства

Савет Организације споразума о колективној безбедности (ОСКБ) одобрио је формирање Заједничких снага за брза дејства, које ће бити стациониране у Русији, а одговориће на претње безбедности на простору од Белорусије до Таџикистана.
Нацрт споразума је потписан на самиту лидера седам земаља ОСКБ Русије, Јерменије, Белорусије, Казахстана, Киргистана, Таџикистана и Узбекистана. Председник Руске Федерације Дмитриј Медведјев је после сусрета лидера те организације у ужем саставу, на пленарној седници ОСКБ рекао: Договорили смо се да је неопходно формирати јединствене снаге. Тиме ће бити омогућено оперативно реаговање на претње. Сви присутно су се сагласили да је неопходно да се донесе таква одлука.
Јачање војног елемента
„Мали НАТО“, како је већ овај савез добио назив у свету, има за циљ обезбеђивање националне безбедности земаља бившег СССР. У складу са условима за поништење споразума, он може престати да важи по истеку рока од 180 дана од дана обавештавања једне од страна о намери за поништење документа.
На овом историјском самиту су учествовали председници Русије Дмитриј Медведјев, Јерменије Серж Саргсјан, Белорусије Александар Лукашенко, Казахстана Нурсултан Назарбајев, Киргистана Курманбек Бакијев, Таџикистана Емомали Рахмон и Узбекистана Ислам Каримов, као и генерални секретар ОСБК Николај Бордјужа.
Председавајући ОСКБ, јерменски председник Серж Саргсјан је рекао да је формирање снага усмерено на јачање војног елемента Организације.
Раније је помоћник руског председника Сергеј Приходко рекао да ће снаге бити намењене одбијању војне агресије, спровођењу специјалних операција у борби против међународног тероризма и насилних манифестација екстремизма, транснационалног организованог криминала, шверца дроге и отклањања последица ванредних ситуација природног и техногеног карактера.
Оне би стално биле стациониране на територији Русије, а прикључивале би им се снаге других земаља, рекао је Приходко.
Наредни самит ОСКБ биће одржан у јуну 2009. у Москви, саопштио је председавајући ове организације, јерменски председник Серж Саргсјан.
База у Манасу
Јучерашњи састанак у Москви је одржан дан пошто је председник Киргистана Курманбек Бакијев, на заједничкој конференцији за штампу са руским председником Дмитријем Медведјевим, саопштио одлуку да Оружане снаге антиталибанске коалиције прекину са употребом базе Манас, кључне за подршку војним операцијама у Авганистану. Бакијев је то саопштио пошто је Русија пристала да Киргистану обезбеди позајмицу од две милијарде долара и 150 милиона долара финансијске помоћи.
Киргиска влада упутила је јуче парламенту предлог закона о поништењу споразума са САД о бази на аеродрому Манас. Стални представник Русије при НАТО Дмитриј Рогозин не искључује могућност да ваздухопловну базу Манас у Киргизији, у случају одласка америчке војске, убудуће користе снаге за брзо реаговање Организације споразума о колективној безбедности (ОСКБ), војно-политичког савеза седам земаља бившег Совјетског Савеза.

ЗАЈЕДНИЧКА ПВО
Подсетимо да је прекјуче у Кремљу потписан споразум о заједничкој одбрани граница Савезне државе Русије и Белорусије и стварање јединственог регионалног система ПВО.
ПОСМАТРАЧ У УН
ОСКБ је војно-политички савет седам држава, створен на бази Споразума о колективној безбедности 15. маја 1992. године. Споразум о колективној безбедности је 14. маја 2002. преобразован у међународну Организацију. А 2. децембра 2004. године ОСКБ је добио статус посматрача у Генералној скупштини УН.

Руководство Киргизије „с правом може да сматра“ да би база на аеродрому код главног града Киргизије, Бишкека, „могла бити потребнија за снаге за брзо реаговање ОСКБ, него за страну војску, која не уважава суверенитет Киргизије“, рекао је јуче Рогозин.
„Неуспех Американаца у Авганистану ствара све већу и већу претњу за суседне земље“, рекао је Рогозин, коментаришући јучерашњу изјаву. „Раст екстремистичке илегале у самом Киргистану све више узнемирава руководство те земље“, рекао је Рогозин.
У Бишкеку сматрају да је после осам година постојећа претња престала јер су у Авганистану формиране све неопходне државне институције, чиме су се стекли услови за стабилно функционисање државне управе Авганистана. Влада у Бишкеку навела је као додатне факторе и инциденте у бази, као што је убиство Киргиза Александра Иванова и избегавање предаје правосуђу кривца за убиство, „негативан однос дела становништва Републике према боравку војног контингента САД на њеној територији“, као и обраћање удовице Иванова Уставном суду да призна неуставним одређене одредбе споразума. Киргиску страну није задовољавао ни износ накнаде за коришћење базе.