Косово поделило европске парламентарце

Расправа у Европском парламенту о нацрту резолуције о Косову, коју је предложио холандски посланик Јост Лагендајк, претворила се у жустру дебату присталица и противника независности Косова.

Посланицима се у оквиру дебате, у име председништва ЕУ, обратио и чешки министар за европске послове Александар Вондра, који је навео три приоритета политике Европске уније према Косову: недељивост територије, децентрализација и учешће у регионалним интеграцијама.

Шеф чешке дипломатије је посебно нагласио питање регионалне сарадње Косова и његовог учешћа у главним европским процесима и истакао очекивање да ће ЕУ „једног дана приближити Косово процесу стабилизације и придруживања”.

Предстоји пуно изазова јер ће јединство у ЕУ по питању Косова бити тешко постићи, упозорио је Вондра, али је истакао да подељеност унутар ЕУ по том питању „ни на који начин не умањује кључне циљеве дугорочне стабилности”.

„Наш главни изазов наредних месеци ће бити пун ангажман Еулекса”, истакао је Вондра и оценио да је „реално очекивати да ће 2009. година бити пуна тешких изазова и препрека”.

У име Европске комисије, посланицима ЕП се обратила комесарка за права потрошача Меглена Кунева, која је набројала више програма помоћи ЕК и нагласила „посебну забринутост” због положаја Рома у кампу зараженом оловом у Косовској Митровици.


Жустра полемика

Немачка посланица Дорис Пак је затражила од Европског парламента да позове власти у Приштини да примене одредбе Ахтисаријевог плана, док је мађарски социјалиста Чаба Табајди истакао да је „веома важно размештање Еулекса на северу да би се избегла подела Косова”.

Аутор нацрта резолуције, Холанђанин Јост Лагендајк је истакао да ЕУ мора да помогне Косову да постане „одржива држава”.

С друге стране, пољски посланик Ричард Царнецки је истакао да ће пут Приштине ка ЕУ бити „много дужи уколико се не буду поштовала права Срба”.

Тобијас Флугер, немачки левичар, одбацио је Лагендајков нацрт јер је заснован на независности Косова, која је, по њему, противна међународном праву.

„Свако решење мора да буде у складу са међународним правом. Нисмо задовољни Еулексом јер је његово деловање засновано на признавању Косова које је противно међународном праву. Ми смо против мисије Еулекс”, рекао је Флугер.

Ерик Меијер, такође немачки левичар, оценио је да је циљ деловања мисије Еулекс да прикрије поделе унутар ЕУ око признања Косова.

Пољски посланик Силвестер Хрушч је рекао да је независност Косова донела „катастрофалне последице на Кавказу”.

„Желим да вас упозорим да не доносите никакве одлуке пре него што се Међународни суд правде изјасни о статусу покрајине. До тада Косово је Србија!”, нагласио је Хрушч.

Француски посланик Патрик Луј је подсетио да се ближи десета годишњица „илегалног НАТО бомбардовања Србије и да се интегритет Србија мора поштовати”.

Чешки социјалиста Либор Роучек је истакао да је Србија имала „веома конструктивну улогу по питању Еулекса”.


Неопходно пронаћи одрживо решење

Румунски посланик Адријан Северин је нагласио да Косово „не може да буде независно све док то не прихвате Србија и Савет безбедности УН и све док Косово не постане самоодрживо”.

„Ахтисаријев план је пропао”, истакао је Северин и позвао на међународну конференцију о проналажењу одрживог решења.

Северин се, као и његов сународник Јан Маринеску, супроставио нацрту резолуције, оцењујући да не уважава ставове свих чланица ЕУ.

Независности Косова се још једном супроставио и британски конзервативац Чарлс Танок.

У резолуцији се, како се наводи на сајту ЕП, поздравља сагласност српске владе за размештање Еулекса на целој територији Косова и охрабрује Србија да и даље настави да заузима „конструктиван став, што се подудара с њеним тежњама да се прикључи ЕУ”.

Поздравља се напредак постигнут на Косову у погледу безбедности, али се истиче неопходност мултиетничких полицијских снага у свим областима на Косову.

У резолуцији се, такође, каже да ће бити потребно да се „прелазни споразум, утаначен преговорима УН и српске владе, поново процени у светлу развоја на терену, пошто европска мисија Еулекс достигне пуни оперативни капацитет”.

Додаје се да ће та мисија „бити окончана чим власти Косова буду стекле довољно искуства да свим припадницима друштва зајамче деловање правне државе”.

Гласање о резолуцији предвиђено је за сутра преподне.