Хиларина сатница за Косово и Републику Српску

БЕОГРАД - Редефиниција БиХ, која би дефакто водила гашењу ентитета тј, укидању РС и међународно признање Косова у авнојевским границама су за Хилари Клинтон приоритети које је поставила себи за први Обамин мандат. Њој је лично значајно да припреми те „успехе“ на Балкану за своју листу постигнућа када следећи пут буде покушала да се домогне Беле куће. Битан елемент у тој једначини је чињеница да ће Бил Клинтон и формално постати плаћени лобиста „државе Косово“у циљу подстицања још неодлучних земаља да признају Косово - каже за Глас Срђа Трифковић, аналитичар из Вашингтона и спољнополитички уредник магазина Крониклс који је недавно шокирао српску јавност тврдњом да ће Србија, ако не дође до промене власти, до краја 2011. признати „Косово“, прихватити „нормализацију односа са свим суседима“, до 2012. разменити амбасадоре и прихватити формирање „архиепископије Косово“.


МОСКВА РАЗОЧАРАНА БЕОГРАДОМ

Шта се дешава са проруским корпусом у ЕУ?
- Прво, за Русију је било огромно разочарање што је Београд прихватио Еулекс. Чак је, када је предмет био пред СБ УН, дошло до манипулације руским ставом. Провладини медији су почетком децембра објавили да је Русија поборник прихватања Еулекса, а у ствари је она имала далеко резервисанији став „да ће прихватити само оно што Београд буде одлучио сам да прихвати“. После Еулекса, Русија не сматра Србију за доследног и чврстог саборца у одбрани српског суверенитета.

- Индикације да цео план треба да буде спроведен у наредне четири године налазимо и у низу текстова главних људи из окружења Клинтонове, објављених у водећим америчким листовима, који говоре да она намерава да (у време када је амерички ауторитет и кредибилитет подвргнут великим изазовима другде у свету) управо на Балкану докаже да су САД још способне да изнуде исходе по својој мери. У њеном спољнополитичком тиму, најистакнутији су потпредседник Џозеф Бајден, државни секретар за иностране послове и управо именовани специјални саветник Ричард Холбрук који сматрају да на Балкану постоји „недовршен посао“ САД и да он мора постати приоритет новог тима.

Који су први кораци Клинтонове у коначном разбијању Косова и БиХ?
- Офанзива је почела још пре избора. Педи Ешдаун и Ричард Холбрук су 22. октобра, у водећим листовима на обе стране Атлантика, објавили текст под насловом „Босанско буре барута“. Ту захтевају од“нове администрације да буде више ангажована“ и „обнови своју обавезу опстанка Босне као државе, очувањем ефективног нивоа трупа... и изналажењем начина да се разреши босански уставни чвор“. Ова последња фраза јасна је алузија на укидање ентитета. Њујорк тајмс је 13. децембра објавио извештај сопственог аналитичара под насловом „Страховања од новог етничког сукоба у Босни“, где преко целе стране износи пропагандни пледоаје за амерички ангажман у циљу „уједињења“ Босне, јер је у противном нови рат наводно неминован. Чланак је, поуздано сазнајемо, „одрађен“ у сарадњи са транзиционим тимом Клинтонове, која у врх дипломатије враћа наслеђе свог супруга (које је више од ма ког другог фактора допринело крвопролићу 90-их). Даље, 5. јануара, потпредседник америчког Института за мир Данијел Сервер и један од најутицајнијих вашингтонских инсајдера, бивши дипломата и саветник шиптарске делегације у Рамбујеу Мортон Абрамовиц пишу текст у Вол стрит журналу. Ту траже да се интеграција Србије у ЕУ услови „одговарајућом политиком“ Београда према Косову и РС и наводе да је „главни узрок нестабилности на Косову и у Босни још увек у Београду. ЕУ недовољно чини да стабилизује регион и потребно је да САД преузму водећу улогу“.

Зар ће им ЕУ тако лако препустити „европско двориште“?
- Не верујем да ће се већина у ЕУ томе успротивити. А могуће је и да оне земље које су склоније САД, Велика Британија, Пољска, балтичке земље) буду уговарале ЕУ-САД интервенцију у циљу притискања Србије да прихвати свршен чин. Наиме, Клинтонова ће као, жељени исход, поставити максималистичке захтеве српских супарника, а онда од европских савезника и теренских послушника захтевати његово безусловно испуњење. Тај сценарио је већ успешно испробан са сецесијом Косова, па ће га применити и у БиХ.

Како видите улогу садашњег званичног Београда?
- Вашингтон је уверен да Београд неће бити никакав проблем ако опстане садашња коалиција. С једне стране прави се Потемкиново село „одбране Косова“ кроз бесмислену фарсу у Генералној скупштини УН, а с друге стране признаје се Еулекс и именују амбасадори (нпр. Протић) који једва чекају да се потпише уговор о међусобном признању са Приштином. Наставак кроткости Београда је и именовање извесног Петровића за амбасадора у САД, чија је највећа квалификација то што је прикупљао паре за кампању Рода Благојевића, гувернера Илиноиса. Посебно је питање како је тај „српски дипломата“ у претходној инкарнацији могао да буде активни учесник у политичком животу земље у којој сада треба да заступа Србију и какав преседан то успоставља у међународној дипломатској пракси. Није на одмет питати министра Јеремића чији је Петровић држављанин - и ако није САД, од када то више није?

А ако се промени власт?
- Наравно, онда се све ове опције доводе у питање, јер једино што може да стане на пут Хилари Клинтон је чвршћи став Београда. У супротном, на аутоматском смо пилоту да до 2012. Србија пошаље амбасадора у Приштину.