Полицијска ујдурма

Косовско-метохијска драма и даље тресе Црну Гору. Тема Косова и Метохије се никако, чак ни након владиног признања лажне државе на српској територији, не помера из жиже црногорске јавности.   

    Пре неки дан сам био затечен и запањен чињеницом да је актуелни директор Управе полиције Веселин Вељовић на седници Одбора за безбедност и одбрану Скупштине Црне Горе изнео бруталне неистине и то очевидно са циљем клеветања грађана Црне Горе и вођења класичне полицијске ујдурме. Наиме, Вељовић је чланове Одбора „у поверењу информисао“ да је постојао наводни план Андрије Мандића као најпрепознатљивијег организатора митинга против владиног признања лажне државе Косово - за паљење зграде Скупштине Црне Горе те да је у свом стану наводно делио новац неким младићима, а да су у то, без знања Митрополита Црногорско-Приморског г. Амфилохија, била укључени протојереји Велибор Џомић и Бранко Тапушковић. Та дезинформација се одмах проширила кроз парламент, а потом је и обзнањена на седници Скупштине Црне Горе и наредних дана у медијима.

    И поред својих свештеничких обавеза, морао сам да се позабавим „првим полицајцем Црне Горе“ и под пуном моралном и кривичном, а посебно свештеничком одговорношћу обавестим јавност да са дезинформацијама које је изнео директор полиције Веселин Вељовић немам никакве везе. Не знам да је постојао наводни план организатора за паљење Скупштине. Не знам, наравно, ни да је Андрија Мандић у својој кући наводно делио новац неким младићима са задатком да запале Скупштину.

    У време припреме и организовања опозиционог митинга испред Скупштине ја сам се са групом од 50 верника налазио на поклоничко-ходочасничком путовању у Манастиру Хиландару на Светој Гори, Крфу и Виду (Грчка). То је уредно евидентирано у мом пасошу, а најављено у медијима месец дана пре митинга.

    Друго, и широј јавности је, а посебно полицији која у Црној Гори, по свему судећи, прати „све и свја“, добро познато да ја с разлогом годинама немам никаквих, чак ни личних контаката са Андријом Мандићем, који је у Вељовићевој (дез)информацији означен као главни организатор једне такве криминалне активности.

    Када у правној држави полиција добије одређена сазнања о постојању рушилачких намера и планова за паљење зграде највишег законодавног тела у земљи, зар се на такав начин бори против таквих криминалних активности? Не могу да не констатујем да ни протојереј Бранко Тапушковић ни моја маленкост у Црној Гори као секуларној држави не поседујемо посланички имунитет који би нас заштитио од кривичне одговорности. Да је све то било тако онда не би постојао ниједан разлог да не будемо уредно позвани у полицију, саслушани у овом случају и евентуално процесуирани.

    Не чудим се полицијским активностима да ме широј јавности, уместо као нормалног грађанина и канонског свештеника Митрополије Црногорско-Приморске који никада није имао проблема са законом, полицијским методама „нацртају“ као наводног „екстремисту“. Најчудније је да се ових дана полицијске „шаптачке“ активности у овом правцу и настављају деловањем активиста једне опозиционе странке кроз срачунато пласирање дезинформација „на терену“ да су напред изнето „свештеници доставили Веселину Вељовићу!?!“

    Најсмешније је што „први полицајац“ Вељовић не зна да сам ја, заједно са протојерејем Радомиром Никчевићем, освештао зграду Скупштине Црне Горе можда и пре него што је он постао директор полиције. Зар би било нормално да један свештеник било коме и било када благосиља паљење објекта, који је са благословом Божијим освештао? Али, ето, и то морамо да доказујемо!