Драма није сасвим иста, али је драма

Стручњаци махом предвиђају да 2009. неће бити реприза финансијског слома 1929, али публика памти да већина експерата није предвиђала ни садашњи финансијски лом, такође зачет у САД…
Драма није сасвим иста, али је драма

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, јануара – Како си, шта радиш – питање је које овдашњи познаник (и многи незнанци) доживљава као прилику за исповест. Каже да слободно време проводи најчешће уз телевизију, да су му дојадили ресторани па да сам справља јела, да му је досадио и шопинг па да радије непосредно контактира с природом, да га мрзи да иде код лекара па сам себи даје дијагнозе и одређује терапију…

То је и наш случај, кажу му саговорници. Типични случајеви? Да, али – за кризна времена која су и овде банула.

Познаника и случајеве сличне његовом, на поменути избор је нагнало – помањкање новца или бар перспектива да би могло да се деси да им те „светиње” понестане. Било им је уобичајеније да почесто иду у биоскоп, једу ресторанске специјалитете, купују „крпице” – све донедавно кад је свакодневица почела да им сугерише да би 2009. могла да наликује 1929. години, којом су их дедови и очеви плашили кад су се одважили да их уместо бајкама заинтересују истинитим причама.

Садашње њихово одрицање од стечених навика, зналци оцењују као наговештај бољке која би могла да захвати цео систем. Процењују, наиме, да би такав „симптом” постао масован ако би се, бар донекле, репризирала Велика (економска) депресија од пре 80 година, после „црног уторка” – краха овдашњих берзи.

Губици у новој Великој депресији преживљавали би се махом интимно, без потресних јавних сцена – објашњава Елизабет Ворен, специјалиста за банкротства, са Универзитета Харвард. Не би било колона ојађених који све што им је преостало носе у нарамцима, ни редова пред покретним казанима бесплатних оброка, ни берзанских брокера сведених на уличне продавце јабука – већ би се грчеви подносили приватно, свођењем прохтева на задовољавање неопходности.

Мада, као и онда – уз повећану државну интервенцију за опоравак привреде и смањивање незапослености помоћу јавних радова с масовном радном снагом… Овакву прогнозу недавно је понудио „Бостон глоуб”, уз позивање на низ експерата, да би задовољио знатижељу савременика који се све чешће питају – шта би могло да их снађе у временима чији им финансијски „земљотреси” почињу да личе на увод у „цунами” из треће, четврте па и пете деценије прошлог века. Животна сцена се отад толико променила да ни драма не би била иста – сугерише се.

За пола века просперитета стечене су залихе за одржавање пристојног стандарда и у великим искушењима, осим ако би она потрајала „предуго”. А извучене су и поуке из ондашње кризе, тако да се грешке, па ни страдања, неће поновити – предвиђају економисти.

Конкорд, Калифорнија: незапослени чекају да покажу шта знају
Али, публика им памти да нису предвиђали ни да ће настати садашњи финансијски лом који је уздрмао гиганте Волстрита и милионе презадужених домаћинстава оставио без крова над главом. У таквим околностима, стрепња од понављања Велике депресије изгледа израженија од зебње од евентуалних нових терористичких напада.

Не теши их сасвим ни то што најпознатији „катастрофичар” међу овдашњим економистима Нуријел Рубини – који је предвидео садашња тумбања на тржишту некретнина, хипотека и кредита – не верује да је могућна реприза Велике депресије. Јер, он сада прогнозира да би 2009. могла да продуби рецесију и буде још гора од прошле године, коју је послератна генерација доживела као једну од најтежих. И приде: да ће и 2010. опоравак бити тако слабашан да ће осећај нелагодности остати чак и ако рецесија буде технички окончана.

Садашња рецесија ће бити озбиљнија од претходних, али може се избећи реприза Велике депресије ако се не понове ондашње грешке – сматра Џефри Сакс, утицајни економиста са Универзитета Колумбија и специјални саветник генералног секретара УН. „Ел паису” је изјавио да разлоге за такав релативни оптимизам налази и у чињеници да ће кормило САД ускоро преузети Барак Обама који обећава да ће, за разлику од Џорџа Буша, побољшати међународну сарадњу, па да ускоро могу да се смање сада раширени страхови, иако рецесија не може брзо да се заустави.

Психолошки фактор је заиста битан – надовезује се Роберт Шилер, економиста са Јела. Ако дође до обећаних (Обаминих) великих улагања у инфраструктуру и грађани увиде да то даје плодове, осетиће олакшање и посветити се нормализацији. Али, додао је, проблем је у томе што смо сви у стању ишчекивања…

Поверење у економске прогностичаре је спласло јер су рецесију евидентирали кад се већ размахала – наставља „Њујорк тајмс”. Њихов компјутерски модел није регистровао емотивне факторе, као што је био шок због комбинације кредитне кризе и пада цена кућа. Већина наших модела сачињена је тако да економија сама себи одређује рејтинг – прецизира Најџел Голт из масачусетске прогностичарске фирме.

Међу онима који слуте брзи опоравак је Рендел Мур, из фирме која истражује економске прогнозе. Сада је рецесија најдубља, али пакет (Обаминих) подстицајних мера и снижавање цена горива могли би да подстакну поверење потрошача и „врате нас на нормални колосек”.

Уложићемо у инфраструктуру (можда неколико стотина милијарди долара), с масовним јавним радовима, више него икад после стварања система аутопутева 1950-их, уверава Обама. Аналитичари га стога пореде са председником Френклином Рузвелтом, налазећи да је садашњи лидер у повољнијем положају од претходника.

Тим долазећег шефа Беле куће извукао је поуке а и није наследио економску депресију него се суочава с њеном претњом – констатује се. Неће, уз то, поновити ни Рузвелтову „грешку” која се огледа у околности да „није довољно улагао”, па стално повећавају суму потребну за стимулисање привредног опоравка. Такву оријентацију подржао је и оснивач Мајкрософта и један од најуспешнијих бизнисмена и најбогатијих људи данашњице Бил Гејтс. Конзервативнији кругови упозоравају, пак, да ће се повећати већ огроман буџетски дефицит (начињен под њиховим руководством).

Велика финансијска криза у Њујор­ку 1929. го­ди­не; Вол Стрит ових дана (Фото АФП)
Избећи понављање Велике депресије остаје, чини се, главни задатак ма колико увећавао друге невоље. Ирвин Кан (103) радио је на Волстриту онда, а сада је вероватно најстарији активни њујоршки финансијски аналитичар. За Би-Би-Си се присетио давне кризе која је била толико драматична да му је шеф замерио што се на послу смеје. Било, не поновило се – слажу се сви.

И није као што је било, наравно. Ту су телевизија, интернет...

Културолог Вирџинија Пострел прави и приснија поређења. Жене су, каже, у време Велике депресије имале само девет комада одеће а сада, у просеку, свака има по седам пари фармерки…

Коментатор „Вашингтон поста” Дејвид Игнејшус сматра, међутим, да би требало да оживи нешто од постдепресијског духа, који је уочио код свог оца. Пре свега – штедљивост и већа посвећеност стварању него куповини добара.

Изгледа да је дошао крај финансијском свету какав смо познавали – сугерисао је тандем познавалаца Мајкл Луис и Дејвид Ајнхорн у њујоршком листу. Свет је с разлогом штошта замерао Америци али је, кажу, веровао да – она зна шта ради с новцем. То веровање је, додају иронично, и главни разлог што је колапс овдашњег финансијског система изазвао глобалну кризу поверења. Психолошку, ако не и велику – депресију.

-----------------------------------------------------------

Упозоравајући сценарији

Саветник шефа свих обавештајних служби САД, Џејмс Рикардс, упозорава да су проблеми нарасли од „А до З”, то јест да економија Америке може да постане налик на ону у Зимбабвеу. Претње јој види, наводи „Политико”, у кинеском држању огромне количине обвезница овдашњег државног дуга, слабљењу долара, централизацији руске економије, конспирацијама Ал Каиде…

Могућно је, стога, да се понови ситуација из Велике депресије или да настане нешто још горе – каже. Уз повећање глобалног нереда и великог броја опасно посрнулих држава.

-----------------------------------------------------------

Папрено

Изведене и пројектоване, свакојаке, државне интервенције на овдашњем тржишту папрене су и достижу износ од 8.700 милијарди долара, што је сума већа од збира девет највећих сличних потеза. Тако је по рачуници истраживача Џејмса Бјанка.

Поменутих девет интервенција су Њу дил, Маршалов план, куповина Лујзијане од Француске, улагања за слетање људске посаде на Месец, помоћ свемирској агенцији, ублажавање дужничке кризе, ирачки, корејски и вијетнамски рат. Рузвелтов Њу дил за сузбијање економске депресије коштао је, у прерачунатој вредности, око 500 милијарди долара.

-----------------------------------------------------------

Бонови за прехрану: 50 милијарди долара

Привредна посртања повећаће број Американаца који траже да им држава помогне у исхрани, тако да би издвајања из буџета за ту намену могла да скоче за 27 одсто, на 50 милијарди долара – предвиђа надлежни комитет Представничког дома. Прехрамбену потпору, у виду бонова, сада прима 31 милион грађана (око 10 одсто становништва).

У просеку, месечно добијају – 119 долара за једну особу, или 226 за домаћинство. Право на ова следовања припада, према скали Министарства пољопривреде: појединцу чија месечна нето зарада не премаша 867 долара, као и домаћинствима – двочланом (приход до 1.167), трочланом (до 1.467), четворочланом (до 1.767 долара).

Бонови се, прецизирано је, могу користити за набавку хлеба, воћа, поврћа, меса, рибе, млечних производа… А не за лекове, сапун, исхрану животиња, ствари за домаћинство… Поједини ресторани могу да буду овлашћени да примају бонове за јевтине оброке.

-----------------------------------------------------------

Обамин план

Новоизабрани председник Барак Обама делује на економском пољу као нека врста „паралелног шефа државе”, иако такво својство себи пориче на политичком плану. Данима већ нуди програм привредног опоравка, чији стимулативни пакет износи 775 милијарди долара и обећава запошљавање више од три милиона људи у наредне две године (нових или радних места чије ће се предвиђено укидање спречити).

Предвиђа, уз остало, смањивање дажбина за 95 одсто породица, улагање у алтернативне изворе енергије како би се смањила зависност од увоза нафте, инвестирање у инфраструктуру, као и у модернизацију школа и компјутеризацију здравствене евиденције… Конгресмени, надлежни за усвајање пројекта, ставили су низ примедаба и затражили прецизирања, па Обамин тим „дорађује” понуду.

Обама је, претходно, упозорио да је неопходна „драматична акција” и да неодлучност погодује „рецесији, која би могла да потраје годинама”. Са сваким даном оклевања „још више грађана ће остати без посла и изгубити уштеђевине, још више снова се неће остварити, а нација ће тонути у кризу до тачке кад можда нећемо моћи да преокренемо ситуацију”, поручио је новоизабрани шеф Беле куће.