Путин: Космет је неотуђиви део Србије

Завршен самит Г8 без договора о статусу Косова и Метохије

С руком подигнутом изнад стола, руски председник је рекао да решење не мора да се намеће народима и да не морају да буду понижавани, а потом објаснио да "ако дођемо да закључка да је у данашњем свету принцип права народа на самоопредељење важнији од принципа територијалног интегритета држава, онда то треба да важи за све регионе света, а не само тамо где наш партнери желе да се он примењује". Саркози признао да је његово залагање за независност Косова пропало

ХАЈЛИГЕНДАМ - Косово и Метохија је неотуђиви део Србије - пресекао је јуче, на завршници самита Г8, руски председник Владимир Владимирович Путин. Дан након што је пред седморицом колега коначно изговорио реч вето! Пропао је Ахтисаријев план, Саркози се јуче из петних жила трудио да објасни како Рус "неће да се помири са чињеницом да је Југославија мртва нити да призна независност Космета, а немачком канцелару Ангели Меркел остало је само да објави наставак разговора да би се "нашло решење које је засновано на консензусу". Кад се подвуче црта, на самиту Г8 није било никаквог договора, а Србија је у позицији на којој Приштина може само да завиди, јер је Путин показао да он има последњу реч. А она је да "решење мора бити засновано на принципу територијалног интегритета држава и Резолуције 1244 Савета безбедности УН, према којој је Космет неотуђиви део Србије".

На чувено питање - под којим условима би аминовао независност, Владимир Владимирович, пред двеста новинара, објаснио је да је цена међународни поредак.
- Наш став је заснован на основним принципима међународног права и на постојећој Резолуцији 1244. Наша позиција је јасна, заснована на територијалном интегритету држава и на Резолуцији СБ УН 1244. Покушава се да се овај проблем реши без пристанка свих страна, у овом случају српске стране. Сматрамо да то није у реду и да не одговара ни правним, ни моралним нормама - направио је дужи увод руски председник.

Одлучност
С руком подигнутом изнад стола, изговорио је да решење не мора да се намеће народима и да не морају да буду понижавани, а потом објаснио да "ако дођемо да закључка да је у данашњем свету принцип права народа на самоопредељење важнији од принципа територијалног интегритета држава, онда то треба да важи за све регионе света, а не само тамо где наш партнери желе да се он примењује".

Путин је затим прецизирао под којим условима би био сагласан са независношћу Космета и рекао да би у случају поменутог закључка, "принцип самоопредељења требало да се примени и на народе бивше Југославије и на мале народе који живе у постсовјетском простору".
Он је истакао да на ове случајеве морају да буду примењена универзална правила, јер "нико не може да пронађе разлике између ових случајева".

Разочарење
- Између ових случајева нема разлике, обе ситуације су последица распада комунизма, у оба случаја било је етничких чишћења и злочина, а последице су де факто независне државе - објаснио је руски председник.

Ако је његово иступање на самиту било упола одлучно као у обраћању светској јавности, онда није чудно што је француски председник Никола Саркози, јадиковао како Путин неће да прихвати крај Југославије. Правдајући се "албанском народу" да његов предлог за шестомесечно одлагање "није издаја", Саркози је малтене "пенио" како је његов предлог баш био "у интересу независности".
- Ја се одавно ангажујем за независност Косова и тај мој став је познат. Путину сам рекао да је Југославија мртваÖ Мој предлог је пропао. Од њега нема ништа - закључио је Саркози.

Он је казао да свој предлог и даље сматра добрим путем за проналажење решења јер му је "руски председник рекао да ће Москва ставити вето уколико се садашњи нацрт резолуције стави на гласање у Савету безбдности". Саркози је истакао како не види разлоге за журбу, али иако се заложио за решење до кога би се дошло консензусом, оно би опет "у перспективи требало да буде независност Косова".
Разлике

- То сам јасно пренео и председнику Русије. Решење на које би Руси одмах ставили вето довело би до необјашњиве ситуације. Ту би настао проблем око легалног статуса међународне мисије. Шта би Косовари добили таквом ситуацијом. Али, питам се, да ли је можда боље да се сачека неколико недеља или месеци да се пронађе решење, или ће се ићи на силу - казао је Саркози, практично поручујући Албанцима да је најважније да остану мирни, јер ће процес трајати још дуго.
Нови рокови, овај пут неограничени, могу се пронаћи и у завршној изјави немачког канцелара која је истакла да је "важно да одлука о статусу има основу у Уједињеним нацијама".

- И даље постоје разлике у мишљењу по питању будућег статуса Косова и Метохије. Следеће недеље ће то питање покушати да реше политички директори. Ми бисмо желели да то решење буде засновано на консензусу - истакла је Меркелова.