Зашто је „ратно стање“ у Кијеву за Европу нормално изражавање мишљења?

По признању европских медија, Европска унија је доживела досад највећи спољнополитички пораз у историји, када је пре неколико дана Украјина непосредно уочи очекиваног потписивања споразума о придруживању одлучила да окрене леђа Бриселу и окрене се Русији и будућој Евроазијској унији. Такође, јавна гласила истичу да је то изазвало пометњу у бриселским канцеларијама, а овом приликом је посебно интересантно видети како су европске бирократе оцениле демонстрације у Кијеву, то јест како су заменили тезе - прогласивши насилнике жртвама.

Наиме, када се ствари нису одиграле по очекивањима бриселске администрације, украјинске присталице евроинтеграција су организовале бурне демонстрације које још увек трају, а европски званичници су дали низ изјава у којима су се ставили на њихову страну, оптуживши украјинску власт која се дрзнула да им окрене леђа. Међутим, погледајмо у коликом су раскораку њихове изјаве и стварни догађаји у Кијеву.

На пример, Маја Коцијанчић, портпарол нама добро познате грофице Кетрин Ештон, је изјавила да украјинске власти морају показати уздржаност, и још је изразила „подршку слободи говора и окупљања“. У истом тону је била и порука шефа немачке дипломатије Гида Вестервелеа, који је демонстрације описао као „импресивно изражавање проевропског мишљења стотина хиљада Украјинаца“, а председник Европског парламента Мартин Шулц је оптужио украјинске власти које су одбиле да се прикључе Европској унији, са речима да они треба да саслушају своје грађане на улицама, те позвао украјинску Владу да се, како је рекао, „придржава својих међународних обавеза и поштује слободу изражавања и окупљања“.

Међутим, погледајмо сада како је заиста изгледало њихово изражавање мишљења, којег тако одлучно бране бриселски званичници. Наиме, проевропски демонстранти су повредили преко 100 полицајаца,на које су бацали камене коцке, сузавац и експлозивне направе, а испред зграде Владе су подигли барикаде од канти за смеће и жардињера како би спречили запослене да уђу у зграду.

Такође, присталице екстремистичке партије „Слобода“ су насилно заузели зграду кијевске градске администрације, захтевајући од актуелног председника и Владе да поднесу оставке, а по извештавању Асошијетед преса – опозициони лидер је изјавио дословно следеће: „Наш план је јасан - Ово нису демонстрације. Ово је револуција“, на шта су и сви окупљени узвикивали „Револуција“. Такође, агенција Ројтерс је навела да је група демонстраната покушала упаљеним бакљама и багером да пробије металну ограду испред зграде председника Украјине.

Па ипак, и поред свега, многи бриселски званичници, попут председника Европске комисије Жозе Мануела Бароза, затражили су од украjинских власти да поштују „право на окупљање и мирне демонстрације“, из чега би се могло закључити да Европска унија тешко може да се помири са одлуком Украјине да крене неким другим путем.

Са друге стране, руски председник Путин је нереде у украјинској престоници назвао сасвим другачијим именима, рекавши да га то све подсећа на погром и добро припремљене акције, а још је додао и да се ради о покушају опозиције да уздрма актуелну легитимну власт у земљи.

А занимљиво је и како су србски медији известили о демонстрацијама у Кијеву и Кишињеву, уочи скупа у Виљнусу. Наиме, о кијевским демонстрацијама за потписивање споразума са ЕУ је извештавано несразмерно више и опширније од демонстрација које су одржане у Кишињеву, на којима се окупило 50.000 грађана који су против придруживања Молдавије Европској унији, где је поручено да „власти Молдавије пред потписивање споразума у Вилњусу игноришу мишљење јавности и парламента, грубо кршећи Устав земље, те да је Молдавија способна да самостално гради демократску државу без европских стандарда које јој намеће Запад“, како је тада речено на том мирном скупу без инцидената. Али то је прошло релативно незапажено, што баш и није у складу са начелима медијских кућа, као на пример са слоганом Радио-телевизије Србије, који гласи – «ваше право да знате све».

Ратко Паић,