Развод Гренланда и Данске

Највеће острво на свету „отискује се” од Копенхагена, али Данци уважавају вољу Ескима и немају ништа против тога

Уз свака три гласа „за” и једним „против”,39.000 становника Гренланда, највећим делом Ескима, изјаснило се у уторак за већу самосталност највећег острва на свету од Данске, која њиме управља безмало три стотине година (од 1721).

Референдум је крајње необичан – јер, постоји идеја да нафтом и гасом богат Гренлад сасвим окрене леђа Данској (2021, о тристагодишњици колонизације, предлаже ЛарсЕмил Јохансен, један од двојице његових представника у парламенту Данске), а још нема вести да је Копенхаген тамо послао бар неку лађу с топовима. Рецимо, да Ескимима скрене пажњу да траже нешто што је „одвајкада данско”. Напротив, Данци чак охрабрују тежњу острва ка независности, и нису спречили да та њихова покрајина, на пример, напусти Европску унију (1985) – да би (додуше, и у данском интересу) могла сама контролисати риболов и риболовна права у острвским водама.

Референдум Гренланђана не обавезује Данску, али њен парламент је још пре расписивања изјавио да ће поштовати вољу грађана. Дабоме, уз укидање даљег слања три и по милијарде круна субвенција гренландској локалној економији. Тих 588 милиона долара у буџету острва (две трећине) мораће убудуће сама да надокнади.

Иницијатива која је испилила референдум траје већ добрих педесет година, од 1953. када је бившој колонији признат статус данске покрајине. Четврт века касније (1979) Гренланд је учињен аутономијом унутар Краљевине Данске, с посебним парламентом и правом да сам организује своје здравство, школство и социјалне службе. Још четврт века после тога, образована је једна комисија и она је афирмисала шест могућних избора Гренланда: да буде независан, да се прикључи некој другој земљи, да остане у тзв. слободној асоцијацији (с Данском), да (с њом) образује федерацију, да још више прошири самоуправу или да се, пак, сасвим интегрише.

Прихваћен је и (у уторак) изгласан план шире самоуправе, уз непорекнуту могућност да неки каснији избор постане и опција гренландске независности. Шира самоуправа подразумева одлучивање у још тридесет области, укључујући самосталност полиције, судства, обалске страже, затим глас у питањима спољне политике, веће учешће у будућим приходима од нафте и увођење гренландског језика (ескимски-инуитски) за једини службени. Осим њега, у говорном оптицају су још дански и енглески.

Било је гласова против свега овог, али из редова политичке мањине у данском парламенту, умирене (јануара 2008) изјавама премијера Ханса Еноксена, да још шира аутономија није што и независност Гренланда. Сами Гренланђани нису у овом тренутку за независност – док процес топљења снега и леда на четири петине огромног острвског простора (2.200.000 квадратних километара) не створи услове да се у тле продре нафтним бушотинама. О том наступајућем тренутку размишљају обе стране, а кључ поделе катастрофом обећаног блага утврђен је – првих 75 милиона круна прихода (тринаест милиона долара) Гренланду, а све даље пола-пола.

Референдумска одлука ступа на снагу 21. јуна 2009, с намером да се њоме обележи тридесета годишњица гренландске самоуправе. Гренланђани (њих, 56.000), настањени у укупно шест малољудних вароши и око 120 широм раштрканих кампова (или, трговачких станица) око којих се баве ловом и риболовом, постају међународно признат народ, с језиком заснованим на локалним дијалектима.

Идеја да би они у догледно време могли постати и сасвим државно суверени – није фиктивна. Локална влада изјавила је да је референдумска одлука у том смислу „велики корак напред”. „Будућност је наговештена”, оценио је и Ханс Јакоб Хелмс, политички саветник гренландског посланика Јохансена. „Ово је створило услове да гренландски народ сам одлучи да ли ће, некада касније, затражити и независност.„И коначно, нама можда и најнеобичније – у скору независност Гренланда највише верује председник владе Данске Еноксен (52), говорећи како се нада да ће се то догодити за његова живота. Зашто? Како? Па, могућно је због искуства људи, да су обично најчвршће оне везе из којих се слободно може изаћи.

Петар Поповић