Тадић тражи промену Кумановског споразума
Председник Србије Борис Тадић изјавио је да је дошло време за промену Кумановског споразума и да он, као шеф државе, стаје иза тог предлога.
"Нема ни једног разлога да се у овом тренутку, када је Србија показала да је фактор стабилности у региону, не промени Кумановски споразум. Подсећам вас да су делови тог споразума такви да постоји још зона забрањеног лета. Не постоји објективно ниједан безбедносни разлог зашто би тако нешто постојало", рекао је Тадић у интервјуу који ће "Политика" објавити у недељу.
Према његовим речима, "Србија није фактор дестабилизације, није ни на кога пуцала, нити су њени војници и официри, док други јесу пуцали на грађане српске националности, на српске официре и на српске војнике".
Председник Тадић је казао да, објективно говорећи, данас треба да се мења Кумановски споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије који је потписан 9. јуна 1999. године.
Тадић је нагласио да се, када је реч о успостављању косовских безбедносних снага, успортивио таквом решењу када се први пут појавио у плану Мартија Ахтисарија.
"Од почетка преговора, када се први пут појавила у Ахтисаријевом плану идеја о такозваним косовским безбедносним снагама, успротивио сам се таквом решењу и рекао сам да је то такво решење за Србију апсолутно неприхватљиво данас и да ће бити увек неприхватљиво. То нису снаге које безбедносно угрожавају Србију", нагласио је Тадић.
Председник Србије рекао је да је реч о лако наоружаним припадницима безбедносних снага, али да су то снаге које могу у будућности бити заметак војске или армије која би могла бити фактор безбедносних ризика у региону.
"То кажем због тога што се поставља питање одакле се регрутују припадници тих снага. Наше искуство је да се врло често они регрутују из терористичких одреда. Тако је са свим безбедносним структурама на Косову и Метохији", казао је председник Србије.
Тадић је подсето да је тзв. АНА (Албанска национала армија) међународно дефинисана као терористичка организација и да то није урадила држава Србија, већ интернационалне институције.
Кумановски споразум
Војно-технички споразум у Куманову потписан је 9. јуна 1999. године и њиме је дефинисано повлачење српских снага безбедности са Косова, као и успостављање тампон-зона на административној граници Србије са Косовом.
На тај начин окончана је операција ваздушних удара НАТО-а против СР Југославије, а у нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.
Штета нанета НАТО бомбардовањем се процењује на око 30 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених.
Србија и НАТО о ревизији Кумановског споразума
Начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош и командант јужног крила НАТО адмирал Марк Фицџералд разговарали су у Напуљу о ревизији Кумановског споразума.
"Ја сам тражио и на неки начин добио подршку адмирала Фицералда да се на експертском нивоу приступи ревизији Кумановског споразума односно да се преиспита шта ту може да се промени, јер је неподесно садашњој ситуацији на терену", рекао је Понош.
Понош и Фицџералд су разговарали и о најављеном формирању косовских безбедносних снага уз учешће КФОР-а, чему се Србија противи. Начелник Генералштаба Војске Србије је истакао да Италија и Србија имају добру војну сарадњу и да постоје интереси њеног даљег напретка.
"За Србију је веома важна сарадња са Специјалним војним јединицама Италије, као и сарадња у образовању војних кадрова", оценио је Понош.
- Извор
- РТС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »