Срби у полицији и судству
Полицајце и судије у српским општинама именује Унмик, на прелазима код Лепосавића и Зубиног Потока међународни цариници; о саобраћају, инфраструктури, безбедности граница и заштити културне баштине још ће се разговарати
Срби у полицији и судству
Извештај генералног секретара Уједињених нација Бан Ки-Муна о коме се синоћ изјашњавао Савет безбедности УН (а чија седница није завршена до закључења овог издања „Политике”), треба да отвори врата за распоређивање мисије Европске уније на Косову и Метохији, али и за битно поправљање положаја српске заједнице. Тиме су се Србија и косовски Срби „вратили у игру”, поново се снажно укључивши у дипломатске активности које се воде уз посредовање међународне заједнице.
Извештај генералног секретара садржи шест тачака на којима је инсистирала српска страна, при чему није било никаквих промена у формалном статусу покрајине. Тих шест тачака треба да омогуће да се, у првој фази размештања Еулекса, надлежности важне за српску заједницу и подручја на којима она живи задрже под окриљем Унмика.
Преговори о детаљима (уз посредовање међународних фактора) биће настављени када је реч о саобраћају и инфраструктури, контроли граница и заштити баштине, док је статус полиције, правосуђа и царине дефинисан у оквиру шест тачака наведених у извештају Бан Ки Муна.
1. У извештају Бан Ки-Муна је наведено да ће полицијске станице и подстанице бити отворене у свим општинама у мањинским областима и да ће бити под надзором међународне полиције. У пракси то значи да ће полицајце у српским општинама именовати и надзирати реконфигурисани Унмик и да ће етнички састав полиције бити у складу са етничким саставом становништва.
2. У складу са Резолуцијом 1244 биће именовани локалне судије и тужиоци из различитих заједница. То значи да ће Унмик именовати и судије и тужиоце у Косовској Митровици, чиме ће бити успостављени услови за нормалан рад тог суда.
3. По питању царине Косово ће и даље функционисати као јединствена царинска област. Међународни цариници ће, у складу са Резолуцијом 1244, бити враћени и на пунктове 1 и 31 (Зубин Поток и Лепосавић), наведено је у извештају. На тим пунктовима, дакле, неће бити цариници које именују привремене косовске власти.
4. Разговор о саобраћају и инфраструктури биће настављен, а српска страна, између осталог, тражи да се омогући несметано кретање возила са таблицама које нису дале власти у Приштини.
5. Кфор ће, у складу са Резолуцијом 1244, наставити да испуњава мандат на целом Косову, укључујући и поштовање граница. Тиме се стварају услови да снаге које обезбеђују административну границу на северу буду под међународном управом, а не под управом власти у Приштини.
6. Међународна заштита српске културне баштине мора бити настављена, наведено је у извештају Бан Ки-Муна. Преговори о модалитетима те заштите такође ће бити настављени.
Уколико шест тачака на којима инсистира српска влада буде заиста примењено, права Срба на Косову и Метохији биће битно унапређена, а влада се може похвалити да је добро преговарала и да је испословала важне уступке. Чињеница да ће мисија ЕУ бити статусно неутрална, за српски владајући блок има велики значај и када је реч о парирању настојањима опозиционих странака да све што се догађа у вези са успостављањем Еулекса значи фактичко признавање самопроглашене независности Косова.
Противљење Приштине плану о распоређивању Еулекса који је Београд прихватио, а генерални секретар УН укључио у свој извештај Савету безбедности ставља косовске власти у неугодан положај. Мисија би могла да буде распоређена упркос противљењу власти косовских Албанаца а уколико би распоређивање те мисије каснило, Приштина би неминовно сносила значајан део одговорности.
Маневарски простор за уступке и попуштања свакако постоји. Чињеница да мисија ЕУ треба да буде статусно неутрална значи да она не може да оспори једнострано проглашену независност, као што не може да оспори ни став Београда да је Косово саставни део Србије. Отуда се, и након одлуке Савета безбедности, може очекивати наставак разговора и трагање за компромисом у оквиру који одреде УН.
Полазне тачке у разговорима ће остати углавном неизмењене.
Међународни представници ће настојати да у примени решења на терену нађу моделе прихватљиве за обе стране, Приштина ће тражити ингеренције на целом подручју Косова, укључујући и српске енклаве, а Србија ће настојати да енклаве чврсто веже уз Београд. Одлука о распоређивању Еулекса, дакле, неће донети решење проблема него ће довести до нових околности у којима ће српска и албанска страна и међународна заједница наставити да трагају за компромисом.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Руске снаге извршиле су комбиновани удар на објекте енергетске и војне инфраструктуре на територији под контролом кијевског режима.
Остале новости из рубрике »