Бакар дуго гушен немаром

РТБ Бор у овој години има губитак од 34,5 милиона долара и трошкове и до пет пута веће од просечних у свету

Бор – До пре два месеца,док глобална светска криза није стигла и до капије Бора, у Борском комбинату бакра наговештавали су брзу обнову производње и успешну приватизацију. Нико, међутим, није слутио да ће се незапамћено висока цена тоне бакра, и до 9.000 долара, на којој се бивши борски гигант уљуљкивао готово три године, у новембру стрмоглавити до само 3.450 долара, и да ће се 5.000 рудара и металурга Бора и Мајданпека наћи, преко ноћи, на изузетним мукама.

У међувремену, све до пре неколико дана, нико није ни слутио да је ово предузеће, за десет месеци ове године,„утонуло“ у губитак од 34,5 милиона долара – и зато што се досадашње руководство компаније, без готово икакве контроле државе, понашало комотно и неодговорно.


Откуд губитак

Да је све тако црно није слутио ни недавно постављени нови директор Борског комбината Благоје Спасковски, бивши дугогодишњи руководилац у борским рудницима бакра. Разговарајући, пре неки дан с новинарима о мерама које су он и његов тим већ припремили за повратак успешном пословању (као некад), Спасковски је изјавио да је био затечен катастрофално лошим стањем, и у пословању и у међуљудским односима.

Нико до сада није помињао губитке, поготову не толике, а посебно га је изненадила анализа којом је утврђено да су трошкови производње, због расипништва и немара, и до пет пута већи од просечних у свету. Нити је слутио толику распојасаност и немар,и то у свим производним целинама: у рудницима, у преради шљаке и у топионици.

– И поред рекордне цене на светском тржишту, није се могло пуно зарадити с обзиром на то да је цена коштања, оптерећена енормним трошковима, често била и већа од продајне цене – каже директор Спасковски. – У „Великом Кривељу“ једна тона бакра коштала је 6.992 долара, у Мајданпеку 8.482, у Топионици 1.420 долара… Да је остала и стара цена, каква је била до октобра, предузеће би пословало с губитком, док свуда у свету овакве фирме имају завидан профит.

Нема другог излаза него у драстичном обарању трошкова и завођењу ригорозне технолошке дисциплине. Или тако, или ће предузеће убрзо у стечај. Нови директор не жели ни да помисли на стечај иако наводи да је већ пет рудника у свету, од осам који послују под сличним условима као Борски комбинат, обуставило производњу. Спасковски каже да је одабрао екипу која ће умети да организује производњу тако да ускоро, већ у првој половини идуће године трошкови буду бар преполовљени. Иза њега и људи с којима је годинама сарађивао је, вели, 33 године радног искуства у борском предузећу. Био је одсутан седам година и сада се вратио да помогне. А вратио се зато што верује да уме и што зна шта хоће. И због традиције Бора и због свих радника и грађана овог града, које све добро познаје.


Посвађани и збуњени

– Формула за успех је проста и сви се морамо доследно и свакодневно ње држати – одговара на питања новинара нови директор. – Морамо пословати као и сав остали свет, а то значи да морамо побољшати радну дисциплину, повећати производњу и драстично оборити трошкове. Да радимо бар онако како смо радили до пре петнаест година.

Али, биће тешко, а највише ће зависити од руководилаца. Њих Спасковски и сада највише криви за нерад, недисциплину и расипање. Утврдио је, обилазећи погоне минулих дана, да су руководећи људи толико посвађани да међусобно и не комуницирају, да су радници збуњени. Срећна је, вели, околност што он добро познаје оне које могу и хоће и што су, и поред свих недаћа, плате још редовне и ипак подношљиве (просечно око 37.000 динара).

Да би умирио запослене, Спасковски је већ првог дана, када је ушао у директорску канцеларију, поручио да нико неће бити силом отпуштен и да ће сви бити распоређени тако да дају максималан радни учинак. Спасковског охрабрују и први контакти са људима из синдиката који подржавају његов програм мера опоравка.

О тим мерама Спасковски ће упознати и Владу Србије и затражити помоћ која ће те мере учинити ефикаснијим. То значи да влада треба што пре да уступи Бору 13 милиона долара тендерских гаранција, које су својевремено уплатили румунски „Купром“ и аустријски „А-Тек“. И да влада изда гаранције за кредите које ће Борски комбинат узети од пословних партнера, да би што пре обновио рударску и металуршку опрему и знатније увећао производњу.

Уређен и обновљен Борски комбинат ће, убеђен је нови директор, лакше привући и правог пословног партнера. Највероватније већ у марту идуће године. Држава и ту мора помоћи на прави начин. Много је изгубљено у минуле три године. Зато су пропала и два тендера. А то је утицало и да се изгуби самопоуздање и завладају нерад и неодговорност.

Стојан Тодоровић

----------------------------------------------

Превише „чувара“

Анализом је утврђено да у обезбеђењу Борског комбината ради 320 радника. Директор Спасковски каже да је превише „чувара“, преко сваке мере: на сваких девет радника по један чувар. Био је, вели, у свим светским рудницима, али то „чудо“ није видео.

---------------------------------------------

Милиони из отпада

Нови борски директор је поручио да ће све предузети да заживи пројекат добијања бакра из борских јаловишта. Процењено је да се из отпада може добити 150.000 тона чистог бакра и да то вреди најмање 600 милиона долара.

-----------------------------------------------

Колико је крива држава

У „исповедној“ беседи пред новинарима, нови директор није за немар оптуживао и државу. На пример, због лоше државне стратегије приватизације, због два пропала тендера, због тога што је производња мања за пет пута, и што је пропуштена прилика да се у минуле три и по године, захваљујући доброј цени бакра, заради 700 милиона долара чистог профита…

Спасковски је рекао да се најпре морају уредити односи у комбинату. Тек после тога, може се „чиста образа“ изаћи пред државу. Да ли то значи да ће, нешто касније, Спасковски попустити пред упорним захтевима синдиката да држава буде већински власник борске компаније и да радницима припадне 20 одсто акција.